„IS je za mnoge sunite manje zlo od Asada“ | Politika | DW | 12.10.2014
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

„IS je za mnoge sunite manje zlo od Asada“

Turski predsednik Erdogan je na meti međunarodne kritike jer ne interveniše protiv "Islamske države". Mnogi suniti međutim veću opasnost vide u Asadovom režimu, smatra ekspert za Bliski istok Oliver Ernst.

DW: Ko je za turskog predsednika Erdogana veći neprijatelj - teroristička grupa IS ili sirijski predsednik Bašar al Asad ?

Oliver Ernst: To se ne može porediti. Iz bezbednosne i spoljnopolitičke perspektive su to dva kompletno različita scenarija. Konflikt s "Islamskom državom" je asimetričan, isto kao i decenijska borba Turske protiv kurdske milicije, pre svega protiv Radničke partije Kurdistana (PKK). Nasuprot tome, konflikt sa Asadom ima karakter neke vrste "rata". Uz to dolazi još i unutrašnjopolitička dimenzija: "Islamska država" u jednom delu turskog stanovništva ima izvesnu reputaciju kao protivnička organizacija Asadovog režima, isto kao i kod mnogih sunita u regionu. Radikalne islamske grupe se tretiraju kao protivnici Asada, koga u Siriji smatraju odgovornim za smrt 200.000 ljudi i proterivanje deset miliona stanovnika.

Nasuprot tome iz ugla mnogih sunita "Islamska država" je manje zlo. Problem za Tursku je što taj stav ima samo polovina turskog stanovništva. Druga polovina, uglavnom aleviti i Kurdi, a njih je u Turskoj oko 40 miliona, Asada vide kao manje zlo, zato što je Asad tradicionalno bio za versku toleranciju. Verujem da je unutrašnjopolitička dimenzija vrlo bitna kako bi se razumelo da je Turska podeljena kada je u pitanju stav prema "Islamskoj državi" i odnosu prema Asadovoj Siriji.

Türkei Parlament

Turski parlament

Šta Erdogan želi da postigne? Od parlamenta je dobio dozvolu koju je tražio za intervenciju u Siriji, ali je sada uzdržan.

Turska vlada je vrlo rano pokušala da u Siriji uspostavi zonu zabrane leta, kako bi delove Sirije zaštitila od napada Asadove armije i vojne avijacije. To nije pošlo za rukom. Sada pokušava da iskoristi zaoštrenu situaciju na turskom graničnom području kako bi se zabrane leta ipak sprovela. Turska vlada pokušava iskoristiti negativnu dinamiku u regionu kako bi sprovela sopstvene bezbednosno-političke predstave u borbi protiv Asadovog režima.

Zašto to radi?

Turska vlada Asada ne vidi kao deo mogućeg rešenja. Ona ne veruje da bi Asad mogao biti u sastavu prelazne vlade ili da on ima bilo kakav drugi legitimitet. Između Turske i drugih aktera imamo vrlo različite stavove kada je u pitanju rat u Siriji. Pritisak "Islamske države" je doveo do toga da se Asad razmatra kao mogući saveznik u borbi protiv džihadizma - i to usprkos neuspehu pregovora u Ženevi početkom godine. Tu perspektivu Turska apsolutno ne deli - želi da reši Asada.

Ali, ako Erdogan ne interveniše protiv IS, da li to još više jača Asada?

Ovde treba razlikovati kratkoročnu, srednjoročnu i dugoročnu perskptivu. Brzo se stiče utisak - i preko socijalnih medija - da Turska samo posmatra. Ali to nije slučaj. Turska je dozvolila da iz regiona na njenu teritoriju uđe 200.000 Kurda. To je bio važan korak, jer za Tursku nije jednostavno da pusti Kurde u zemlju i na taj način ojača vrlo nemirno kurdsko stanovništvo u pograničnom regionu. To je bio korak koji zaista treba ceniti jer on za Tursku ne donosi prednosti, gledano iz bezbednosno-političkog ugla.

Türkischer Präsident Erdogan

Redžep Tajip Erdogan

Pored toga, Turska sa svojom armijom ne može tek tako da interveniše u Siriji, a da prethodno ne razmisli šta će se desiti kao sledeće. Stoga smatram da je vrlo važno da Turska, Amerikanci i drugi saveznici sada sednu za sto i razgovaraju o tome šta je u perspektivi najsmislenije. To da Turska sa PKK grupama ne pregovara na istom nivou o onome što se dešava u turskom pograničnom regionu je razumljivo. Kurdi u pograničnom regionu su bliski PKK, na njih vrlo utiču militantni Kurdi koji se bore i protiv Ankare. Turska nema interesa da ove neprijateljski raspoložene snage podržava kroz bilo kakve vojne korake, nezavisno od toga što i relevantne političke snage u sirijskom kurdskom regionu to isto ne žele.

Kurdi koji podržavaju kurdske milicije ne žele da se turska armija odjednom stacionira u gradu Kobane. Od Turaka se zapravo traži nemoguće: da zaštiti region koji ne želi tursku zaštitu, jer zaštita podrazumeva određenu vojnu intervenciju. Sirijske i turske kurdske milicije ni u kom slučaju ne žele da turska armija napreduje na teritoriji naseljenoj Kurdima. Od Turske se zahteva da s jedne strane ne ometa kurdske borce iz Turske u pružanju pomoći sirijskim kurdskim milicijama i da se istovremeno usprotivi borcima IS.

Šta bi za Tursku bio najgori scenario?

Oliver Ernst Konrad-Adenauer-Stiftung in Berlin

Dr. Oliver Ernst, stručnjak za Bliski istok u fondaciji Konrad-Adenauer

Turska upravo preživljava najgori scenario. Jer, činjenica je da jedan diktator kao što je Asad već tri i po godine uništava svoje stanovništvo, da se međunarodna zajednica pokazala apsolutno nesposobnom da postigne i najmanji kompromis neophodan sa humanitarnog stanovišta - sa Asadovim režimom i državama koje su mu bliske, Rusijom i Iranom. Sve to je apsolutni fijasko i iz turskog ugla. U suštini, iz turske perspektive, skoro da više ne može biti gore, jer je Turska jaka država. Ona ne mora da se plaši da će "Islamska država" ući na tursku teritoriju.

Turska ne mora da se plaši da će PKK iznenada započeti široku vojnu akciju. Za nju su Kurdi, kao što to sada vidimo, preslabi. To da se unutrašnja bezbednosna situacija pogoršala zbog sve bližeg fronta "Islamske države", predstavlja kolateralnu štetu. No, stvarna drama iz Turske, ali i iz međunarodne perspektive je da Asadov režim već tri i po godine može da ubija i da mu se civilno, vojno i politički nismo uspeli suprotstaviti.

Reklama