Asad kao saveznik Zapada?

Napredovanje radikalne grupe Islamska država (IS) u Iraku ne samo da je promenilo vojnu ravnotežu, već i percepciju sukoba u Siriji. Režim sirijskog diktatora Bašara al Asada dugo je viđen kao glavni neprijatelj Zapada u građanskom ratu. Posle insceniranih predsedničkih izbora u oblastima pod kontrolom vlade, Asad u četvrtak (17.07.) zvanično započinje naredni mandat.

IS je odavno veća pretnja regionu nego što je to režim u Damasku. Nisu u pitanju samo Irak i Sirija – džihadisti iz Evrope, obučeni u trupama IS, vraćaju se kući. Procena bezbednosnih agencija glasi da se time povećava rizik od terorističkih napada. Imajući sve to u vidu, bivši šef CIA Majkl Hejden je pre nekoliko meseci izjavio da bi pobeda Asada bila najbolja opcija.

Neprijatelj neprijatelja nije prijatelj

SAD i Evropa su u dilemi. Umerena opozicija u Siriji, koju Zapad podržava, je protiv Asada i protiv radikalnih islamista, ali suviše slaba. Izgleda je samo Asad u stanju da zaustavi napredovanje IS – makar u svojoj zemlji. „U Siriji se situacija potpuno iskomplikovala“, kaže ciriški profesor Albert Stahel. SAD i Evropa bi mogle da pokušaju da ojačaju poziciju Asada protiv IS, kaže on, jer ako bi Zapad jednostavno pustio da sve ide svojim tokom, to bi značilo da rizikuje promenu političke karte Bliskog istoka. IS naime želi da stvori kalifat od Mediterana do reke Eufrat.

Joši Šašank iz britanskog trusta mozgova Royal United Services Institute (RUSI) međutim upozorava: opasno je da se opcije u sirijskom konfliktu svedu na izbor između dva zla. „To bi još više razbesnelo ionako već ogorčene pobunjenike“, kaže stručnjak za Siriju misleći na delove sirijske opozicije koju Zapad podržava. Islamska država i Nusra front jesu potencijalno veći problem od vladara u Damasku, ali bi saradnja sa Asadom i pored toga bila kontraproduktivna.

Protiv saradnje sa režimom u Damasku je i javno mnjenje. Ko je godinama Asada predstavljao kao zločinca, teško da ga odjednom može proglasiti saveznikom. Šašank za sada ne vidi pravu promenu raspoloženja prema sirijskom predsedniku. „Problem i to što sa Asadovim protivnicima bolje sarađujemo nego sa Asadovim pristalicama“, kaže stručnjak za Bliski istok. Saradnja sa Saudijskom Arabijom, Turskom, Izraelom i drugim protivnicima vlasti u Damasku postoji već dugo vremena. „Zašto bi se sve to ugrozilo ulaskom u dijalog sa čovekom koji je sukob podsticao više od drugih?“

Saradnja službi

Nekoliko zapadnih obaveštajnih službi tražile su navodno još prošle godine kontakt sa sirijskom vladom u Damasku. Sudeći po informacijama nemačkog javnog servisa, među njima je 2013. bila i nemačka obaveštajna služba (BND) – to nije zvanično potvrđeno. Prema libanskom listu Daily Star, visoki predstavnici Sirije bili su na tajnim pregovorima u Norveškoj. To stvara utisak da zapadne službe već sarađuju sa sirijskim režimom, dok zapadne vlade i javno i dalje traže smenu Asada.

Prema mišljenju Stahela, Zapadu je ipak stalo samo do informacija. Pored Islamske države, postoje i druge džihadističke grupe kao što je Nusra front. „O njima bi Zapad da zna više, posebno naravno o evropskim džihadistima“, kaže ovaj stručnjak iz Ciriha. Tu važi princip da neprijatelj neprijatelja nije tabu.

Šašank smatra da je u kontekstu borbe protiv terorizma rizična čak i tako ograničena razmena: „Kako znati da Asad ne daje imena umerenih pobunjenika i tvrdi da su oni pripadnici IS ili Al Kaide?“. Nijedna strana ne može drugoj da veruje. U takvoj klimi je sumnjiva i vrednost obaveštajne saradnje.