Balkan 2020: nema razvedravanja | Evropa | DW | 18.12.2019
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

Prgonoze

Balkan 2020: nema razvedravanja

Balkanska politika EU je u 2019. propala. A već sledeće, 2020, mogla bi da bude godina u kojoj će se balkanske ruševine donekle raščistiti. I već na proleće moglo bi da se vidi koliko je leševa pod tim ruševinama.

Samit „EU - Zapadni Balkan“ planiran je za maj sledeće godine u Zagrebu. Savet EU je u oktobru ove godine zvanično odložio odluku o otvaranju pristupnih pregovora sa Severnom Makedonijom i Albanijom. Veto francuskog predsednika Emanuela Makrona izazvao je zgražavanje u čitavom regionu, ali i u EU. Osim toga, to je bilo i gaženje obećanja sa prethodnog samita. U Nemačkoj se pre svega kritikovalo to što je Evropska unija svojim žustrim odbijanjem izgubila važnu polugu – nije podržala prozapadne reforme u šest država jugoistočne Evrope koje još nisu članice EU.

Mnogi se nadaju da bi na samitu u Zagrebu mogle da budu revidirane oktobarske odluke. Ali slabe su nade za to. Jer, samit bi trebalo da pripremi novi saziv Evropske komisije, a njen izveštaj je u nadležnosti novog komesara za proširenje Olivera Varheljija. Mađarski premijer, Viktor Orban čiju politiku sledi i Varhelji, zalaže se za proširenje EU na jugoistok, ali sa potpuno drugačijom agendom od Nemačke.

Orban, naime, ne deli zabrinutost zbog stanja demokratije u balkanskim državama. Naprotiv. On je bio taj koji je bivšeg korumpiranog severnomakedonskog premijera spasao zatvora. Što se Mađarska više zalaže za Balkan, utoliko je veća skepsa u Francuskoj, Holandiji, ali i u Nemačkoj. Strahuje se da Mađarska koristi države jugoistočne Evrope samo da bi proširila zonu svog uticaja i tako se odbranila od izbeglica.

Zaev je sav ulog stavio na jednu kartu – i izgubio

Mesec dana uoči samita u Zagrebu, u Makedoniji će se održati izbori. Reformski premijer Zoran Zaev konsekventno je držao EU-kurs. Čak je 2018/2019 i promenio ime sopstvenoj zemlji. Tako je sav ulog stavio na jednu kartu – i izgubio. Pod svežim utiskom francuskog veta, raspisao je nove izbore. Ako Zaev izgubi i na vlast dođe autoritarna, nacionalistička, proruska opozicija – pro-Evropejci dugo u čitavom regionu neće više imati nikakve šanse.

Obećanje „pristup za reforme“, vidljivo za svakog, nisu mogli da održe. Ironija sudbine bi bila kada bi Severna Makedonija na zagrebačkom samitu dobila „da“, a da pre toga pobede desničarske snage. Poruka bi glasila: svakom zahtevu Zapada trebalo bi se maksimalno suprotstaviti! Samo tako se pobeđuje!

Srbija: Permanentni izbori, javnost i modus mobilizacije

Birači će i u Srbiji najverovatnije da glasaju 2020. godine. Isto kao i 2017, 2016, 2014. i 2012. Permanenti izbori su za jakog čoveka zemlje, predsednika Aleksandra Vučića, oprobano sredstvo kako bi se javnost držala u stanju mobilizacije, kako bi se opoziciji to demonstriralo u godišnjem ritmu. Francuski veto je Vučić već u oktobru iskoristio kako bi relativizovao orijentaciju Srbije ka Zapadu i svoj narod pripremio za konstantno okretanje između Evrope, Rusije, Kine i svih mogućih investitora – što je opet logična posledica kočenja EU. Zato nema potrebe za žurbom kada je reč o pristupnim pregovorima.

Isto važi i za Crnu Goru. Ta mala zemlja, isto kao i njen sused Srbija, već sedam godina vodi pristupne pregovore. I do sada suptilno ignoriše blage evropske opomene zbog korupcije i zastrašivanja novinara i opozicionih političara.

-pročitajte još: Haiko Mas: Nemačka je za EU-perspektivu Zapadnog Balkana

Albanija: Hoće li se premijer Rama okrenuti od EU koja krši datu reč?

Albanija je u krizi. Niko ne zna da li će ta kriza 2020. biti prevaziđena. A i kako bi se to moglo znati? Nakon bojkota lokalnih izbora i izlaska opozicije iz parlamenta sve je praktično stalo. Premijer Edi Rama se suočio s kriminalnom mrežom i suzbio trgovinu drogom. Zbog toga je stekao poštovanje EU. Ali sada mu nedostaje međunarodna podrška – i to ne samo zbog blokade puta ka EU, već i zbog toga što pojedine zemlje EU, a pre svih Holandija, ne žele da zastraše albansku opoziciju. No, nije za očekivati da će se Rama povući. Moglo bi da se dogodi slično kao sa Vučičem u Srbiji – da se okrene od EU koja krši datu reč i potraži sopstveni put.

A nije za očekivati ni da će se Bosna i Hercegovina 2020. probuditi iz političke kome. Zbog toga što su svuda u regionu oslabile nade u bolju budućnost, sve je jači talas iseljavanja. Sa nemačkim Zakonom o useljavanju stručne radne snage, koji bi u martu trebalo da stupi na snagu, Berlin tome daje dodatni podsticaj.

Kosovo: Jedan buntovnik želi da suzbije korupciju

Istinski je jedino napet razvoj situacije na Kosovu. Pobedom na oktobarskim izborima, ta zemlja će dobiti novog, potpuno drugačijeg šefa vlade. Aljbin Kurti, buntovnik, obećao je odlučnu borbu protiv korupcije i zbog toga bi morao da se suoči i sa moćnim, čak i nasilju sklonim mrežama. Za Kurtija – za razliku od reformatora u zemljama regiona – EU je manje deo rešenja, a više deo problema. Jer, iza demonstrativne vernosti Evropi, dosadašnji moćnici rado su krili svoje lične, mahom finansijske agende. Zahvalnost im je masovno iskazivana podrškom zapadnih ambasadora tokom svakog formiranja vlade.

Ovaj put se Zapad drži po strani. A to važi čak i za SAD. U Vašingtonu se očigledno radi na novoj strategiji za Balkan. Međutim, još je nejasno kako bi to trebalo da izgleda. Ali to da Amerikanci uzimaju stvar u svoje ruke onda  kada Evropa više ne zna kako dalje – to je poznata mustra u regionu. Još od ratnih devedesetih.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

Reklama