Štampa: „Vučić hoda po geostrateškom konopcu“ | Izbor iz štampe | DW | 08.08.2022

Upoznajte novu internet-stranicu DW

Pogledajte beta verziju dw.com. Nismo još gotovi! Vaše mišljenje nam može pomoći da se poboljšamo.

  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

Izbor iz štampe

Štampa: „Vučić hoda po geostrateškom konopcu“

Uticaj rata u Ukrajini na Balkan – to je tema kojom se na različite načine bavi više medija na nemačkom. Ima mišljenja da se to može rešiti prijemom u EU, ali tu je, ukazuje se, poseban problem princip jednoglasnosti.

Aleksandar Vučić

Aleksandar Vučić

U senci ukrajinskog rata, u Evropi se ponovo rasplamsava sukob koji je tinjao godinama – piše o odnosima Srbije i Kosova nemački list Velt u svom vikend izdanju. Autorka Mandoline Rutkovski čitaocima najpre opisuje događaje od pre desetak dana na severu Kosova, a zatim citira dugogodišnjeg dopisnika nemačke agencije dpa Tomasa Braja. On pozadinu problema opisuje ovako:

„Vučić se predstavlja kao 'branilac srpskih interesa' i 'na taj način povlađuje glasačima', a EU ga pušta, 'jer im je on jedina nada da postignu kompromis oko kosovskog pitanja koji bi bio prihvatljiv srpskom stanovništvu'. Istovremeno, Vučić se usuđuje da hoda po geostrateškom konopcu. Iako njegova zemlja ima bliske ekonomske veze sa EU s kojom ostvaruje oko dve trećine svoje trgovine, ideološki je, međutim, predsednik orijentisan ka Istoku. Srbija je, na primer, osudila ruski agresorski rat u Generalnoj skupštini UN, ali se nije pridružila zapadnim sankcijama. Po povoljnoj ceni ta zemlja kupuje ruski gas, od kojeg je u velikoj meri zavisna."

Deo odgovornosti za situaciju snosi i EU, ocenjuje Braj, jer ona „ne deluje jedinstveno zato što se interesi država razilaze". Tu tezu o delimičnoj odgovornosti Evropske unije za Velt potvrđuje i stručnjak za Balkan Bodo Veber iz berlinskog Centra za politiku demokratizacije:

„Dijalog Kosovo-Srbija, koji je pokrenut sporazumom iz aprila 2013. i koji je trebalo da dovede do rešenja konflikta i formalnog priznanjaKosova od strane Srbije, u krizi je već oko šest godina. Drugi sukobi su bili prioritetni, kao što su pokreti izbeglica 2015, kriza na Krimu i aktuelni rat u Ukrajini. 'Netransparentni pokušaji' iz 2017. bivše šefice diplomatije EU Federike Mogerini da ubedi dve zemlje da se dogovore oko razmene teritorija bili su u službi nacionalističkih interesa i poljuljali su poverenje u lidersku ulogu EU", ocenjuje Veber, a prenosi list Velt.

Plavo - srpska većina, šatirano - albanska većina

Plavo - srpska većina, šatirano - albanska većina

Ambasadorka Srbije apeluje na EU i Nemačku

List Berliner cajtung o istoj temi razgovarao je sa Snežanom Janković, ambasadorkom Srbije u glavnom gradu Nemačke. Ona ocenjuje da je „korisno to što su Vašington, Brisel i Berlin uticali na Prištinu", ali i dodaje da sukob time nije rešen: „Pod pritiskom Zapada, Priština je odložila primenu granične regulative do 1. septembra."

Ambasadorka Janković ujedno naglašava da je „izjednačavanje politike Srbije sa politikom ruskog predsednika netačno: 'Izuzetno je nepravedno kada se Srbija, u kontekstu Ukrajine, predstavlja kao ruski saveznik. Da, imamo dobre odnose sa Rusijom i želimo da ih zadržimo, ali od početka smo rekli da je Krim deo Ukrajine i dva puta smo glasali za relevantne rezolucije Generalne skupštine UN. Ne priznajemo republike Donjeck i Lugansk, jer je narušen teritorijalni integritet Ukrajine kao što je napadom NATO (1999. godine, prim.red.) narušen integritet Srbije".

„Ako se pomeranje granica – kao u slučaju Ukrajine – ne prihvata, onda je za nas dvostruki standard ako se Srbiji uskraćuje to pravo", kaže ambasadorka Janković. Ona ističe da je „dijalog pravi put za nas", da „na vojni sukob u Beogradu niko ne želi ni da pomišlja", ali i dodaje da „Srbija neće dozvoliti pogrome nad Srbima na Kosovu i Metohiji kao 2004." i da će Beograd „učiniti sve, pre svega diplomatskim kanalima, da to spreči."

Nemački Berliner cajtung, u tekstu koji potpisuje novinar Mihael Majer, podseća da su predsednik Srbije Aleksandar Vučić i premijer Kosova Aljbin Kurti prihvatili poziv visokog predstavnika EU za spoljnu politiku i bezbednost Žozepa Borela da se sastanu u Briselu 18. avgusta. Dijalogu će prisustvovati i specijalni izaslanik EU Miroslav Lajčak. „Apelujemo na EU i Nemačku da nas podrže na putu diplomatije", poručuje ambasadorka Srbije Snežana Janković i zaključuje: „Beograd je uveren da bi ubrzanje pristupanja Srbije EU donelo trajnu relaksaciju."

