Šta je Merkel znala o američkom špijuniranju? | Evropa | DW | 12.08.2013
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

Šta je Merkel znala o američkom špijuniranju?

U aferi špijuniranja američkih i nemačkih tajnih službi svakoga dana se pojavljuju nove informacije. Krizni menadžment nemačke vlade ne uspeva da uveri građane u svoju nevinost, ali to isto tako važi i za opoziciju.

Već dva meseca su otkrića zviždača Edvarda Snoudena tema broj jedan u Nemačkoj. Prema tvrdnjama tog eksperta za računare, njegov bivši poslodavac, američka tajna služba NSA, sistematski nadzire internet u celom svetu. Nemačka je, navodno, posebno na meti „američkih njuškala“.

Ubrzo nakon objavljivanja tih tvrdnji, predsednik SAD Barak Obama posetio je sredinom juna Berlin, i održao svoj, s napetošću iščekivani govor pred Brandenburškom kapijom. U njemu je Obama govorio o demokratiji i slobodi govora koje treba odbraniti, ali je na Snoudenova otkrića reagovao samo na zajedničkoj konferenciji za novinare održanoj sa nemačkom kancelarkom Angelom Merkel. Njegova poruka tada je glasila: sve je po zakonu.

Šefica nemačke vlade pokazala je razumevanje za brige građana zbog nekontrolisanog nadzora i istakla da je o tome sa Obamom opširno razgovarala. Pri tom nisu uklonjene sve razlike u mišljenjima, ali ćemo i dalje razgovarati, izjavila je tada Angela Merkel.

Stalno nova otkrića

Pofala 25. jula: „Nemačke obaveštajne agencije radepo zakonu“

Pofala 25. jula: „Nemačke obaveštajne agencije radepo zakonu“

Otkrića o špijunskim programima sa tako bezazlenim imenima, poput „Prism“ i „XKeyscore“ nisu prestajala da pobuđuju pažnju zbog stalno novih izveštaja nacionalnih i međunarodnih medija. Odjednom se i nemačka obaveštajna služba (Bundesnachrichtendienst) našla na meti – BND je, navodno, naveliko prosleđivao informacije kolegama iz NSA. Od tada je nekoliko puta zasedao parlamentarni kontrolni odbor (PKGr) zadužen za nadzor tajnih službi, a u kojemu sede poslanici svih stranaka u Bundestagu.

Pre oko dve nedelje, pred Odborom se lično pojavila i kancelarka Merkel, zajedno sa šefom njenog kabineta Ronaldom Pofalom (CDU), koji je ujedno zadužen i za tajne službe. Nakon sednice Odbora, Pofala je novinarima rekao da nemačke obaveštajne službe rade „po pravu i zakonu“, i da će se „sto odsto“ pridržavati zaštite podataka.

Za novo uzbuđenje se početkom avgusta pobrinula vest da je BND, navodno samo u decembru 2012, partnerima iz NSA prosledio oko 500 miliona zapisa podataka. Ta brojka je, navodno, do javnosti takođe došla od Edvarda Snoudena, koji je u međuvremenu dobio azil u Rusiji.

Angela Merkel, koja se trenutno nalazi na godišnjem odmoru, je preko Georga Štrajtera, zamenika njenog portparola, poručila da nije došlo do višestrukog kršenja osnovnih građanskih prava od strane nemačkih tajnih službi i da se one pridržavaju propisa o zaštiti podataka. To je ono što je najvažnije, naglasila je kancelarka. Portparol Štrajter je još dodao da je druga najbitnija stvar da se prosleđivanje ličnih podataka nemačkih građana sprovodi „na zakonskoj osnovi i to samo u pojedinačnim slučajevima“. Ali i to je, dva meseca nakon Snoudenovih otkrića, prema mišljenju opozicije bilo suviše malo. To se odnosi i na Štrajterove navode da su 2012. prosleđena „samo dva zapisa o podacima, koji se tiču jedne osobe“.

Neuverljiva Angela Merkel

Vlada Angele Merkel još se nije izjasnila o tome da li se američka tajna služba NSA pridržava nemačkih zakona. O tome „nemamo sopstvenih saznanja“, rekao je portparol Štrajter i dodao da je savezna vlada od Amerikanaca zatražila potrebne informacije, ali da još nije dobila odgovor. Štrajter, međutim, nije želeo da objasni koja pitanja je vlada u Berlinu uputila svojim saveznicima u Vašingtonu. I upravo taj način informisanja razlog je za ljutnju u velikom delu javnosti u Nemačkoj. Prema rezultatima anketa, većina građana smatra da Angela Merkel nije uverljiva po pitanju špijunske afere.

U međuvremenu je u aferu uvučen i šef poslaničkog kluba opozicionih socijaldemokrata (SPD), Frank-Valter Štajnmajer. On je, naime, bio šef kancelarskog ureda i time koordinator za tajne službe dok je na vlasti bila koalicija SPD-a i Zelenih, a kancelar – socijaldemokrata Gerhard Šreder. Godine 2002, dok je Štajnmajer bio zadužen za tajne službe, sklopljen je dogovor između BND i NSA o tešnjoj saradnji u borbi protiv terorizma, a razlog su očigledno bili terorističkih napadi u SAD u septembru 2001. godine.

Šta je Štajnmajer dogovorio?

Optužbe koje je socijaldemokratska i zelena opozicija upućivala u poslednje vreme (verovatno i u predizborne svrhe) na račun Angele Merkel i njene vlade, sada se toj istoj opoziciji vraćaju kao bumerang, upravo zbog Štajnmajerovih aktivnosti dok su na vlasti bile njegove socijaldemokrate. Štajnmajer, koji je tokom prvog mandata Angele Merkel od 2005. do 2009. bio ministar spoljnih poslova, pokušava da se odbrani od tih napada.

Prvo su socijaldemokrate i Zeleni osuli drvlje i kamenje na vladu Angele Merkel, a sada i sam Štajnmajer mora da se pravda pred građanima zbog dogovora sa Amerikancima

Prvo su socijaldemokrate i Zeleni osuli drvlje i kamenje na vladu Angele Merkel, a sada i sam Štajnmajer mora da se pravda pred građanima zbog dogovora sa Amerikancima

„Ono što je 2002. bilo neophodno, nema nikakve veze sa gotovo planskim, neprekidnim, raširenim iskorišćavanjem privatnih podataka, što je naročito sprovođeno tokom sadašnjeg mandata Angele Merkel“, poručio je Štajnmajer. Međutim, građani Nemačke do danas isto tako malo znaju šta je on konkretno pre desetak godina dogovorio po pitanju saradnje nemačkih i američkih obaveštajnih službi.

Više transparentnosti i odgovore na brojna pitanja javnost očekuje od narednog sastanka parlamentarnog kontrolnog odbora (PKGr) ovog ponedeljka (12.8). Aktuelni šef kancelarskog ureda Pofala trebalo bi da iznese nove informacije. Šef poslaničkog kluba Zelenih u Bundestagu Jirgen Tritin, od Pofale očekuje informacije o tome koliko je podataka BND zaista prosledio Amerikancima.

Na prethodnoj sednici Odbora 25. jula bilo je reči o dva miliona zapisa, dok Snouden govori o 500 miliona mesečno! Tritin je to pomnožio sa brojem meseci u godini i tako došao do šest milijardi (!) zapisa u 2012. godini. Za to vreme brojni građani i dalje u čuđenju i ljutito prate celu aferu i pitaju se šta BND i NSA zaista znaju o njima.

Autori: Marsel Firstenau / Marina Martinović
Odgovorni urednik: Ivan Đerković

Reklama