Bajden i Evropa: Biće komplikovano | Politika | DW | 09.11.2020
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

analiza

Bajden i Evropa: Biće komplikovano

Posle pobede Džoa Bajdena na američkim predsedničkim izborima u većem broju evropskih glavnih gradova oseća se olakšanje. Ali u nekim pitanjima Evropljani bi se mogli sa Bajdenom svađati više nego sa Trampom.

Bajden u poseti Merkel 2013. godine

Bajden u poseti Merkel 2013. godine

Francuski predsednik Emanuel Makron se trudio da uspostavi dobre odnose sa Donaldom Trampom, ali mu pobeda Džoa Bajdena ide na ruku. „Imamo mnogo toga da uradimo da bismo savladali današnje izazove. Hajde da sarađujemo“, napisao je Makron na engleskom i francuskom na Tviteru, čim su američke televizijske stanice proglasile Bajdena pobednikom.

Za razliku od vremena posle izbora Donalda Trampa pre četiri godine, savetnici u Parizu i ostalim glavnim gradovima znaju na čemu su sa Bajdenom. Malo koji američki predsednik je preuzeo dužnost sa tako velikim spoljnopolitičkim iskustvom.

Bajdenovi francuski i irski koreni

Još kao senator Bajden se bavio spoljnom politikom. Početkom devedesetih potpisao je jednu studiju o ratovima na Balkanu. Kao potpredsednik za vreme predsedničkog mandata Baraka Obame, Bajden je učestvovao na Minhenskoj konferenciji o bezbednosti, kao najvećem transatlanskom diskusionom forumu.

Džozef Robinet Bajden, koji pored irskih ima i francuske korene, poznaje Evropu, a i Evropljani znaju njega.

Već posle inauguracije 20. januara novog predsednika čeka važna spoljnopolitička tema – ponovno pristupanje Pariskom klimatskom sporazumu. Trampovo istupanje iz tog sporazuma stupilo je na snagu dan posle američkih predsedničkih izbora 4. novembra.

Širom sveta se pozdravlja američka revizija Trampovog kursa, ali za Francusku to ima posebno značenje. Naposletku, sporazum je u Parizu potpisao i francuski predsednik.

Spoljnopolitičke želje Evropske unije

Bajden je najavio povratak multilateralizmu, a to je po volji evropskih partnera. Američki predsednik neće doneti samo ponovo pristupanje Pariskom sporazumu već i ponovo članstvo u Svetskoj zdravstvenoj organizaciji.

I američka politika prema Iranu biće označena raskidom Bajdena sa Trampovom linijom. Bajden je najavio vraćanje na snagu atomskog sporazuma sa Teheranom koji je Trampova admnistracija jednostrano prekršila, stavljajući Iran pod strog režim sankcija.

Ali u Londonu, Parizu i Berlinu niko ne gaji iluzije – Bajden će se najpre pozabaviti unutrašnjom politikom.

Kada se uzmu u obzir Trampovi birači kojih je preko 70 miliona, onda je jasno da Bajdena čeka veliki posao u podeljenoj zemlji. Osim toga, pandemija je jedan od Bajdenovih prioriteta, isto kao i ekonomska politika. U pobedničkom govoru je Bajden od spoljnopolitičkih tema spomenuo samo zaštitu klime.

Poneko u EU nije baš radostan zbog Trampovog poraza

Poneko u EU nije baš radostan zbog Trampovog poraza

Nema povratka ulozi svetskog policajca

Ipak, Evropljani mogu da računaju sa boljom atmosferom i opuštenijim odnosima sa Vašingtonom. Sadržinski će se uspostaviti određeni kontinuitet u odnosu na spoljnu politiku njegovog prethodnika. Vojna suzdržanost Sjedinjenih Američkih Država se neće promeniti.

Još u Obamino vreme Bajden se zalagao za brže povlačenje američkih trupa iz Iraka. Isto kao i za Trampa, i za njega Evropa nije ključni region. Pažnja Vašingtona je usmerena ka Aziji, uspon Kine se posmatra kao najveću opasnost za američku bezbednost i blagostanje.

Analitičari ukazuju da bi Bajden ponekad mogao da bude i nezgodniji kao partner od Trampa. I Bajden će zahtevati da Evropljani izdvoje više budžetskih sredstava za odbranu.

Sve dok je Donald Tramp otvoreno nipodaštavao zapadne institucije, vlade Evropske unije su lakše mogle da ignorišu njegove zahteve. Sa željama novog predsednika neće biti tako. On će ih podsetiti na obećanje koje su dali – da će izdvajati dva procenta bruto domaćeg proizvoda za odbranu.

Politikolog Fransoa Ajzbur sa Međunarodnog instituta za strateške studije podseća na primer Istočnog Sredozemlja koji pokazuje koliko je Evropljanima teško da preuzmu veću odgovornost u vojnom smislu: „Od 2013. Sjedinjene Države ne igraju vodeću ulogu u Istočnom Sredozemlju. Turska, Rusija i druge sile mogu tamo nesmetano da deluju.“

On dodaje da bi se Evropa morala više zainteresovati za taj region, ali i da ne pokazuje spremnost za tako nešto: „Vidimo koliko je teško da se ispuni strateški vakuum koji su iza sebe ostavile SAD.“

Kontroverzno odmeravanje snaga sa Kinom

Osim toga, novi gazda u Beloj kući očekivaće od Evropljana da ga slede u odmeravanju snaga sa Kinom. Nije izvesno da će Evropljani ispuniti to očekivanje jer Kinu posmatraju kao tržište i trgovinskog partnera.

Inače, u ekonomskoj politici je najveći potencijal za konflikte Evropljana sa Vašingtonom. Već u decembru će Francuska dodatno oporezovati velike američke internet koncerne.

Osim toga, nije rešen spor o ilegalnim državnim subvencijama Boinga. Svetska trgovinska organizacija je Evropskoj uniji odobrila kaznene carinske namete u visini od više milijardi evra.

Budući predsednik Bajden je otvoreno najavio protekcionističku ekonomsku politiku. On namerava da obaveže sve američke državne institucije da kupuju samo produkte proizvedene u Sjedinjenim Državama.

Ali Tramp će ostati još dva i po meseca u Beloj kući. Ta faza bi mogla biti kritična, i to ne samo zbog korona-virusa koji se širi.

Ipak, vlade u Evropi osećaju olakšanje. Jer, kako procenjuje Ajzbur, Tramp bi, da je osvojio drugi mandat, isposlovao dalekosežno povlačenje Vašingtona iz NATO. 

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

Reklama