Centralna Azija na meti IS? | Politika | DW | 30.03.2016
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Centralna Azija na meti IS?

Kada se spomene „Islamska država“, svet pre svega pomišlja na Bliski istok i severnu Afriku. Međutim, ta teroristička milicija drži na oku i bivše sovjetske republike u centralnoj Aziji.

Bili su to „jedinstveni“ vojni manevri, izvestili su regionalni mediji: koristeći teško naoružanje, oko 45.000 tadžikistanskih vojnika i rezervista polovinom marta je, zajedno sa oko 2.000 ruskih vojnika, izvelo vojnu vežbu čiji je cilj bio uvežbati odbranu u slučaju napada terorističkih grupa iz inostranstva. Poslednji manevri održani su na jugu bivše sovjetske republike Tadžikistan, oko 15 kilometara od granice sa Avganistanom. Poruka je očigledno bila usmerena kako talibanima, tako i borcima terorističke milicije „Islamska država“.

Rusija već mesecima sa zabrinutošću posmatra kako se IS približava centralnoj Aziji. Opasnost da bi islamisti mogli da iskoriste Avganistan kao odskočnu dasku za širenje u regionu, dobila je realne izglede. Na to je pažnju skrenula portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova još krajem 2015. godine. Moskva na Tadžikistan, Uzbekistan, Turkmenistan, Kirgistan i Kazahstan gleda kao na svoje sfere uticaja. Naravno, Rusija vidi opasnost za svoje južno krilo i tim državama pruža vojnu pomoć u okviru ugovora o kolektivnoj bezbednosti.

Raste broj boraca

Nema pouzdanih podataka o borcima IS iz centralne Azije u Siriji i Iraku. Njujorški centar „Sufan grupa“ (The Soufan Group) procenio je u decembru 2015. godine da u IS ima 4.700 ljudi iz bivših sovjetskih republika. Od toga je oko 2.400 ruskih državljana, koji pre svega potiču sa severnog Kavkaza. Njihov broj se za godinu dana utrostručio. Navodno je broj onih iz centralne Azije oko 2.000, pri čemu je i on u porastu. Među njima je najveći broj boraca iz Uzbekistana i Kirgizije – po 500 boraca. Drugi izvori navode još veće brojeve.

„I pored svih nesigurnosti kada je reč o brojevima, to je još uvek mali broj ljudi iz muslimanskih zajednica, ali taj broj predstavlja dovoljan izazov za bezbednosnu politiku“, kaže Uve Halbah iz berlinske fondacije „Nauka i politika“. On kaže da je osim toga, povezanost IS sa postsovjetskim prostorom veća na severnom Kavkazu, nego u centralnoj Aziji.

U stručnim krugovima je sporno da li većina centralnoazijskih boraca IS dolazi direktno iz njihovih domovina ili iz Rusije, ukazuje Halbah. „Tadžikistanci koji su se iselili u Siriju, delimično stižu iz krugova tadžikistanske dijaspore, koja je u Rusiji pod sve većim pritiskom.“ Moskva, naime, poslednjih godina vodi restriktivnu politiku prema ekonomskim migrantima iz centralne Azije.

Tadschikistan Grenze Sicherheit Soldat

Tadžikistanski vojnici na granici sa Avganistanom

Autoritarne države – siromašni građani

Ipak, centralna Azija sa svojih sedamdesetak miliona stanovnika, sve je atraktivnije područje za regrutovanje boraca „Islamske države“. U pet bivših sovjetskih republika već decenijama vladaju autoritarni režimi, koji se ubrajaju u najkorumpiranije na svetu. Veliki delovi stanovništva, pre svega muslimanskog, od raspada Sovjetskog saveza žive u siromaštvu.

Najprijemčiviji za ideje IS su mladi muškarci, naglašava Akešan Kašegeldin, bivši premijer Kazahstana. „Ako mladi ne vide perspektivu, a nemaju ni mogućnost da promene sistem, oni počinju da slušaju ekstremističke političare. Zato je ideal IS – da se stvori kalifat koji prelazi granice – tamo veoma popularan“, kaže Kašegeldin, koji inače danas živi u inostranstvu. To potvrđuje i Halbah i dodaje da je takođe priča o „pravednijem društvu za muslimane“, tema uz pomoć koje IS skuplja poene u centralnoj Aziji.

Alarm u Tadžikistanu

Broj simpatizera „Islamske države“ je u svakom slučaju toliko porastao, da u državama poput Tadžikistana „zvoni na uzbunu“, kaže Halbah. Smatra se da je ta zemlja naročito ugrožena od IS, zbog svoje više od 1.300 kilometara duge granice sa Avganistanom.

U maju 2015. godine, jedan spektakularni slučaj privukao je pažnju ne samo u Tadžikistanu. Pukovnik Gulmurod Čalimov, komandant tamošnje specijalne jedince policije, prebegao je u IS. Vlada je nakon toga pojačala svoju retoriku o „opasnosti spolja“, ukazuje Halbah, ali dodaje i to da je politička elita koristila takvu retoriku da bi „skrenula pažnja sa sopstvenih nedostataka“.

Zabranjena jedina islamska stranka

Kao primer internih problema, ekspert iz Berlina navodi spornu zabranu „Stranke ponovnog islamskog rođenja Tadžikistana“ u septembru 2015. godine. Ona je bila jedina muslimanska stranka u postsovjetskom prostoru. Vrhovni sud optužio ju je da priprema državni udar. Tom odlukom, Tadžikistan je „odustao od integrisanja opozicionih snaga“, smatra Halbah.

Muhidin Kabiri, vođa zabranjene stranke, sada živi u egzilu u Evropi: „Vlada je odavno radila na tome da u zemlji ostanu samo dve snage: vladajuća stranka i radikalni mladi. Ako IS bude uništena ili oslabljena na Bliskom istoku, ona će morati da se preseli u druge regione, što bi bila opasnost za Tadžikistan“, kaže Kabiri i upozorava da se „Tadžikistan igra s vatrom“.

Kosimscho Iskandarov Politologe

Iskandarov: U Avganistanu samo male grupe podržavaju IS

Napadi IS iz Avganistana malo verovatni

Eksperti smatraju da je mala verovatnoća da će „Islamska država“ direktno napasti centralnoazijske republike. U Avganistanu postoje samo male grupe simpatizera IS, kaže Kozimošo Iskandarov, direktor Centra za avganistanske studije iz glavnog grada Tadžikistana Dušanbea.

Do slične procene dolazi i Savezna akademija za bezbednost iz Berlina. „Trenutno su, za razliku od Iraka i Sirije, malo verovatni masivni vojni napadi IS na centralnoazijski region“, navodi se u njihovom dokumentu objavljenom u februaru. Naravno, IS bi mogla da pokuša da se, korak po korak, proširi po centralnoj Aziji. Kako bi se to sprečilo, ocenjuje berlinska Akademija, neophodno je da u političkim procesima učestvuju i umerene islamske snage.

Reklama