Avganistan – novo leglo Islamske države? | Politika | DW | 25.07.2016
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Avganistan – novo leglo Islamske države?

Dvojica bombaša-samoubica u subotu su u Kabulu ubila najmanje 80 i ranila preko 230 ljudi. Najkravaviji napad poslednjih godina nije delo Talibana već Islamske države. Da li je Avganistan novo uporište ovih džihadista?

Eksplozije u Kabulu su prekinule mirne demonstracije pripadnika naroda Hazara, persijko-šiitske manjine u Avganistanu. Protest je održan zbog planova vlade da promeni planirani tok jednog dalekovoda, koji je najpre trebalo da ide kroz oblasti koje naseljavaju ovi šiiti i donese im ekonomski boljitak i radna mesta. Iako se u prvom trenutku moglo pomisliti da su napad izveli sunitski Talibani, u pitanju je jedna druga sunitska ekstremistička grupa – globalno prisutna Islamska država. Ovime ta paramilicija stupa na veliku scenu i u nestabilnom Avganistanu.

Potcenjuje li Kabul opasnost?

Prema navodima medija, tokom juna su stotine ljudi izbegle iz avganistanske provincije Nangarhar nakon višednevnih žestokih borbi između milicija Islamske države i vojske. Sukobi su počeli nakon 24. juna kada su borci IS napali jedan kontrolni punkt vojske u distriktu Kot. Više od 160 napadača IS je pri tome ubijeno, tvrde zvaničnici. Napadači su zapalili oko 90 kuća, ali ih je vojska ipak potisnula. Ipak lokalno stanovništvo protivreči ovim navodima. „Tada su se neki stanovnici sela stavili na snagu vlade. Ipak IS se vratio i osvetio se“, ovako za DW situaciju opisuje 19-godišnji Hekmatjar, stanovnik Kota.

U martu je predsednik Avganistana Ašraf Gani nakon jedne vojne operacije izjavio da je IS u njegovoj zemlji poražen. Nakon napada u subotu je najavio „osvetu“. Prema procenama američke vojske trenutno u Avganistanu obitava oko 3.000 boraca vernih IS. Većina se navodno nalazi u pograničnom regionu sa Pakistanom. Kabul i Wašington smatraju da su Talibani i dalje veća opasnost. Ipak, poslednja dešavanja upućuju da IS jača na uštrb Talibana i da je avganistanska vlada potcenila jačinu ove terorističke organizacije.

Takozvani kalifat je proglašen u Iraku i Siriji, a džihadisti kontrolišu i velike delove Libije. Međutim svo vreme veliki broj regruta dolazi upravo iz Avganistana. Mnogi su došli kao „dezerteri“ Talibana, priključujući se globalno trenutno jačem igraču. Stručnjaci za bezbednost strahuju da će zbog cepkanja Talibana sve više frustriranih militanata prebeći u IS. „IS je trenutno najveći problem za Talibane. On sve više dobija na veličini, a razlog su i interne borbe za vlast među Talibanima“, kaže za DW Zigfrid Volf iz Instituta za južnu Aziju iz Hajdelberga.

Afghanistan Kabul Selbstmordattentat

Napad u Kabulu je najrazorniji u poslednjih nekoliko godina

Početkom jula je američki predsednik Barak Obama obustavio planove prema kojima broj američkih vojnika stacioniranih u Avganistanu do kraja 2016. godine treba da bude smanjen na 5.000. Umesto toga, do kraja njegovog predsedničkog mandata u januaru 2017, u zemlji treba da ostane oko 8.400 američkih vojnika. To jeste znam da je Kabulu i dalje potrebna podrška, kažu stručnjaci, ali i znak rastuće zabrinutosti zbog jačanja terorista.

Saradnja s Talibanima?

Vahid Mazda, stručnjak za pitanja Talibana, veruje da prisustvo međunarodnih snaga neće sprečiti Islamsku državu da regrutuje borce iz manjih islamističkih grupacija u zemlji. On ipak smatra da IS neće u Avganistanu razviti snagu kakvu ima na Bliskom istoku: „Islamska država i Talibani su ideološki i kulturološki veoma različiti. Ali IS može pronaći neke pristalice i to su već učinili“, kaže Mazda u intervjuu za DW. „Za IS je Centralna Azija atraktivna jer tamo postoje brojni diktatori i neke ekstremističke grupe. Oni su pokazali spremnost da se priključe IS kako bi srušili regionalne režime.“

Talibani i IS su međusobno zavađeni uprkos tome što obema grupama dominiraju sunitski ekstremisti. Eksperti smatraju da je savez između dve ekstremističke grupe malo verovatan iako bi moglo doći do određenog stepena saradnje. „Sigurno postoje ideološka približavanja između dve grupe, ali na drugoj strani postoji jednostavno mnogo faktora koji govore protiv mogućnosti partnerstva ili čak saveza“, kaže Majkl Kugelman, stručnjak za Avganistan iz vašingtonskog Centra Vudro Vilson.

U javnosti postoji čak i suprotna teza – možda bi jačanje Islamske države u Avganistanu konačno moglo da dovede Talibane za pregovarački sto kako bi se okončao decenijski konflikt.