Bez kamenog uglja se ne može | Evropa | DW | 14.02.2017
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Privreda

Bez kamenog uglja se ne može

I kada 2018. godine bude zatvoren poslednji rudnik uglja u Nemačkoj, potreba za tim energentom će i dalje biti velika. Obnovljive energije ne mogu da pokriju postojeće potrebe. Rešenje je u uvozu uglja.

Iako će poslednji nemački rudnik kamenog uglja prestati sa radom 2018, Nemačka tokom narednih decenija neće moći da se odrekne ovog fosilnog goriva. Pošto će 2022. i poslednje nuklearne elektrane biti stavljene van pogona a udeo obnovljivih energija u proizvodnji struje je samo 31 odsto, ugalj će ostati važan energent.

On će biti obezbeđivan uvozom, i to velike količine – 55 miliona tona godišnje, kako to objašnjava Franc-Jozef Vodopija, šef Udruženja uvoznika uglja: „Dve trećine te količine će biti potrebno elektranama, a jedna trećina industriji čelika. Nešto malo će ići i na grejno tržište“.

Eksploatacija uglja prestaje

U jeku odustajanja od eksploatacije kamenog uglja, količina te rude iskopana u Nemačkoj 2016. godine iznosila je samo još 3,8 miliona tona. Bez uglja iz uvoza, potrebe u ovoj zemlji ne bi ni izdaleka bile zadovoljene. Najveći deo uglja uvezenog 2015. je upotrebljena za proizvodnju struje.

Proteklih godina je ugalj u Nemačku stizao uglavnom iz Kine i Južnoafričke Republike. To se promenilo, jer Kina i sama mora da uvozi oko 200 miliona tona godišnje. Sada su, kako kaže Vodopija, glavni partneri „Rusija sa 15 i Kolumbija sa 10 miliona tona“, a tome treba dodati i šest miliona tona iz SAD.

Symbolbild Deutschland als Krisengewinner

Čeličana u Duizburgu - bez koksa ne ide

Najveća količina uglja za proizvodnju koksa potiče iz Rusije i SAD. Koks se koristi u industriji čelika, gde sagoreva u visokim pećima. Za to sam kameni ugalj nije podesan jer se prilikom njegovog sagorevanja oslobađa previše fosfora i čađi, što kvari kvalitet čelika.

Obnovljive energije nisu dovoljne

Obim svetske trgovine ugljem je prošle godine iznosio oko 1,1 milijarde tona. A Udruženje uvoznika uglja je ubeđeno da ugalj u prvoj polovini našeg veka neće tek tako biti prevaziđen – pa ni u Nemačkoj.

Do sada je udeo obnovljivih energija u proizvodnji struje iznosio nešto više od 30 odsto. Trenutno ne može da se kaže u kojoj meri bi taj obim mogao da se poveća. Šef uvoznika uglja Franc-Jozef Vodopija smatra „da će u narednim decenijama biti potrebe za nama. Namerno to kažem tako neodređeno jer je veoma teško proceniti kako će izgledati energetskopolitičke odluke. Hoćemo li dobiti dalekovode koji sprovode struju sa severa na jug Nemačke? Hoće li se možda pojaviti neko jevtino rešenje za skladištenje koje sada ne poznajemo?“ Na ta pitanja još nema konkretnih odgovora.

Cene uglja rastu

Udeo uglja u proizvodnji struje je 40 odsto: 23 odsto otpada na drveni, a 17 odsto na kameni ugalj. Franc-Jozef Vodopija zaključuje da će „odustajanje od nuklearne energije doneti određeno stabilizovanje potrošnje uglja, jer obnovljive energije ne mogu da zamene atomsku energiju“.

Ali, zavisnost od uvoza znači i da će na međunarodnom tržištu verovatno skočiti cena uglja. Tako je bilo prošle godine. Čim se potražnja povećala, cene su drastično porasle: sredinom 2016. tona uvoznog uglja je koštala oko 50 evra. Ali, krajem godine je već iznosila 100 evra, prenosi Vodopija: „A ugalj za proizvodnju koksa je poskupeo tri do četiri puta, već prema kvalitetu“. Taj ugalj je koštao više od 250 dolara po toni.

Železare ne mogu bez koksa

Uvoznici mogu najviše da zarade na uglju za koks. U doglednoj budućnosti će u industriji čelika svakako biti pouzdanih kupaca. Nemački čelik u svetu uživa veliki ugled. Zato će železare sigurno naručivati velike količine. I pored prelaska na druge izvore energije, jedno je jasno: ugalj će ostati važan i kada se njegova eksploatacija u Nemačkoj potpuno ugasi.

Reklama