Bajka o sigurnim zemljama porekla | Evropa | DW | 14.08.2015
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

Bajka o sigurnim zemljama porekla

Sve više političara u Nemačkoj želi da stavi Albaniju, Kosovo i Crnu Goru na spisak sigurnih zemalja porekla. Te zemlje se, međutim, bore sa enormnim ekonomskim, političkim i socijalnim problemima.

Za Ministarstvo unutrašnjih poslova nemačke savezne države Bajern stvar je jasna: „Da, uvereni smo da su Albanija, Kosovo i Crna Gora sigurna zemlja porekla“, izjavio je za DW portparol ministarstva Oliver Placer. „Savezni ured za migracije i izbeglice više od 99 odsto zahteva za azil odbija kao očigledno neosnovane“. Placer kaže da se pozitivno rešavaju zahtevi iz humanitarnih razloga – ako su potražioci azila iz tih zemalja iznemogli ili bolesni.

S njim se slažu i premijeri tih balkanskih zemalja: „Mi smo za to da se Kosovo u nemačkom pravu klasifikuje kao sigurna zemlja porekla“, piše pored ostalog u pismu koje su opunomoćeniku Evropskog parlamenta za Balkan, Dejvidu Mekalisteru poslali premijeri Kosova i Crne Gore.

Bernd Mesovic Pro Asyl Deutschland

Bernd Mesovic: „Državne strukture slične mafiji“

Nemačka organizacija za zaštitu ljudskih prava „Za azil“ (Pro Asyl) sasvim drugačije ocenjuje situaciju: „Veoma sam zabrinut zbog mogućnosti da se te zemlje označe kao sigurne zemlje porekla“, kaže Bernd Mesovic, portparol te organizacije. „Kada je reč o Kosovu, Albaniji i Crnoj Gori, onda se skoro i ne može govoriti o pravnim državama u zapadnom smislu. Nema nezavisnog pravosuđa, nepoželjni novinari su progonjeni i pod pritiskom. U Crnoj Gori je na vlasti dinastija oko premijera Mila Đukanovića. Čak se govori o državnim strukturama koje su slične mafiji.“ Mesovic takođe ukazuje na nepotizam i korupciju, a na Kosovu je veoma izražena i diskriminacija Roma. Mnogi su tu zemlju napustili iz bezbednosnih razloga. Mesovic ističe da postoje ozbiljne sumnje u to da se u te tri zemlje efektivno štite ljudska prava.

Nezaposlenost, besperspektivnost, rezignacija

Loša ekonomska situacija posebno otežava život mladih. Dvadesetpet godina nakon vladavine Envera Hodže, Albanija je i dalje najsiromašnija zemlja u Evropi. „Procenjuje se da je nezaposleno 30 odsto stanovništva. Pouzdane informacije o tome ne postoje. Industrija je još uvek nerazvijena, a poljoprivreda u većem delu zemlje u veoma lošem stanju“, kaže Konrad Kleving, istoričar i stručnjak za Balkan sa Instituta za istraživanje istočne i jugoistočne Evrope iz Regensburga. Zbog privredne krize u Grčkoj, više stotina hiljada albanskih privremenih radnika izgubilo je posao i vratilo se svojim kućama. Takođe, sve manje novca stiže iz inostranstva. „Zbog svega toga mnogi u Albaniji fokusiraju se na preseljenje u gradove ili odlazak u inostranstvo“, kaže Kleving.

Kosovo Albaner auf dem Weg nach Ungarn

Stanovnici Kosova u odlasku (februar 2015): 1,8 miliona ljudi živi u siromütvu

„Još lošija je ekonomska i socijalna situacija u susednom Kosovu“, kaže Beljulj Bećaj, politikolog iz Prištine. Skoro polovina od 1,8 miliona stanovnika živi u siromaštvu, dok je između 45 i 50 odsto radno sposobnog stanovništva nezaposleno. Većinom se radi o mladima jer Kosovo ima najmlađe stanovništvo u Evropi. Prema navodima „Transparensi internšenal“ (Transparency International), Kosovo je zemlja sa najvećim stepenom korupcije u Evropi. „Nepotizam i siva ekonomija vladaju na svakom ćošku i nemoguće je bez bilo kakve veze pronaći posao. Sve se odvija preko veza određenih klanova i familija“, kaže Bećaj. „Osećaj da se ovde ne može živeti normalno – besperspektivnost, nemoć i nesigurnost – vode do toga da mladi i hrabri ljudi žele da napuste zemlju“.

Prema rezultatima studije nemačke fondacije „Fridrih Ebert“ o mladima u jugoistočnoj Evropi, većina mladih na zapadnom Balkanu nezadovoljna je stanjem demokratije u svojim zemljama i pati zbog nezaposlenosti i siromaštva. Oni ne vide nikakvu perspektivu, politika ih ne interesuje i ne veruju političkim i društvenim institucijama. Zbog toga mnogi žele da emigriraju: 55 odsto ispitanih građana Kosova između 14 i 29 godina želi da napusti zemlju,a u Albaniji taj procenat iznosi 67 odsto. Slično je i u drugim zemljama u regionu koje je Nemačka okarakterisala kao „sigurne zemlje porekla“: tako bi 53 odsto mladih Makedonaca rado napustilo zemlju, dok procenat mladih u Bosni i Hercegovini koji bi otišli iznosi 49 odsto.

Šanse za azil

Bayerisches Innenministerium - Pressesprecher Oliver Platzer

Oliver Placer: Označavanje novih država kao sigurnih zemalja porekla biće delotvoran signal

Vlada Bavarske pokušava da spreči da ti ljudi uopšte dođu u Nemačku. Portparol Ministarstva unutrašnjih poslova te savezne države Oliver Placer nada se da će označavanje novih država kao sigurnih zemalja porekla biti poslat delotvoran signal ljudima da više ne bi trebalo da dolaze.

Beljulj Bećaj ne veruje da će to moći da funkcioniše. „Ko bi ostao u zemlji u kojoj nema nikakve perspektive, čak i ako zna da ga u novoj zemlji očekuju nove teškoće“, retorički pita prištinski politikolog i dodaje: „Svako se nada da će upravo njegov zahtev da bude jedan od onih 0,3 odsto priznatih. Ako je suditi po procenama organizacije „Za azil“, onda za to postoje realne šanse: „Umesto da se zahtevi paušalno odbijaju na osnovu njihovog porekla, svaki slučaj pojedinačno morao bi da bude detaljno istražen“, zahteva Bernd Mesovic. Bećaj se nada da će iz Nemačke biti vraćen što je moguće veći broj Kosovara: „Potrebni su nam na Kosovu. To su hrabri, nezadovoljni i često obrazovani ljudi. Oni bi ovde, na Kosovu, trebalo nešto da promene. Trebalo bi ovde da protestuju, da promene politiku i da više niko ne mora da napušta zemlju“.