Švajcarski gardista u borbi protiv džihadista | Politika | DW | 16.10.2014
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Švajcarski gardista u borbi protiv džihadista

Johan Kozar je borac kakav se retko viđa. Došao je iz Švajcarske. Umesto teških prozivki na račun džihadista, on je fokusiran na angažovanju u borbi protiv Islamske države – sve do njenog uništenja.

„To su gluposti. Onaj ko govori takve stvari bi trebalo odmor da provede u Siriji i vidi kako je tamo“, priča Kozar, komandant švajcarskog bataljona u Sirijskom vojnom savetu – pobunjeničkoj grupi koja se bori protiv snaga Islamske Države (IS), odgovarajući na prozivke sugrađana, koji tvrde da bi po povratku mogao da ubija ljude na ulici. „Nikada ništa nisam uradio protiv Švajcarske i uveren sam da mnogi Švajcarci ovo razumeju.“

Iz Švajcarske za Siriju

Kozar (na naslovnoj fotografiji u sredini) nosi vojnu uniformu i povez preko čela. Sedi skrštenih nogu u improvizovanom šatoru na jednom groblju, koje se nalazi na vrhu brda. Odatle ima dobar pogled na položaje protivnika. Reč je o svega jednom kilometru razdaljine od fronta i desetak kilometara od mesta Kamišli. Ipak, ovo nije obično groblje. Džakovi peska leže na spomenicima, kako bi se obezbedile snajperske pozicije. Čaure se mogu videti na sve strane. Neke su oštetile grobna mesta. Jedno je Kozar pretvorio u „spavaću sobu“. Grob je opremljen tankim dušekom, na kojem vojnici spavaju naizmenično, ali samo po par sati. Drugo grobno mesto je pretvoreno u „internet ćoše“. To je jedino mesto na brdu, na kojem ima signala za mobilnu telefoniju.

Kozar je rođen u Sent Galenu, gradiću na severoistoku Švajcarske. Odrastao je u kantonu Ticino, najjužnijem regionu ove zemlje. Ali ima sirijsko poreklo. Njegovi roditelji potiču iz najstarije hrišćanske zajednice u svojoj domovini. „Nisam došao u Siriju da bih se borio“, kaže Kozar, koji tje akođe član centralne komande Sirijskog vojnog saveta. „Uvideo sam da mogu da pomognem i tako počeo da dajem savete kako se pravilno koristi oružje i da organizujem kontrolne punktove. Niko od nas ne voli oružje ili ratovanje.“

Švajcarski dobrovoljac brani sela i gradove u koje su islamisti došli da ubijaju ljude, mlade i stare. „Naš vojni savet je formiran kako bi se zaštitio asirski identitet u ovoj zemlji“, pojašnjava Kozar. „Mi nismo samo manjina, ni ovde ni u inostranstvu. Mi smo ljudi, čiji su koreni ovde.“

Sirijski vojni savet je formiran početkom 2013. godine, kada se vojno krilo sirijske hrišćanske paravojske Sutoro umešalo u snage bezbednosti, u tri samoproklamovane autonomne oblasti na severoistoku Sirije. Sutoro obezbeđuje gradove u tri kantona – Cizire, Kobane i Efrin. Istovremeno, Sirijski vojni savet raspolaže svojim borcima, koji podržavaju pripadnike kurdske Jedinica za narodnu odbranu.

Njihov savez je za mnoge neshvatljiv, ali Kozar tvrdi da ga veze sirijskih Kurda sa Radničkom partijom Kurdistana ne zabrinjavaju. I dok Brisel i Vašington gerilski pokret iz Turske nazivaju terorističkom organizacijom, švajcarski vojnik tvrdi da se Kurdi u Siriji bore za „odbranu demokratije, slobodu i humanost“.

„Nedostaju mi planine“

O tačnom broju pripadnika Sirijskog vojnog saveta Kozar ne želi da govori. Obično odgovara rečima „nekoliko stotina“. Kaže da još nije izgubio nijednog borca. „Nismo izgubili nijednog čoveka. U isto vreme, rekao bih da nam nisu potrebni dodatni borci. Kurdi imaju 40-godišnje iskustvo u ratovanju. Mi smo ovde tek dve godine. Naš pripravnost je znatno modernija nego njihova.“

„Hvala Švajcarsko“, dodaje ovaj Sirijac, koji odrastao u Evropi. Pri tome misli na vojnu obuku, mada priznaje da bi im dodatno oružje i municija dobro došli.

Ofanziva je počela u Tel Hamisu, početkom septembra. I dalje je veoma iscrpljujuća. Borci moraju dosta da hodaju, da se kreću po mrklom mraku, bez uređaja za noćno osmatranje. Ponekad dolazi do direktnog obračuna sa protivnikom, na udaljenosti od svega par metara. Ni sam Kozar nije ljudski spavao poslednjih mesec dana. „Da li mi nedostaje Švajcarska? Naravno. Nedostaju mi planine. Pogledajte kakve su ove ovde“, odgovara u šali dobrovoljac sa Zapada.