A sad na posao! | Evropa | DW | 09.05.2017
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Lični stav

A sad na posao!

Emanuel Makron nema vremena za slavlje: novoizabrani predsednik Francuske odmah je prionuo na posao. On pre svega mora da formira vladu, zatim da dođe do većine u parlamentu i zatim krene s prvim projektima.

Zajedničko pokazivanje u javnosti sa Fransoa Olandom, Emanuelu Makronu nije donelo pozitivne poene. Rame uz rame s odlazećim francuskim predsednikom on je, dan nakon izbora, položio venac na spomenik neznanom vojniku ispod Trijumfalne kapije u Parizu. Osmi maj je u Francuskoj praznik.

Za Makronove protivnike to je ponovo bila prilika da ga prikažu kao učenika i duhovnog naslednika omraženog predsednika u odlasku Olanda. Ali naslednik se, nakon izborne noći, odmah prebacio u modus državnika. Njegov život će sada određivati političke i ceremonijalne obaveze francuskog predsednika.

Formiranje vlade

Četrnaestog maja održava se svečana ceremonija primopredaje dužnosti. Fransoa Oland iseljava se iz velelepne Jelisejske palate, a u nju se useljava Makron, zajedno sa suprugom Brigitom, koja će imati svoj lični kabinet, ali ne i platu. Bivša nastavnica namerava da se pre svega bavi pitanjima školstva i obrazovanja. Iako je Makron kao ministar privrede u Olandovom mandatu bio neka vrsta političkog ubice svog političkog mentora, primopredaja vlasti proteći će bez neprijatnih scena, do kojih je došlo kada je Nikola Sarkozi predavao dirigentsku palicu Olandu. Novoizabrani predsednik je, naime, poznat po svojoj društvenoj uglađenosti i kultivisanosti.

Narednog ponedeljka, Emanuel Makron će predstaviti članove svoje vlade. Time će pokazati na koji način namerava da upravlja zemljom. Sve će zavisiti od ličnosti premijera. Zna se da bi Makron voleo da na toj funkciji bude žena. Po prvi put u istoriji Francuske neki njen predsednik planira da formira kabinet u kojem bi polovina ministara trebalo da budu žene.

Frankreich Hollande und Macron beim Gedenken in Paris

Makron i Oland polažu venac na spomenik neznanom junaku u Parizu 8.5.2017.

U Parizu se uveliko nagađa hoće li novi premijer odnosno premijerka biti iz redova republikanaca ili možda socijalista (potpuno potučenih na izborima). Na primer popularni ministar odbrane Žan-Iv Drijan? Ili „oldajmer“ poput bivšeg šefa Svetske zdravstvene organizacije Paskala Lamija? Možda evropski poslanik Silvi Gular iz redova centrista? Za sada je sve samo na nivou spekulacija.

Naredno pitanje koje se postavlja jeste da li će premijer preživeti parlamentarne izbore u junu, s obzirom na to da se još ne znaju odnosi snaga u parlamentu i da se nekakva većina za Makrona još uvek ne ocrtava. Konzervativci sanjaju da dovedu na taj položaj svog novog vođu Fransoa Barona, da prisile Makrona da igra pod njihovim uslovima i da faktički na taj način smanje ili ograniče njegov uticaj.

Prvi projekti

Novoizabrani predsednik trećinu kabineta će oformiti od ljudi koji ne dolaze iz politike, već iz nauke i privrede. U njegova obećanja spada i obećanje o okretanju novog lista u Francuskoj, novom početku i razbijanju stare političke klase, što je već i urađeno samim njegovim izborom za predsednika. Inače, to će biti mešavina socijalista, centrista i konzervativaca – iz svih tabora su se na nove funkcije prijavili političari koji ga podržavaju.

Pre izbora za skupštinu, Emanuel Makron namerava da realizuje nekoliko važnih projekata. Uvođenjem novog kodeksa ponašanja za ljude na političkim funkcijama, on želi da onemogući skandale kao što su isplate državnog novca članovima porodice. Brzom reformom školstva trebalo bi da se omogući da jedan razred pohađa 12 učenika, što bi značilo nova radna mesta za hiljade učitelja i nastavnika. I konačno, Makron namerava da dekretom reformiše okoštali i sporni Zakon o radu.

Borba za većinu

Nakon tek okončane izborne kampanje za francuskog predsednika, za Makrona već počinje druga kampanja. Za četiri nedelje bira se Nacionalna skupština i to u dva kruga, isto kao i izbori za predsednika. Tu će se odlučivati o budućnosti Makronove vlade. Njegov mladi politički pokret će doduše predstaviti svoje kandidate, ali će pre svega u svoje redove morati da regrutuje pobornike koji dolaze iz redova dve velike političke partije. Novi politički tabor trebao bi da se zove „Republika napred“ (La République En Marche), najavio je Makronov portparol Kristof Kastaner već prvog jutra nakon predsedničkih izbora. Bila bi to većina u parlamentu koja bi funkcionisala slično kao i tzv. velika koalicija u Nemačkoj (sastavljena od dve velike partije CDU/CSU i SPD, prim, ur). U Francuskoj je to do sada bio nepoznat model vladavine.

Pitanje je da li će socijalisti u regionima da osvoje značajne poslaničke mandate i time da budu na raspolaganju kao partneri. Čini se ipak da konzervativci imaju bolje izglede za pobedu. Oni, kako pokazuju prognoze, vode. Po prvi put će u francuskom parlamentu značajan broj glasova imati ekstremno-desničarska partija Nacionalni front s Marin Lepen na čelu. Oni bi mogli da osvoje 40 poslaničkih mjesta. Marin Lepen sebe već vidi kao šeficu opozicije. Ipak, tu titulu mogao bi da joj ospori ekstremni levičar Žan-Lik Melanšon.