Azbuka iračke krize | Politika | DW | 15.06.2014
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Azbuka iračke krize

Teroristi napreduju ka Bagdadu – to je najvažnija svetska vest ovih dana. Ko su oni? Šta hoće? Zašto je iračka vojska nemoćna? Kakvu igru igraju susedne države? To su neka od pitanja koja spadaju u azbuku iračke krize.

Sunitski militanti drže pod kontrolom sever Iraka i napreduju ka Bagdadu. Danas su objavili fotografije na kojima se vidi kako masovno ubijaju zarobljene pripadnike iračke vojske. U Bagdadu traje mobilizacija i brzinska obuka regruta. Dok Iran nudi pomoć susednoj zemlji, Vašington reaguje veoma uzdržano. DW uz pomoć troje stručnjaka za Irak izdvaja deset bitnih činjenica o trenutnoj krizi.

1. Šta je ISIS?

Sunitska teroristička grupa Islamska država u Iraku i Siriji (ISIS) razvila se iz raznih drugih ekstremističkih grupa koje su se borile protiv američke invazije u Iraku i vlade u Bagdadu. ISIS pripada izdancima tl Kaide, ali se 2013. godine pod vođstvom Abu Bakra al Bagdadija suprotstavio Al Kaidinim uputstvima. Borci iz redova ISIS kontrolišu velika područja u Siriji te na zapadu i severu Iraka. Njihov cilj je država između Sredozemnog mora i Tigra u kojoj bi na zakon bilo rigorozno shvatanje islama.

Abu Bakr al-Baghdadi

Vođa sunitskih terorista Al Bagdadi

2. Zašto je iračka Vlada bespomoćna?

Iračka Vlada na čelu s premijerom Nurijem al Malikijem ne može da zaustavi napredovanje terorista. Prema procenama Falka Valdea, stručnjaka za Irak iz fondacije Fridrih Nauman, za to postoji čitav niz razloga: Prvo, ISIS profitira od porozne granice sa Sirijom, lako premešta borce i naoružanje. Osim toga, u vladi u Bagdadu postoji vakuum jer je Al Maliki od parlamentarnih izbora u aprilu još uvek u potrazi za koalicionim partnerima. Najvažniji razlog su verske napetosti između sunitske manjine i šiitske većine. Mnogi suniti u Iraku smatraju da su u podređenom položaju. „To je plodno tle za paravojne formacije poput ISIS-a koje sasvim ciljano destabilizuju sunitske gradove u Iraku“, kaže Valde.

3. Kakvo značenje ima osvajanje grada Mosula?

Osvajanjem Mosula džihadisti su prvi put uspeli da milionski grad u Iraku stave pod svoju kontrolu. „To je i veliki psihološki uspeh, zbog kojeg će se ISIS-u pridružiti i drugi sunitski ekstremisti“, smatra Valde. Mosul je važan i u ekonomskom i geografskom smislu. To je važna izvozna ruta za naftu i saobraćajno čvorište na putu za Siriju.

4. Kako reaguju šiiti?

Šiiti se osjećaju jako ugroženim zbog napredovanja sunitskih boraca. Mirjam Benrad iz Evropskog veća za sponje, prvog paneuropskog trusta mozgova, procenjuje da bi se pojedine šiitske paravojne formacije, koje se trenutno bore u Siriji na strani predsednika Asada, mogle vratiti u Irak. Moglo bi se dogoditi da se različite šiitske grupe uključe u borbe umesto slabe iračke vojske kako bi se zaštitilo šiitsko stanovništvo.

Wahlplakat Nuri Al-Maliki Archiv 2010

Izborni plakat Al Malikija (2010. godina)

5. Šta rade Kurdi u Iraku?

Kurdsko stanovništvo na severu Iraka pokušava da se ne upliće u sukob sunitskih i šiitskih Arapa. Ipak, Mirjam Benrad smatra da to Kurdima neće poći za rukom. S jedne strane, borci iz redova ISIS-a i njihovi saveznici pokušavaju da napreduju i prema gradu Kirkuku na koje pravo polažu i Arapi i Kurdi. Onde se nalaze važna naftna polja. S druge strane, sve više Iračana beži od terora ISIS-a na kurdski sever koji je ionako već pružio utočište velikom broju izbeglica iz Sirije.

6. Da li preti raspad države?

Centralna Vlada u Bagdadu zvanično još uvek vlada svim delovima države. Ali stvarna podela Iraka između sunitskih i šiitskih Arapa te Kurda već je dobro uznapredovala. „Postoji realna opasnost od raspada Iraka“, kaže Benrad. Sukob će veoma dugo trajati i biće jako krvav, strahuje ona.

7. Na koji način su susedne države umešane?

U Iraku se sukobljavaju interesi mnogih država u regionu. Irak, Iran, Sirija i libanski Hezbolah smatraju se šiitskom osovinom. Ona se bori za uticaj sa sunitskim državama. Prema mišljenju Florens Gaub, koja se bavi Bliskim istokom na Institutu za bezbednosne studije EU, vlada u Bagdadu u kojoj dominiraju šiiti ima dobre odnose sa susednim Iranom, ali nije teheranska marioneta. Smatra se da druge susedne države poput Turske i Saudijske Arabije stoje na strani sunita. Prema mišljenju Florens Gaub stanje je komplikovanije – ni interesi iračkih sunita nisu jedinstveni. Radikalni islamisti stoje u centru pažnje, ali tu su i sunitska plemena, pristalice srušenog Huseinovog režima, bivši vojni zvaničnici i drugi. Saudijska Arabija verovatno podržava samo deo njih, dodaje Gaub.

8. U kojoj je meri Evropa pogođena?

Evropa će biti direktno pogođena razvojem situacije u Iraku, uverena je Mirjam Benrad. Kao i u slučaju građanskog rata u Siriji, znatno će porasti broj džihadista koji se vraćaju s ratnih područja u Iraku. „To očigledno predstavlja opasnost za bezbednost Evrope“, smatra ona. Porašće i broj izbeglica iz regiona. Broj sunitskih ekstremista se, osim toga, povećava u sve više zemalja u blizini Evrope. To bi moglo pogoditi i Liban, Jordan, a možda i Egipat.

Bewaffnete Sunniten in Falludscha

Sunitski borci u Faludži

9. Kako se ponašaju Sjedinjene Države?

SAD su već početkom godine, kad je ISIS osvojio velike delove provincije Anbar na zapadu Iraka, najavio slanje oružja Al Malikijevoj vladi. Iako se i u SAD mogu čuti sve glasnije kritike na račun Nurija al Malikija, administracija Baraka Obame želi da ga podrži u borbi protiv terorista. SAD pri tom očigledno nema nikakvih problema s tim što pomaže vladi koja ima bliske odnose s Iranom.

10. Da li je neko rešenje na vidiku?

Florens Gaub ukazuje na taktiku koja je već 2008. godine pomogla da se suzbiju sunitske terorističke grupe u Iraku. Tada je pregovaračima na kratko vreme pošlo za rukom da nagovore sunitske paravojne formacije da stanu na stranu Vlade nakon što im je dala političke ustupke. To je, osim vojnih akcija, i ovaj put jedini način da se umerenije grupe razdvoje od ISIS-a, kaže Gaub. Još je neizvesno da li je premijer Al Maliki spreman na kompromise.