Balkansko prokletstvo nepripadanja | Politika | DW | 07.08.2017
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Analiza

Balkansko prokletstvo nepripadanja

Najnovija tura prigodnog političkog sukobljavanja dve tradicionalno najjače svetske sile potvrđuje neka stara, ali relativno delikatna saznanja o pozicijama Zapadnog Balkana u takvom širem i sigurno rizičnom kontekstu.

Najveće svetske sile i dalje nalaze prostor za konfrontaciju na Zapadnom Balkanu – sudeći prema izjavi koju je američki potpredsednik Majk Pens dao prošle nedelje u Crnoj Gori. Naravno, reč je o tradicionalno najosetljivijoj relaciji SAD-Rusija, ali pitanje je kako se odnosi između te dve zemlje realno prelamaju na mladim državama nastalim iz SFR Jugoslavije pre četvrt decenije. „Rusija nastavlja da silom iscrtava nove granice na Zapadnom Balkanu i čini sve da destabilizuje regiona, da potkopa demokratiju, međusobno vas podeli i razdvoji od Evrope“, rekao je Pens u Podgorici.

Zanimljivo je pritom da su se poslednjem iscrtavanju novih granica u regionu – onih za nezavisnost Kosova – usprotivili upravo Rusi. Ali, mimo tog slučaja, Majk Pens očigledno je ciljao na politički uticaj koji Rusija ostvaruje na Srbiju, a kakav želi da makar delimično realizuje i u Crnoj Gori. Pitanje je, međutim, koliko je tu posredi višak retorike, s obzirom na priliku: Amerikanac je govorio na skupu zapadnobalkanskih članica NATO, uz prisustvo predstavnika državnih vrhova ostalih zemalja regiona. Osim toga, to se dogodilo na tragu najnovijih sankcija za Rusiju, a koje je američki Kongres uveo krajem jula.

SAD povlači prve poteze, Rusija odgovara

Takođe, ostaje dilema o realno ocenjenoj ulozi i ponašanju Rusije na Balkanu i, s druge strane, o poziciji SAD u istom delu Evrope. Porazgovarali smo o tome s dvojicom uglednih političkih analitičara koji duže vreme razmatraju međunarodne prilike u kontekstu njihovih regionalnih odjeka. Tomislav Jakić, komentator iz Hrvatske s velikim iskustvom, prvenstveno je mišljenja da se spomenuti region sve očiglednije pretvara u još jedno od eksperimentalnih područja Sjedinjenih Država i Ruske Federacije. Uz napomenu da sve ide u prilog zaključku da Rusija uvek reaguje, dok Amerikanci povlače prve poteze.

„Jer, setite se samo kako je i zašto Putin odustao od projekta Južni tok koji je i zemljama regiona trebalo da omogući nesmetano snabdevanje energijom. Dodajte tome očigledni američki pritisak na Evropsku uniju, konkretno na Nemačku, da odustane od projekta Severni tok 2 koji bi dodatno obezbedio potrebe za energentima većem delu zapadne Evrope, i biće jasno da Rusija uglavnom samo odgovara“, tumači Jakić, dodajući da ne bi trebalo nasedati na priče o tradicionalnim prijateljstvima ili o vekovnim neprijateljima, jer velike sile vode politiku koju diktiraju samo njihovi interesi – kako SAD, tako i Rusija.

„Pitanje je samo načina“, smatra Jakić, „i stepena agresivnosti. Na malim je zemljama da primarno zadovolje svoje interese i da učine sve kako ne bi postale objekat sukobljavanja velikih.“ Ali upravo je Hrvatska, prema mišljenju Tomislava Jakića, bespogovornim svrstavanjem uz Vašington stvorila idealne uslove da kad-tad dođe pod udar ruskih protivmera. „I još nešto: Tramp nikako ne uspeva da postigne jedinstvo unutar sopstvene administracije, pa jugoistočna Evropa postaje sve izraženije područje ne samo američko-ruske konfrontacije, već i američko-američke, oko spoljne politike SAD“, kaže Jakić.

Bolje svet procedura, nego svet populizma

Bosansko-hercegovački politikolog Nerzuk Ćurak smatra, pak, da bi za sve države Zapadnog Balkana najbolje bilo da neguju dobre odnose s obe velesile. „Ali, u stvarnosti međunarodnih relacija, nažalost, to očigledno nije moguće. Dokaz je Srbija koja se samo zavarava da može da održava politiku ekvidistance, e da bi tako zaštitila svoj interes. No moram reći da u kontekstu vrednosti liberalne demokratije smatram da je za ovdašnje zemlje bolja pripadnost svetu procedura, nego populizma kakav neguju Rusija ili npr. Turska. Utoliko nam je transatlantska zajednica pametnija regionalna opcija“, uveren je Ćurak.

„To se odnosi i na momenat najgore dosadašnje administracije SAD, ove Trampove, najgore u valjda svakom smislu. Ali ne zaboravimo da je SAD ključni akter dejtonskog mirovnog ugovora i da još uvek ima veliku odgovornost za mir u BiH i regionu, iako se nismo zatim u razvoju pomakli mnogo dalje od samog mira“, nastavlja naš sagovornik iz Sarajeva, procenjujući da bi zemlje regiona trebalo da okončaju tzv. prokletstvo nepripadanja. „Put na Zapad ne bi nikako smeo da se završi s Crnom Gorom, jer će region tako ostati polje za potkusurivanje u interesu nekih od već spomenutih politika“, zaključuje Nerzuk Ćurak.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android