Bauk zvani Westbalkan | Izbor iz štampe | DW | 27.07.2015
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Izbor iz štampe

Bauk zvani Westbalkan

S obzirom na sve veći broj potražilaca azila iz zemalja Zapadnog Balkana u Nemačkoj je u toku diskusija o načinima da se ograniči njihov dolazak. Ponovo se podgreva ideja o ukidanju bezviznog režima za balkanske zemlje.

Nedeljnik Fokus piše da sve više izbeglica iz jugoistočne Evrope dolazi u Nemačku i da ti ljudi nemaju skoro nikakve šanse da dobiju azil. Od početka godine zahtev za azil u Nemačkoj je podnelo više od 179.000 ljudi i taj broj bi do kraja godine mogao da se poveća na 450.000. „Najveći broj tih ljudi dolazi iz zemalja zapadnog Balkana. Samo sa Kosova je u Nemačku stiglo više od 31.000 potražilaca azila, što je u odnosu na prethodnu godinu plus od 1.188 procenata. Iz Albanije je više od 22.000 potražilaca azila u Nemačkoj što je porast za 468 procenata. Iz Srbije je takođe došlo više od 15.000 ljudi.“

Izvršni direktor Udruženja gradova i opština Gerd Landsberg traži ponovno uvođenje viza za zemlje regiona i širenje liste sigurnih zemalja porekla. „Uvođenje viznog režima može biti jedan korak kojim bi se ograničila imigracija“, rekao je Landsberg za Velt. On je istovremeno ponovo istakao zahtev da se Albanija, Crna Gora i Kosovo klasifikuju kao sigurne zemlje porekla.

Premijer Baden-Virtemberga Vinfrid Krečmann (Zeleni) u intervjuu za Frankfurter algemajne cajtung kaže da u principu nije protiv toga. Ali, prethodno bi Savezno ministarstvo unutrašnjih poslova moralo da dokaže da je klasifikacija Srbije, Makedonije i Bosne kao sigurnim zemljama porekla, dovela do značajnog smanjenja broja izbeglica, rekao je Krečman. „Uvek sam otvoren za smislene akcije, za koje se može dokazati da imaju dejstva.“ Političar Zelenih je uprkos rezervama njegove partije prošlog leta u Bundesratu glasao za klasifikaciju tri balkanske zemlje kao sigurnih. No na Krečmanovo pitanje – koliko smisla ima lista sigurnih zemalja – odgovor je stigao još prethodne sedmice. Naime, prema novim podacima, iz Makedonije, Srbije i BiH ima više došljaka nego pre stavljanja na listu sigurnih (videti donju grafiku).

Premijer Hesena Folker Buvije je predložio da se umesto džeparca (trenutno 143 evra mesečno po osobi) izbeglicama daje samo pomoć u namirnicama u cilju smanjenja atraktivnosti Nemačke za imigrante. Prosvetni radnik iz Albanije u Nemačkoj „za tri, četiri, pet meseci“ dobije više novca nego što kod kuće može da zaradi „za dve ili tri godine“, rekao je ovaj demohrišćanin za Hesensku Radio-televiziju.

Ministar unutrašnjih poslova Severne Rajne-Vestfalije Ralf Jeger (SPD) je za Rajniše post rekao da je u jednom pismu saveznom ministru unutrašnjih poslova Tomasu de Mezijeru (CDU) tražio da se stanovništvu u Albaniji, Srbiji i Crnoj Gori, kao na početku godine stanovništvu Kosova, jasno stavi do znanja da „uzaludno dolaze u Nemačku“. Ljudi veruju obećanjima krijumčara, prodaju sve što imaju, a potom moraju da vrate, rekao je Jeger.

Infografik Asylbewerber in Deutschland 2015 Deutsch

Zemlje iz kojih u prvih šest meseci 2015. ima najviše zahteva za azil. Žuto - prva polovina 2014; narandžasto - prva polovina 2015.

Evangelistički nadbiskup Hanovera, Ralf Majster, je za zahteve za otvorenim granicama rekao da su „gluposti“. Zakon o azilu primenjuje se za ljude koji su progonjeni, a ne za one koji su siromašni, rekao je on za Noje prese. Stanovnici Kosova ili Albanci tako nemaju pravo na azil. „Iluzija je verovati da svi ljudi mogu doći u Nemačku i podneti zahtev za azil.“ Istovremeno, on je naglasio da Nemačka može da primi više izbeglica. „Primanje ugroženih ljudi je jedno od glavnih obeležja humanog društva“, rekao je Majster.

„Politika hoće što pre da se otarasi izbeglica sa Balkana“, pisao je Frankfurter algemajne cajtung juče u nedeljnom izdanju. Time bi trebalo da se stvori prostor za istinski proganjane, koji uglavnom dolaze iz Sirije, Iraka, Eritreje. Ekonomski je to besmislica, piše ovaj list. „U nemačkoj politici postoji nova reč koja izaziva strah, ta reč je Westbalkan (Zapadni Balkan). Ovih dana, ta reč označava sve što krene naopako u nemačkoj politici azila. Region koji se danas stidljivo naziva Zapadni Balkan ranije je bo poznat kao Jugoslavija. Čak izbor reči signalizira želju političara da taj region drže na distanci. Jugoslavija je za Nemce bila sinonim za odmor, ćevape i dobro integrisane gastarbajtere. Zapadni Balkan je sinonim građanski rat, haos, izbeglice – i propalu strategiju Evropske unije.

Pri tom, ratne izbeglice iz dalekih zemalja obično ne znaju nemački jezik i često imaju problema i sa engleskim. Kod ljudi sa Balkana je to drugačije. Kvalifikacije mnogih izbeglica sa Balkana mnogo više odgovaraju potrebama nemačkog tržišta nego što mnogi misle. Prosečan nivo obrazovanja je zaista niži nego u Nemačkoj, ali je znatno viši nego u zemljama iz kojih izbeglice imaju dobre izglede da dobiju azil u Nemačkoj, drugim rečima iz Sirije, Irake i Eritreje“, zaključuje FAZ u nedeljnom izdanju.

Reklama