Ursula fon der Lajen

Ursula fon der Lajen

Nema proširenja EU dok ima jednoglasnosti

„Kada bi svi (potencijalni) kandidati bili primljeni u EU ona bi imala 36 članica. A zbog principa jednoglasnosti prilikom glasanja o ključnim pitanjima, to bi Uniju verovatno učinilo potpuno nesposobnom za donošenje odluka." To je ukratko teza teksta o problemima EU sa proširenjem koji objavljuje Frankfurter algemajne cajtungu. Autor Mihael Martens podseća da je francuski predsednik Emanuel Makron „često upozoravao da EU već sada loše funkcioniše – a kako bi to bilo kada bi za stolom sedelo od 30 članica s pravom veta?" Podseća i da je nemački kancelar Olaf Šolc više puta rekao da „prijem novih članica mora da prati reforma principa jednoglasnosti".

Ali, šta je s izgledima za reformu tog principa jednoglasnosti? Berlinska Fondacija za nauku i politiku (SWP), koja Bundestag i nemačku vladu savetuje o spoljnopolitičkim pitanjima, nedavno je sumirala trenutni status te diskusije i nemački list prenosi izvode iz te analize:

„U analizi se na početku naglašava da se Berlin zalaže za proširenje broja pitanja o kojima bi se donosila odluka (kvalifikovanom, prim.red.) većinom, 'pa i u svetlu perspektive EU od 30+ država-članica'. (…) Tim autora navodi i stav Evropskog parlamenta koji se zalaže za dalekosežan prelazak sa jednoglasnog na glasanje kvalifikovanom većinom u Savetu šefova država i vlada, a kako bi se povećala sposobnost delovanja EU. To se pre svega odnosi na 'odluke o sankcijama u spoljnoj i bezbednosnoj politici, posebno nakon iskustava sa sukobom oko šestog paketa sankcija protiv Rusije i više od četiri nedelje unutrašnjih pregovora, koji se samo završavaju odbijanjem Mađarske."

„Autori naglašavaju da je teoretski moguće zameniti princip jednoglasnosti odlukama većine bez velikih promena (lisabonskog) ugovora". Međutim, „manje države-članice, kao što je posebno Mađarska, ali i one srednje veličine poput Poljske, oštro se protive osnaživanju većinskog glasanja na račun jednoglasnosti." Zato je, prema autoru lista Frankfurter algemajne cajtung, „privremeni zaključak sledeći: da bi se jednoglasnost ukinula potrebna je jednoglasnost. A jednoglasnosti o tome nema."

Milorad Dodik

Milorad Dodik

BiH – posebno ranjiva tačka na mapi rizika

„Srbi i Hrvati lojalni Kremlju žele da unište Bosnu proglašenjem nezavisnih država. Ruski plaćenici su navodno već u regionu." Švajcarski Noje cirher cajtung tako uvodi svoje čitaoce u tekst pod naslovom „Putin i njegove palikuće" koji potpisuje Adelhaid Velfl, dopisnica iz Sarajeva.

„Ukrajinski rat koji je doveo do sukoba Evrope s Rusijom dodatno je napunio eksplozivom secesionističke planove 63-godišnjeg (Milorada) Dodika. Na Balkanu je sada skoro svuda kriza. U Bosni i Hercegovini se proširio strah od rata, sukob između Kosovara i Srba ponovo ključa, a reformska vlada u Bugarskoj je pala, delom i zato što je podržala čvrst kurs EU protiv Rusije. Ali Bosna, u kojoj su izbori u oktobru, posebno je ranjiva tačka na toj mapi rizika."

Švajcarski list citira stručnjaka za bezbednost iz BiH Ismeta Fatiha Čančara sa Odbrambenog koledža NATO u Rimu, koji preporučuje da se prijem u Atlantsku alijansu ubrza: „Grešku koju je NATO napravio sa Ukrajinom kada je godinama obećavao članstvo, ali nije preduzeo korak da to i učini, ne bi trebalo ponovi", kaže Čančar. On posebno upozorava na izgradnju aerodroma u blizini Trebinja na jugoistoku Republike Srpske koji bi bio samo 30 kilometara udaljen od hrvatskog Dubrovnika na Jadranskom moru i koji bi „trebalo bi da dobije dugačku pistu kako bi na njega mogli da sleću i veliki ruski vojni avioni. 'S obzirom na ruski uticaj u Srbiji i RS, to bi de fakto omogućilo ruski prodor ka moru', tvrdi Čančar", a prenosi Noje cirher cajtung.

„Ali Dodik i njegovi prijatelji u Kremlju nisu jedina pretnja integritetu Bosne i Hercegovine. Šef bosansko-hrvatske stranke HDZ Dragan Čović neprestano preti 'institucionalnom i teritorijalnom reorganizacijom' države – odnosno stvaranjem trećeg 'hrvatskog' dela, a time i raspadom zemlje. Kao i u slučaju Dodika, i iza Čovića stoji Moskva. Protiv ulaska Bosne i Hercegovine i sankcija EU Kremlju glasale su ovog proleća i stranke tih dvojice nacionalista."

Čović, kako piše švajcarski list, dobija pomoć i od hrvatskog predsednika Zorana Milanovića. „'Zoki', kako zovu Milanovića, ne samo da se ističe kao Putinov zagovornik u EU ('Rusija je neuništiva'), već se on sve više meša i u bosansku unutrašnju politiku. Za Bosnu i Hercegovinu građanska država je 'daleki san' i prvo se, kaže, moraju unaprediti prava Hrvata. 'Prvo sapun, pa onda parfem'", prenosi list Noje cirher cajtung reči hrvatskog predsednika.

Priredio Ivan Đerković

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.