Oprezno sa Makronom | Evropa | DW | 09.05.2017
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

Analiza

Oprezno sa Makronom

Političari čestitaju, berze beleže rekorde, čak i građani su zadovoljni. Čini se kao da jedino poneki ekonomisti, nakon što čestitaju novom francuskom predsedniku, upozoravaju: opasnost je odložena, ali ne i otklonjena.

Direktor minhenskog ekonomskog instituta Ifo Klemens Fuest je uveren: „Za Nemačku će Makron biti izazov, ali konstruktivan partner.“ A ako novom francuskom predsedniku zaista bude uspelo da reformiše zemlju, od toga će imati koristi čitava Evropa. Ipak, ni Fuest ne zna da li će Makron uspeti da sprovede i više nego ambiciozne ideje: 39-godišnji bivši francuski ministar privrede želi da čitava evrozona odlučuje o zajedničkom budžetu, da ima sopstveni parlament i zajedničkog ministra finansija. Francuska doduše u prošlosti jeste bila jedna od najglasnijih protivnika „super-države“ i zagovornik samo „unije nacija“ – ali nipošto nije bila jedina u tim zahtevima.

Zato je i nemački stručnjak oprezan i upozorava da je „važno da Nemačka sama razvije koncept za budući razvoj evrozone kako bi bila spremna za razgovore koji će da uslede“.

Opet čestitke, pa onda upozorenja – i Berlinu

I predsednik berlinskog instituta DIW Marsel Fračer najpre počinje čestitkama Makronu i njegov izbor ocenjuje kao „dobar dan za Francusku, Nemačku i Evropu“. „Francuska sada ima predsednika koji sa sobom donosi najbolje pretpostavke za obnovu francuske privrede i reformisanje Evrope“.

Ali onda i ovaj nemački ekonomista dodaje: „Sve to pod pretpostavkom da Makron i na parlamentarnim izborima koji slede oko sebe okupi solidnu većinu. Onda će nemačka vlada konačno ponovo imati snažnog partnera“, smatra Fračer. On takođe dodaje da bi i Berlin „morao da bude otvoreniji prema opravdanim kritikama iz Evrope i Francuske.“ Fračer pre svega misli na kritike nemačkog spoljnotrgovinskog suficita koji je Makron oštro napao, ali i na načelnu politiku štednje koju zastupa aktuelna vlada u Berlinu.

I predsednik Udruženja trgovaca na veliko, spoljne trgovine i uslužnih delatnosti (BGA) Anton Berner najpre počinje lepim rečima: „Čestitamo Emanuelu Makronu na ovoj tako važnoj pobedi, ne samo za Francusku, već i za čitavu Evropsku uniju, pa tako i za Nemačku. Francuzi su se odlučili za Francusku otvorenu prema svetu i prema budućnosti. Odlučili su se za sigurnost Evropske unije. Radujemo se saradnji s novim francuskim predsednikom i nadamo se da će se on poduhvatiti za Francusku toliko neophodnih reformi.“

„Čujete li ovaj hitac upozorenja?“

Isto tako i Berner nastavlja: i Nemačka i Evropska unija „moraju da prepoznaju ovaj više nego jasan znak upozorenja – to da je protivnica Evrope dospela sve do poslednjeg izbornog kruga i da iz tog saznanja moraju da uslede i dela“, upozorava predsednik BGA. I samo nemačko-francusko partnerstvo mora se „ponovo ispuniti s više života“, pri čemu Berner recimo predlaže zajedničke infrastrukturne projekte.

I glavni ekonomista Komercbanke Jerg Kremer gotovo odmah nakon čestitki nastavlja upozorenjem da izbor Makrona ne sme da dovede do toga da očekivanja postanu suviše velika. Kriza koja je pretila razdorom same Evropske unije je doduše odložena, ali i ovaj ekonomista upozorava da „nakon izbora odmah počinje period pre izbora“. I on podseća na skorašnje parlamentarne izbore u Francuskoj na kojima stručnjak nemačke banke ne vidi previše nade da Makron i njegovi pristalice osvoje apsolutnu većinu u parlamentu. A to, „zajedno s njegovim neodlučnim programom, govori protiv nekakve živahne politike reformi u Francuskoj“.

Kremer upozorava da nas već sledećeg maja očekuju i parlamentarni izbori u Italiji, gde ima sličnih populista i sleve i zdesne strane. On iz svega toga izvlači upozorenje koje naravno donosi korist i njegovoj banci, jer je usmereno ka Evropskoj centralnoj banci (ECB): „Evrozona je još uvek nemirna i ECB ne sme ove ili sledeće godine da povećava osnovnu kamatnu stopu“.

Štefan Bilmajer iz DZ-Bank (Deutsche Zentral-Genossenschaftsbank) takođe upozorava, iako ne govori o konkretnim merama i „jeftinom novcu“ kojim ECB zasipa evrozonu. Ali i on kaže da, ako „Evropa ne bude uspela da ostvari ekonomski oporavak od koga će imati korist većina građana, onda bi već na sledećim izborima rezultat mogao da bude drugačiji. I umerene političke snage u Francuskoj i ideja Evrope, dobili su još jednu šansu.“ Ali Bilmajer zaključuje: poverenje i strpljenje građana očigledno nije beskonačno: „Politička opasnost i katastrofa samo je odložena, ali ne i potpuno otklonjena.“