Bezbroj priča o ratu koje treba ispričati

U večernjim satima na šest lokacija, a najatraktivnije su one na tvrđavi, ali i iznad korita reke Bistrica i bašte istoimenog bioskopa, vrvi od gledalaca. Mnogi ostanu napolju jer su sva mesta popunjena. Na programu je oko 250 filmova iz čitavog sveta, među njima značajno mesto zauzimaju oni iz regiona.

Organizatori očekuju da će prodati više od 10.000 karata i što znači da će ovogodišnji festival biti najposećeniji do sada. Svi hoteli, moteli i kamp na reci, puni su gostiju. Mnogi stanuju u privatnom smeštaju pa u gradu očekuju promet od oko tri i po miliona evra.

Osim filmskih predstava, nakon 22 sata počinju koncerti sa poznatim svetskim muzičarima. Organizuju se žurke, kafići i ostali ugostiteljski objekti su otvoreni do ranih jutarnjih sati.

Čast je učestvovati na DOKUFEST-u

Tokom dana, najčešće u hamamu Mehmed paše, organizuju se radionice kao što su „Suočavanje sa prošlošću“, animacija dokumentarnih filmova, ili ona o dokumentarnoj fotografiji koju vodi poznati španski fotograf Pep Bonet.

Na festivalu boravi oko 500 gostiju iz celoga sveta. Beograđanka Ivana Todorović, čiji je film „Ja, kad sam bila klinac, bila sam klinka“ prikazan u četvrtak, je među nekoliko desetina Srba koji su ovih dana u Prizrenu.

„Za mene je velika čast da budem ovde zato što je DOKUFEST, po Filmejker magazinu koji je izlazi u Amrerici, jedan od 25 najpoznatijih festivala dokumentarnog filma. Ja Vetona (Nurkolarija, umetničkog direktora, prim. aut.) obožavam i moram da priznam da sam bila u strahu hoće li mu se film svideti ili neće. Kad mu se svideo, to je ogromna stvar. Za mene kao autora iz Srbije koji je napravio film o Goci koja je transrodna osoba, velika je čast da sam ovde sa Gocom. Ona je imala dovoljno hrabrosti da krene sa nama i u Sarajevo i u Prizren. Moram priznati da smo presrećne i nama je ovde baš lepo. Sinoć smo šetale po Prizrenu, bile smo na večeri, oduševile smo se gostoprimljivošću“.

Na festivalu se prikazuju filmovi sa različitom tematikom. Po rečima Vetona Nurkolarija, umetničkog direktora DOKUFEST-a, skoro da nema filma sa tipičnom ratnom tematikom na prostoru bivše Jugoslavije, iako on, kaže, „nema ništa protiv takvih ostvarenja“.

Rat i dalje neiscrpna tema

„Kada govorimo o Kosovu, normalno je da je rat kao tema i dalje veoma prisutan u većini naših filmova. I u mojim filmovima, iako je prošlo 14 godina, dominira rat kao nešto ekstremno što se ovde desilo, jer su mi ubijeni majka i sestra“ kaže Antoneta Kastrati, rediteljka filma „Ona dolazi u proleće“. „Treba raditi filmove sa tom tematikom jer, po meni, taj period naše bliske prošlosti je premalo filmski dokumentovan. Ne znam kakva je situacija što se te teme tiče na prostoru bivše Jugoslavije, ali na Kosovu treba još puno raditi o ratu.“ Kastrati dodaje da je nedostatak novca glavni razlog zašto više filmova sa ratnom tematikom nije snimljeno na Kosovu.

I za Smirnu Kulenović, iz Sarajeva koja se u Prizrenu predstavlja filmom „Ispit zrelosti“, rat je neiscrpna tema za autore u Bosne i Hercegovine, iako, po njenim rečima, postoje mnogi koji smatraju da treba više prestati baviti se tom tematikom.

„Međutim, ja lično smatram da ta tema nikad ne može da bude iscrpljena. Bezbroj je priča koje treba ispričati o tom ratu i naravno da treba da proizvodimo takve filmove, kao sećanje na nešto što se desilo i nešto što ne treba zaboraviti. Ali, s druge strane, smatram da ne postoji dovoljan prostor za mlade autore da krenu dalje od te teme, da pokušaju da se bave svojom budućnošću, da se bave budućnošću filma i države u kojoj žive. Većina njihovih pokušaja da se bave takvim temama, obično ne uspeva jer ne možemo dobiti budžet za takve filmove.“

Autor: Refki Alija, Prizren
Odgovorni urednik: Ivan Đerković