1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW
Vučić i Rama u Tirani,6.12.2022.
Vučić i Rama u Tirani,6.12.2022.Foto: Andreea Alexandru/AP Photo/picture alliance

Štampa na nemačkom: Vućić pitomo a Osmani kontraproduktivno

7. decembar 2022.

Štampa na nemačkom jeziku danas je opširno pisala u jučerašnjem samitu EU-zapadni Balkan u Tirani. Pojedini listovi su se osvrnuli i na svađu Milanovića i Plenkovića te uspeh Hrvatske na Svetskom fudbalskom prvenstvu.

https://p.dw.com/p/4KbLv

Nemački mediji su jedinstveni u oceni da je ovaj samit pokazao veliku promenu u odnosu Evropske unije prema zapadnom Balkanu, jer je Unija nakon ruskog napada na Ukrajinu shvatila geopolitičku važnost tog regiona. Izveštaji i komentari se u većem delu bave i Aleksandrom Vučićem i njegovim odbijanjem davanja podrške sankcijama Rusiji te odnosima Srbije i Kosova.

U tekstu „Novi polet zahvaljujući Moskvi" Frankfurter algemajne cajtung (FAZ) se većim delom fokusira na spor Srbije i Kosova, pa zapaža da je Vučić u Tirani „nastupio pitomo", dok je kosovska predsednica Vjosa Osmani iskoristila priliku za obračun s Vučićem što „nije baš dobro delovalo". I potom tvrdi: „U Briselu je, nasuprot tome, jasno primećeno da se Srbin (op.a. Vučić) u najnovijoj svađi oko registarskih tablica ponašao konstruktivno, dok je Priština htela glavom kroz zid."

A Noje cirher cajtung (NZZ) se u izveštaju pod naslovom „Oslabljena moć Moskve je šansa za EU" dobrim delom bavi Vučićevim balansiranjem između Brisela i Moskve: „On i dalje ne želi da podrži sankcije protiv Rusije. Ali ne iz principa, nego zato što za njihovo uvođenje želi da dobije nagradu od Brisela. Radi se o visini odštete da bi oneraspoložio Rusiju." Autor takođe zaključuje da vodeći srpski političari nisu rusofili, nego „igraju na rusku kartu kako bi uplašili Zapad i dobili poene kod dela stanovništva naklonjenog Rusima". „Nije Rusija ta koja je povećala moć i uticaj od početka rata, nego EU. Pitanje je: da li će se to i odlučno iskoristiti?".

Velt je svoj izveštaj naslovio sa „Šolc ne želi da prepusti Balkan Rusiji", ali i podseća na razlike u mišljenjima u Uniji. Pa tako, što se tiče završne izjave samita, piše da je taj dokument „tipičan EU-kompromis" koji objedinjava različite interese: „Doduše, EU ‘naglašava‘ svoju ‘neograničenu i jasnu podršku perspektivi za članstvo zapadnog Balkana‘ (nemačka pozicija). Ali proces pristupanja želi da ubrza ‘na temelju verodostojnih reformi partnera, poštenih i jasnih uslova, kao i načela procene o sopstvenim dostignućima'- pozicija Francuza i drugih skeptika."

Erih Ratfelder u svom komentaru u listu tagescajtung (taz) piše: „U Briselu a i u Berlinu su konačno shvatili da ne pokušava samo Rusija ekonomski, vojno i politički da proširi svoj uticaj na region. I Kina i Turska su jako angažovane. Cilj svih tih sila je da uz pomoć svog uticaja destabilizuju EU. Pre svega se Srbija otovrila vrata za rusku politiku, ali i drugi autokratski sistemi i pokreti kao što su srpski nacionalisti u BiH ili Crnoj Gori podržavaju tu politiku."

Zidojče cajtung u tekstu pod naslovom „U poseti kod kandidata" napominje da svih šest zemalja zapadnog Balkana žele članstvo u Evropskoj uniji te da EU naglašava da je ozbiljna u pogledu njihovog punopravnog članstva. „S druge strane: U Briselu se ne bi niko kladio na to da će prijam zapadnog Balkana biti realnost u skoroj budućnosti. Za to su još uvek prevelike ekonomske razlike i problemi s korupcijom i pravnom državom." A što se tiče uticaja Kine i Rusije u regionu, autor ističe da im EU može konkurisati „samo ako države zapadnog Balkana vide EU kao verodostojnog partnera i ako se ne budu osećali zavaravanim".

Zoran Milanović i Andrej Plenković
Zoran Milanović i Andrej PlenkovićFoto: Stipe Majic/AA/picture alliance

Hrvatska: „Za ili protiv Putina?"

I Hrvatska je tema nekoliko članaka objavljenih u današnjim izdanjima nemačke štampe.

Frankfurter algemajne cajtung (FAZ) se bavi sporom predsednika Zorana Milanovića i vlade oko obuke ukrajinskih vojnika u Hrvatskoj. U tekstu pod naslovom „Za ili protiv Ukrajine?" podseća se na podužu istoriju sukoba predsednika i premijera, a što se tiče aktuelnog spora, autor nemačkoj publici pojašnjava:

„Milanović tu zastupa pozicije koje su u Nemačkoj poznate kod političarke Levice Sare Vagenkneht i šefa stranke Alternativa za Nemačku Tina Hrupale." Tu je reč o političarima koji su se u Nemačkoj našli na meti žestokih kritika zbog svojih proruskih stavova.

Autor pojašnjava Milanovićeve razloge protiv odluke o obuci ukrajinskih vojnika, ali tvrdi da su oni u hrvatskoj javnosti pre svega shvaćeni kao „manevar za skretanje pažnje". „Milanović ne bi želeo da Hrvatska podrži Ukrajinu i traži razloge za onemogućavanje pomoći. Ne čudi da je vlada predstojeće glasanje u parlamentu sada svela na načelnu odluku - za ili protiv Putina.", piše FAZ.

Hrvatski fudbaleri veoam uspešni na SP
Hrvatski fudbaleri veoam uspešni na SP Foto: Adrian Dennis/AFP/Getty Images

Fudbal: „Majstori šoudauna"

U svojim današnjim izdanjima nemačka štampa se bavi bavi i ulaskom Hrvatske u četvrtfinale na Svetskom prvenstvu u fudbalu. U tekstu pod naslovom „Majstori šoudauna" Frankfurter algemajne cajtung piše da je reč o mladom sastavu koji se nalazi na putu da „prevaziđe sva očekivanja".

U članku se posebno ističe angažman mladog golmana Dominika Livakovića i analizira njegov put do Svetskog prvenstva. Autor napominje da bi on, da nije bilo korone, već odavno igrao u nekom velikom stranom klubu, a ne u Dinamu. I zaključuje: „Ali ta tema je sada potisnuta, jer Hrvati su našli svoju ulogu u kojoj se bez puno sjaja, ali zato sa neverovatnim pobedničkim mentalitetom, provlače kroz turnir."

Rajniše post u svojoj analizi napominje da su strani mediji kritikovali „zastrašujuće spore i neinspirisane Hrvate" i prenosi: „Nezavisno od rekordnog šampiona Brazila kao narednog protivnika, međunarodni fudbalski stručnjaci vide Hrvatsku bez šanse u četvrtfinalu nakon dosadašnjeg učinka."

Priredila: Andrea Jung Grim

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.