Balkanske igrice bez granica | Evropa | DW | 06.01.2019
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

analiza

Balkanske igrice bez granica

Zvanični Beograd ponovo vuče paralelu između Kosova i Republike Srpske nakon čega iz Sarajeva prete ukidanjem tog entiteta. Tako je nastavljeno nagađanje u kom pravcu bi Balkan mogle da odvedu „korekcije“ granica.

Ovako je u jednom intervjuu za DW Milorad Dodik prekrojio Balkan

Ovako je u jednom intervjuu za DW Milorad Dodik prekrojio Balkan

Srpski zvaničnici oštro su reagovali na izjavu kosovskog premijera Ramuša Haradinaja da je granica između Kosova i Albanije „izbrisana na osnovu šengenskih principa“. Ministar odbrane Aleksandar Vulin u tome vidi pokušaj stvaranja „Velike Albanije“ koja „ne može biti stvorena bez sukoba na čitavom Balkanu, ne samo sa Srbijom“.

Premijerka Ana Brnabić optužila je Prištinu da ugrožava regionalnu stabilnost koristeći priliku da poredi Kosovo i Republiku Srpsku (RS). „Očigledno su granice na stolu i sada imamo da za neke mogu da budu, a za RS ne mogu“, rekla je ona. 

Mogle su se očekivati reakcije iz Sarajeva i među prvima se javio član Predsedništva BiH Željko Komšić sa porukom da „granice BiH nikako ne mogu biti dovedene u pitanje, nezavisno od toga šta se dešava na granici između Albanije i Kosova“.

Promena granica – deo rešenja ili problema?

„Zašto misle da će politika devedesetih davati drugačiji rezultat danas? Umesto da se okrenu saradnji, evroatlantskim integracijama i stabilizaciji regiona, uporno pokušavaju da povlače nebulozne paralele između delova BiH i Kosova“, kazao je Komšić.

Bošnjački član Predsedništva Šefik Džaferović je otišao korak dalje, preteći da bi komešanja oko granica BiH mogla da ukinu autonomiju RS. Kako je rekao, bilo kakav pokušaj prekrajanja granica neće dovesti u pitanje BiH „ali bi mogao ugroziti mir i stabilnosti celog regiona te označiti kraj Dejtonskog sporazuma, a time i entitetske unutrašnje strukture BiH“.

Ovih dana je u medijima širom regiona ponovo odjeknuo stav bivšeg britanskog diplomate i analitičara Timotija Lesa da bi zarad dugoročnog mira na Balkanu Srbiji trebalo pripojiti deo Kosova, Republiku Srpsku i „možda“ Crnu Goru. Les je poznat po tezi da neka vrsta velike Srbije, Albanije i Hrvatske – dakle nova podela Balkana u pravcu monoetničkih država – znači veću, a ne manju stabilnost.

Tome se oštro suprotstavlja Aleksandar Popov, kopredsednik Igmanske inicijative za Srbiju. Bilo kakve „korekcije“ granica sve do novog crtanja kakvo predlaže Les nisu moguće bez novih sukoba, kaže Ppov za DW. „Kada je reč o odnosima Albanije i Kosova, mislim da su tu Amerikanci debelo umešani i da je od njih i potekla ta ideja o brisanju granice. Ukoliko bi se takva ideja realizovala, onda bi region bio u velikoj nevolji, jer tu ne bi bio kraj priče.“

Großbritannien EU-Westbalkangipfel in London | Ana Brnabic, Premierministerin Serbien

Kosovo i RS u istoj rečenici - to se nerado čuje u Sarajevu

„Srbija bi odmah insistirala da se isti princip primeni za RS, nakon čega bi i 'Herceg-Bosna' išla Hrvatskoj. Onda od BiH, ovakve kakvu danas imamo, ne bi ostao ni kamen na kamenu. Takvih teritorijalnih pretumbacija nikada nije bilo na miran način, nego bi one obično usledile na mirovnim konferencijama nakon ratova“, dodaje Popov.

Nasilni proces promena granica na Balkanu započet je devedesetih, a zaustavljen Dejtonskim sporazumom i formiranjem RS, podseća naš sagovornik. „Nastavak tog procesa moguć je samo u oružanoj varijanti, s tim što bi sukobi danas zahvatili mnogo veći prostor, uključujući teritorije Crne Gore, Makedonije i Grčke. To su balkanske ratne igre bez granica“, upozorava Popov.

Ugrožena i EU?

Popov veruje da postoje sile izvan Starog kontinenta koje destabilizacijom Balkana žele da ugroze EU. „Nepredvidivi američki predsednik Donald Tramp je već preduzeo niz koraka koji destabilišu EU i to u trenutku kada je Evropa veoma ranjiva, jer i unutar EU postoje velike protivrečnosti. Bojim se da bi to moglo dovesti u pitanje i opstanak EU.“

Politički analitičar iz Sarajeva Almir Terzić smatra da je poređenje Kosova i BiH pokušaj lidera u Beogradu da svoje građane ubede da Srbija nije najveći teritorijalni gubitnik na Balkanu jer se još uvek pita i izvan svojih sadašnjih granica. „S obzirom na dalje evropske procese koji neminovno slede, takva politika bi se najviše mogla obiti o glavu upravo Beogradu“, kaže Terzić za DW.

„Osim toga, Srbija i za vreme vladavine Aleksandra Vučića insistira na potpisivanju sporazuma o granici sa BiH kojim je reka Drina definisana i priznata kao granica dve države, ustanovljena i nakon raspada bivše Jugoslavije, i tu se priča završava“, ističe Terzić.

On kritikuje i kosovske mere koje „nisu u funkciji jačanja stabilnosti u regionu“. „Vreme podela, huškanja, podmetanja, a posebno pretnji novim ratovima i prekrajanjima granica mora i treba da bude iza svih nas. Vreme je ujedinjenja Balkana kroz EU“, navodi ovaj analitičar.

Promene, odnosno „korekcije“ granica na Balkanu od kraja ratova devedesetih nisu imale podršku ni EU niti Sjedinjenih Država. Promena u stavu Vašingtona naslutila se prošle godine u pogledu „razgraničenja“ Srbije i Kosova. Premda je Aleksandar Vučić rekao da je „narod“ odbio njegov predlog rešenja, on zapravo nikada javno nije ni saopštio šta ima na umu.

Taj vakuum je raspalio maštu i onih koji bi da granice naveliko menjaju i onih koji u tome vide požar koji može da zahvati celu Evropu.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

DW.COM