Berat Rukići: Srbija destruktivna, Mini-Šengen je moguć | Politika | DW | 23.01.2021
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

Intervju

Berat Rukići: Srbija destruktivna, Mini-Šengen je moguć

„Politička klima u Srbiji onemogućava ozbiljniji prodor kosovskih proizvoda na srpsko tržište“. DW paralelno objavljuje intervjue s predsednicima Privredne komore Kosova Beratom Rukićijem i Srbije Markom Čadežom.

Da bi Mini-Šengen funkcionisao kako treba, moraju se prevazići pre svega nesuglasice koje sa Kosovom imaju Srbija i Bosna i Hercegovina, poručuje predsednik Privredne komore Kosova Berat Rukići. On u intervjuu za DW naglašava da su te zemlje imale „destruktivan stav“, čak i u situacijama s međunarodnim posredovanjem, kada su za pregovaračkim stolom bili i predstavnici EU, SAD i različitih međunarodnih organizacija. Za razliku od njih, Crna Gora i Severna Makedonija se, kaže, ponašaju kooperativno i Kosovo sa njima „gotovo da i nema ekonomskih problema“.

Čak i ako se ostavi po strani problem priznavanja ili nepriznavanja Kosova, Priština smatra da je važno da kosovske kompanije budu ravnopravne u procesima javnih nabavki u Srbiji i Bosni i Hercegovini. Rukići se nada da je u sadašnjoj situaciji – posle pojave kovida-19 – u regionu oživela potreba za jačanjem ekonomske i trgovinske saradnje i prevazilaženjem političkih problema.

Kosovski proizvodi „na meti propagande“

Prema njegovim rečima, u Srbiji postoji politička klima koja onemogućava svaki ozbiljniji prodor kosovskih proizvoda na srpsko tržište. Distributeri i prodavci takve proizvode smatraju „opasnim“; uspešni kosovski proizvodi su se nalazili „na meti propagande“, posebno u tabloidnoj štampi koja je, kako kaže, povezivala takve proizvode sa finansiranjem UČK i terorizma. Rukići naglašava da je sasvim drukčija situacija bila na Kosovu, gde se sa uvozom proizvoda iz Srbije počelo „prvog dana nakon što su se povukle vojne snage“.

Rukići smatra da je tržište regiona neinteresantno za strane kompanije, jer region ima oko 20 miliona stanovnika i to je po njegovim rečima malo da bi zainteresovalo nekog da investira. Zato zemlje regiona mogu da naprave lanac snabdevanja i proizvodnje koji bi mogao da se integriše u druge takve lance. Na primer, da se stvori mogućnost da se „deo jednog proizvoda napravi na Kosovu, deo u Srbiji a deo u Severnoj Makedoniji“. No, za njega je glavna prepreka takvom planu „destruktivno ponašanje Srbije“.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

Reklama