Štampa: Opasno zvecaknje oružjem za domaću publiku | Izbor iz štampe | DW | 17.01.2022
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

Izbor iz štampe

Štampa: Opasno zvecaknje oružjem za domaću publiku

Štampa na nemačkom piše o "trci u naoružavanju" između Srbije i Hrvatske, iz koje se može razviti opasna diunamika. Tu je i članak o Kosovu kao Eldoradu za rudaranje bikoina i zašto je Priština sada preduzela mere.

Švajcarski dnevnik Noje Cirher cajtung (NZZ) piše o trci u naoružavanju na Balkanu citirajući britanski list Ekonomist koji "zabrinut" ukazuje da se Srbija, „podobro naoružala" poslednjih godina, ali ne zaostaje na susedna Hrvatska.

„Sve je počelo 2015. godine kada je Hrvatska zamolila SAD da kupi 16 raketnih bacača M270 sa 300 km dometa. U isto vreme se Srbija obratila Kremlju, koji joj je ponudio protivavionski raketni sistem S-300", piše NZZ. Obe zemlje nisu doduše dobile željene rakete, ali su povećale budžet za naoružanje i nabavile druge vrste oružja i opreme i naizmenično optužuju jedna drugu za destabiliziraju regiona stalnim naoružavanjem.

"Mirovnim sporazumom iz Dejtona 1995", ukazuje švajcarski list, "uvedena je gornja granica za posedovanje teškog oružja, čime su se ofanzivne sposobnosti Srbije, Hrvatske i oba entiteta BiH veoma ograničile. Sve tri zemlje su od tada ukinule obavezu služenja vojske i osnovale profesionalnu vojsku. No, "nerešeni konfikti u regionu, poput Kosova i Bosne i Hercegovine, gde se Srbija i Hrvatska doživljavaju kao zaštitne sile svojih etničkih grupa, su pomutili ovu sliku. Nacionalistička podbadanja i demonstracije vojne sile nižu se u Srbiji i Hrvatskoj, posebno pred izbore i to je oprobano sredstvo za lov na glasove birača", piše NZZ.

I dok je Hrvatska članica EU, Srbija neguje dobre odnose sa Rusijom, strateško partnerstvo sa Kinom i istovremeno teži ulasku u EU. Samo u NATO ona neće, pojašnjava švajcarski list navodeći da Srbija ipak u okviru „Partnerstva za mir" neguje bliske odnose sa zapadnim vojnim savezom. „Srbija drži sve opcije otvorenim kako bi izigrala Zapad i Rusiju jedne protiv drugih. Ova strategija rizikuje da izazove komplikacije, ukoliko se bude zaoštravalo takmičenje između velikih sila", konstatuje NZZ i dodaje kako je ipak za Srbiju i Hrvatsku lakše i jeftinije rešavati konflikte za pregovaračkim stolom.

„Računica je međutim da se s jakom vojskom i jakim partnerima sporovi poput onog na Kosovu lakše mogu rešiti. Stoga bi bilo pogrešno to što rade Srbija i Hrvatska nazivati trkom u naoružanju ili znakovima nekog nadolazećeg konflikta", ocenjuje NZZ

Pa ipak, dodaje švajcarski list, način, na koji obe zemlje demonstriraju svoju vojnu snagu, ne odgovara dobrosusedskim odnosima. „Zveckanje oružjem namenjeno je domaćoj publici ali iz toga se ipak može razviti opasna dinamika. Scenarijima ugroženosti, vlastodršci - kao zaštitnici sopstvene nacije - ne samo što odvraćaju pažnju od pravih političkih izazova već štete napretku u svojoj zemlji – i to bez rata", zaključuje Noje Cirher cajtung.

Rudarenje bitkoina

Rudarenje bitkoina

Kosovo - Eldorado za bitkoin

U članku pod nazivom „Kosovska kripto-kriza" nemački list Frankfurter algemajne cajtung (FAZ) piše kako konflikt sa Srbijom pravi od Kosova zlatni rudnik za „bitkoin-rudare" govoreći o fenomenu „Bitcoin Mining".

Zimi se, kako FAZ uvodi čitaoce u priču, mnoge zgrade na Kosovu greju klima-uređajima što izaziva veliko opterećenje strujne mreže. Ali, situaciju sa strujom pogoršava još jedan fenomen: Bitcoin Mining odnosno „rudarenje" virtuelnim valutama koje se obavlja sa moćnim i strujom gladnim kompjuterima". Zato je prošle sedmice vlada premijera Allbina Kurtija ovo „rudarenje" privremeno zabranila. Službe krivičnog gonjenja su dobile zadatak da nađu takve lokacije i ugase ih. Zabrana se naslanja na odluku kosovske vlade iz decembra, kada je kabinet, ukazujući na energetsku krizu, proglasio vanredno stanje u trajanju od 6 meseci.

FAZ piše kako je to izazvalo kritike, ne samo direktno pogođenih ovom odlukom već i politologa Krenara Gašija koji smatra da se vlada po tom pitanju kreće po „sivoj zoni". Na Kosovu ne postoji zakon koji reguliše to pitanje i predviđa porez za ovu vrstu biznisa, što ga i čini tako atraktivnim,

Farma bitkoina u Rusiji

Farma bitkoina u Rusiji, 2017.

FAZ dalje navodi kako je kosovska policija pre nekoliko meseci zaustavila vozača koji je u kolima imao 15 kompjutera za sopstvenu upotrebu. Ali nije mu mogla ništa jer je Državno tužilaštvo ustanovilo da nema razloga za krivično gonjenje. To je ilustracija koja pokazuje kako Zakon o zabrani "rudarenja" u praksi zapravo "nije sprovodljiv", kako tvrdi Gaši. No bez obzira na to, "policija stalno govori o novim uspesima, samo što se sada ne radi o zaplenjenom heroinu u Roterdamu ili Hamburgu, već o grafičkim kartama i kompjuterima u Prištini i Prizrenu", ocenjuje FAZ.

Poseban aspekt u celoj priči, nastavlja nemački list, predstavlja sever Kosova, u kojem dominiraju Srbi, koji osećaju "pripadnost Srbiji" i koji su "politički orjentisani na Beograd". Tamo se „generisanje kripto valuta čini posebno atraktivnim". Naime, struja, koja je najvažnija u „Bitcoin-rudarenju" – je na severu Kosova besplatna. Od kraja rata 1999. kosovske vlasti nemaju mogućnost da tamo naplaćuju električnu energiju. Proglašenje nezavisnosti 2008. po tom pitanju ništa nije promenilo.

Iz političkih razloga se sever Kosova i dalje snabdeva strujom, što „bitkoin-rudarima" savršeno odgovara. Ali, to ne znači da je niko ne plaća. Računi se raspodeljuju na ostatak Kosova. Izjava ministra finansija Kosova Hekurana Muratija koji kaže da „neće dozvoliti ilegalno bogaćenje na uštrb onih koji plaćaju struju" stoga se mora posmatrati u tom kontekstu, piše Frankfurter algemajne cajtung.

Priredila: Jasmina Rose

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.