Od tragedija do Bele kuće
8. novembar 2020.
Džozef Bajden se od početka pandemije više puta obratio ljudima u SAD izražavajući saučešće porodicama preminulih. Do sada se oko 240.000 smrti u SAD povezuje sa koronom.
Krajem oktobra Bajden je u rodnom gradu Vilmingtonu, Delaver, govorio rekao: „Moje misli su sa svakim ko je morao da podnese ovu agoniju, ko je morao da se oprosti od drage osobe preko video-linka. Saosećam sa svima koji nisu mogli da oko sebe okupe prijatelje ni porodicu na sahrani ili misi zadušnici.“
Tokom predizborne kampanje, Bajden je tako slao poruku koja je bila u potpunoj suprotnosti sa porukom predsednika Donalda Trampa. Tramp je i sam bio zaražen koronom i na jednoj konferenciji za štampu je, nakon povratka u Belu kuću, rekao da niko ne treba da dozvoli da ga bolest „kontroliše“ niti da se plaši.
Bajden je nasuprot tome kontinuirano ohrabrivao ljude da nose maske, drže odstojanje i ozbiljno shvate opasnost. Budući predsednik se nije plašio da podeli tugu sa strancima.
On zna kakav je osećaj izgubiti voljenu osobu i sahraniti sopstveno dete. Bajden je zbog toga dvaput bezmalo okončao političku karijeru.
Prva tragedija
Prvi put se desilo bilo u zimu 1972. godine. Bilo mu je tek 29 godina kada je odlučio da se suprotstavi republikancu Džemsu Kejlebu Bogsu, koji je 12 godina bio senator iz Delavera. Bajden je dobio trku uprkos malom izbornom budžetu.
Nekoliko sedmica kasnije dogodila se tragedija koja ga je promenila. Njegova supruga Nejla i njihova 11-godišnja kćer Naomi poginule su u automobilskoj nesreći, a sinovi Bo i Hanter su bili teško povređeni.
Bajden najpre nije hteo da stupi na funkciju senatora, ali su ga ubedili. Zakletvu je položio u bolnici gde je negovao sinove. Mladi senator je nakon toga putovao vozom između Vilmingtona i Vašingtona. Njegova sestra Valerija se preselila kod njega kako bi mu pomogla oko dece. Ostala je do 1977. godine kada je Bajden oženio svoju sadašnju suprugu Džil Džejkobs sa kojom ima kćer Ešli.
Zdravstveni sistem – pitanje na srcu
Decenijama kasnije ponovo mu se dogodio udarac sudbine. Pre pet godina je Bajhden još bio potpredsednik Baraku Obami i upravo je radio na Affordable Care Act, nacrtu zakona koji je trebalo da osigura zdravstvenu zaštitu desetinama miliona ljudi sa nižim primanjima.
Dok se Bajden borio da svi imaju zdravstvenu zaštitu, njegov stariji sin Bo umro je od posledica tumora na mozgu. Džo Bajden se potom nije kandidovao za predsednika 2016. godine i odlučio da ostane sa porodicom.
Nekoliko dana pre kraja mandata potpredsednika, Obama mu je dodelio Medalju slobode. „Poznavati Džoa Bajdena znači poznavati istinsku ljubav, bespoštednu službu, i pun život“, rekao je Obama.
Vremena zahtevaju Sporog Džoa
Činjenica da su demokrate na kraju Bajdena predložile kao predsedničkog kandidata umesto nekog mlađeg ili nekoga ko nije bele boje kože nije bila iznenađujuća, smatra Mičel Mekini, profesor na Univerzitetu Misuri.
„Jednostavno je bilo pravo vreme za njega“, kaže Mekini. „Bio je to kontekst i ono sa čim se mi kao nacija upravo suočavamo.“
On u Bajdenu vidi „razumnog i postojanog političara, koji ume da uteši i koji je empatičan“ – sve suprotno od Trampa. Tramp je Bajdena nazivao „Slow Joe“ ili „Sleepy Joe“ – aludirajući na njegov ponekad uspavljujući način govora.
Bajdenova pobeda jasno ukazuje na to koju vrstu vođstva nacija sada želi, kaže Mekini.
Budući predsednik je poznat po dobroj saradnji i sa ljudima koji drukčije misle. „On je čovek Kongresa, on je dugo bio deo toga i razume se sa svima“, kaže politikolog Brus Bačenan za DW.
„Teško je naći nekoga u Vašingtonu ko ne voli Bajdena. Za njega se kaže da je sa republikancima u Kongresu godinama jako dobro radio, da nije ideolog i da može biti vrlo simpatičan, prijateljski nastrojen tip“, kaže Bačenan, profesor na Univerzitetu Teksasa u Ostinu.
Tako su i republikanski senatori pre izbora signalizirali da bi bili otvoreni za saradnju sa Bajdenom ukoliko postane predsednik.