Ugalj ubija po visokoj tarifi | Mozaik | DW | 07.07.2016
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

Ugalj ubija po visokoj tarifi

Godišnje u Evropskoj uniji oko 23.000 ljudi umre zbog posledica spaljivanja uglja u elektranama i toplanama. Uz to, ogromni su troškovi zdravstvenog sistema. Autori jedne nove studije traže da politika uvaži ove podatke.

Deutschland Kohlekraftwerk Grevenbroich

Elektrana u Nemačkoj, Grevenbroih

Elektrane na ugalj su štetne za klimu, ali i za ljude. No razmere su zastrašujuće, ako je verovati novoj studiji koju potpisuju Svetska fondacije za prirodu, Evropska mreža za klimatsku akciju i Alijansa za zdravlje i životnu sredinu – inače sve organizacije koje se bore protiv upotrebe uglja. Prema toj studiji, godišnje samo u Evropskoj uniji oko 23.000 ljudi prerano umre od posledica zagađenja vazduha zbog spaljivanja uglja. To je tek 3.000 žrtava manje nego u što strada u saobraćajnim nesrećama.

Poljska pa Nemačka

Kao najvažniji izazivač bolesti i uzrok smrti izdvajaju se sitne čestice koje potiču iz elektrana. Opasne materije, toliko male da ih ni dlake u nosu ne mogu zaustaviti, dospevaju u krvotok i štete srcu i plućima. Prema studiji, samo na to otpada 19.000 smrtnih slučajeva godišnje. Osim toga, štetni su i dioksid azota (3.800 smrtnih slučajeva) i ozon (200). Studija ne daje precizne podatke o posledicama 12 tona žive koju godišnje oslobode elektrane i toplane na ugalj.

Istraživači su uzeli u obzir podatke Svetske zdravstvene organizacije, kao i zvanične navode iz 257 od 280 elektrana na ugalj u EU. Pomogao im je i računarski program koji simulira vremenske uslove i omogućava da se posmatra prekogranični efekat spaljivanja uglja. Studija zvučnog imena „Europe's dark cloud“ utvrđuje da posledice više oseća stanovništvo u blizini elektrane, ali i da čestice prašine i štetni gasovi stižu do 1.000 kilometara od pojedine elektrane.

Sledeći ovu logiku, za najviše smrtnih slučajeva odgovorne su elektrane u Poljskoj (5.830), Nemačkoj (4.350), Velikoj Britaniji (2.860), Rumuniji (2.170) i Bugarskoj (1.570).

Ogromni troškovi

Autori računaju da je 2013. godine zbog posledica izazvanih korišćenjem uglja bilo 11.800 novih slučajeva bronhitisa, napisana je 21.000 uputa na bolničko lečenje, a ljudi širom EU proveli su 6,5 miliona dana na bolovanju. To, zajedno sa preranim smrtima, samo 2013. izazvalo je i ekonomsku štetu od 33 milijarde evra.

Feinstaubmessung Autos Smog Düsseldorf Deutschland

Aparat za merenje zagađenosti vazduha sitnim česticama

Troškovi su možda i daleko veći. „Dugoročni troškovi zdravstvenih sistema, recimo zbog bolesti krvotoka, nisu sadržani u studiji jer o tome nema pouzdanih podataka“, kaže Julija Hušer, jedna od koautorki studije. „Zato su naše pretpostavke i brojke zapravo uzdržane“, navodi ona za DW.

Autori se nadaju da će njihov izveštaj biti novi impuls borbi za čist vazduh u Evropi. Predlažu da se pri donošenju političkih odluka napravi analiza troškova i dobiti – a u troškove spadaju i ljudski životi, ali i novac koji privreda izgubi zbog bolovanja, a zdravstveni sistem utroši na lečenje. Ukoliko bi se to uračunalo, piše u studiji, videlo bi se da je struja od uglja zapravo dvostruko ili trostruko skuplja od svoje nominalne cene na tržištu.

Tiče se svih

Proteklih godina je već više studija ukazivalo na negativne posledice zagađenja vazduha na zdravlje i budžete. Za nezdrav vazduh najodgovorniji su saobraćaj, zatim poljoprivreda, energija od uglja, i otvorene vatre. Stručnjaci Međunarodnog monetarnog fonda su procenili da troškovi lečenja bolesti izazvanih spaljivanjem uglja u svetu iznose oko 1,7 biliona evra godišnje.

„Ni za jedan drugi izvor energije ne plaćamo tako visoku cenu eksternih zdravstvenih troškova kao što je to slučaj sa ugljem“, kaže Pol Vilkinson, profesor Londonske škole za higijenu i tropsku medicinu. Mihal Križanovski, bivši stručnjak Svetske zdravstvene organizacije za kvalitet vazduha, pohvalio je novu studiju rekavši da ona produbljuje saznanja i pre svega pokazuje da se problematika uglja tiče – svih.

Reklama

Jezik

default

Moderni srpsko-nemački

Od frajera, giliptera i hohštaplera preko kuplunga, šoferšajbne sve do drukara i kupleraja - nemačke reči prožimaju srpski književni jezik i sleng. Predstavljamo Vam neke od njih i njihove čudne puteve do Srbije.