Slamanje otpora | Mozaik | DW | 10.08.2013
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

Slamanje otpora

Suočeni smo s „novim stepenom“ nadzora, a to je direktna infiltracija privatnih računara - napadom američkih vlasti na mrežu za sakrivanje identiteta računara zvanu Tor.

#27910414 - network cables connected to switch © kubais ***FREI FÜR SOCIAL MEDIA***

Symbolbild Überwachung Internet Spionage Kabel

Tor je računarski program i korisnička mreža koja omogućava da zametnemo svoj trag na internetu. Umesto direktnog puta od izvora ka cilju, „Torovi“ paketi se internetom kreću kroz mrežu servera koja onemogućava da se otkrije koji server je poslao podatke, kao i kome su oni namenjeni. Svaka međustanica na tom putu „zna“ samo koja stanica joj je poslala paket, i kojoj stanici ona treba da ga preda. Nijedna stanica ne poznaje kompletan put kojim se paket kreće. Svaki sledeći paket dobija novu „maršrutu“ tako da informacije ne mogu da se otkriju traženjem određene matrice njihovog prenošenja; ona se stalno menja i zato je neuhvatljiva. Serveri koji služe kao „stanice“ u ovom procesu pripadaju dobrovoljcima koji podržavaju čitav projekat.

Mreža za strpljive

A screen displays the logo of the open-source web browser Firefox on July 31, 2009, in London, as the software edges towards it's billionth download within the next twenty four hours. First released in 2004, the browser currently holds around 31 % of the market share with Microsoft's Internet Explorer dominating the field with 60 %. AFP PHOTO/Leon Neal (Photo credit should read LEON NEAL/AFP/Getty Images)

Mozila Fajerfoks

Mreža Tor postoji već godinama i funkcioniše sasvim legalno. Kao srazmerno mali program, Tor sadrži internet-pregledač i to Mozilin Fajerfoks; obično se isporučuje na USB-stikovima i sa njih i startuje, tako da može da se koristi na bilo kom računaru bez ostavljanja tragova na čvrstom disku. Mana ovog sistema je sporo otvaranje internet strana: „Tor“ nije za nestrpljive korisnike i ljubitelje zahtevnih grafičkih i video prezentacija. Ali, to je prvi program koji je na relativno pristupačan način omogućio i takozvanim „običnim“, odnosno nestručnim, korisnicima da postanu anonimni za „uhode“ na internetu a da pri tome i razumeju kako to rade. Za one koji žele da ovaj program, ispitan na viruse, kupe zajedno sa USB-stikom, on košta između 20 i 30 evra.

Novi stupanj nadzora

Međutim, sada je i Tor-mreža napadnuta a mestimično i iskidana. NSA je – verovatno po nalogu američke federalne policije FBI – korisnicima Fajerfoksa instalirala u pregledač mali špijunski program. Cilj programa je bio da razbije uslužnu mrežu Frihosting koja je svoje servere stavljala na raspolaganje mnogim anonimnim korisnicima. Među njima su i serveri namenjeni čuvanju poverljivih podataka novinara, naučnika ili takozvanih „zviždača“, a FBI tvrdi da je želela da razbije Frihosting zbog klijenata koji krše zakon – kao što su vlasnici internet prezentacija sa dečjom pornografijom. To je prvi poznat slučaj državnog nadzora potpomognutog tajnim instaliranjem špijunskog programa u opremu građana. Špijuniranje korisnika interneta se našlo na novom stupnju.

Ne sledi izvinjenje, nego - pretnja

Roger Dingledine: Programmierer und Gründer des Tor-Projekts für Anonymisierungssoftware; Dezember, 2011; Copyright: DW/Mathias Bölinger

Rodžer Dingldajn, jedan od tvoraca Tora

U čitavoj aferi sa nadzorom, u kojoj etablirani mediji, pre svega britanski Gardijan, već dva meseca sistematski iznose informacije o sve obuhvatnijim sistemima nadzora nad građanima, nijedan organ vlasti ili neke od tajnih službi nije pokazao ni delić svesti o tome da radi nešto što je nelegalno, protivno ljudskim i građanskim pravima, ili nemoralno. Naprotiv: onima koji protestuju zbog nezakonitog zadiranja u privatnu sferu građana, otvoreno se preti. Šef NSA Kit Aleksander nedavno je rekao da svi koji šifruju svoju elektronsku poštu važe kao osumnjičeni za terorizam i preventivno registrovani. Aleksanderov prethodnik Majkl Hejden je pre nekoliko dana (6.8.) kako zviždače tako i ostale „aktiviste“ izjednačio sa teroristima.

Počelo „samogašenje“ servisa za e-poštu

Nastavljen je, pa čak i pojačan, pritisak vlasti na firme koje vode „elektronske poštanske službe“, pa su prve takve firme počele da odustaju od posla zbog moralne dileme u kojoj su se našle. To je upravo učinio servis Lavabit, koji je, kako prenose neki mediji, verovatno koristio i sam Edvard Snouden. „Prinuđen sam da donesem tešku odluku – ili da postanem saučesnik u zločinu protiv američkog naroda, ili da se odreknem deset godina napornog rada i zatvorim Lavabit“, napisao je vlasnik Firme Ladar Levison na njenom internet portalu. On je dodao da o povodu za svoju odluku „ne sme da govori (…) iako je dvaput tražio dozvolu za to.“ I firma Sajlent serkl koja ima svoju elektronsku poštansku službu Sajlent mejl, postupila je isto, prenosi magazin Špigel. Vlasnik tog preduzeća je takođe na svojoj internet strani naveo da mu je milije da zatvori servis nego da rizikuje privatnu sferu svojih klijenata.

Samo vas gledamo…

General Keith Alexander, director of the National Security Agency (NSA), commander of the US Cyber Command and chief of the Central Security Service testifies before the Senate Appropriations Committee on the agency's PRISM program, which tracks web traffic and US citizens' phone records, during a hearing on Capitol Hill in Washington, DC, June 12, 2013. AFP PHOTO / Saul LOEB (Photo credit should read SAUL LOEB/AFP/Getty Images)

Kit Aleksander

Karakteristično za čitavu situaciju jeste i holivudsko stilizovanje Edvarda Snoudena kao „borca za slobodu“ ili „veleizdajnika“, već prema uglu gledanja, i istovremeno ignorisanje drugih potencijalnih „zviždača“, aktivnih ili bivših pripadnika tajnih službi. Iako su u pitanju desetine hiljada ljudi, među kojima neki rado govore za medije – priča se vrti samo oko Snoudena i počiva gotovo isključivo na njegovim iskazima. To je dosta tipično za metodu jednostavnog, tabloidnog slikanja stvari, prema kome u ovom trenutku američki predsednik Obama neće da se sastane sa ruskim predsednikom Putinom – kao što je planirao – zato što Putin štiti američkog zviždača Snoudena.

Onima koji takve slike, svetsku politiku ili priču o nadzoru kao najboljoj preventivi terorizma ne vide samo u crno-belim tonovima, jasno je poručeno: pazite šta radite - samo vas gledamo! Svest o stalnom nadzoru neumitno menja ponašanje građana. Veliki broj onih koji su neraspoloženi i nezadovoljni sada će dvaput razmisliti pre nego što tom nezadovoljstvu da oduška na internetu. Političari očigledno ne štite njihovo pravo na to. Akcije Velikog Brata će nailaziti na manji otpor – a to je za njega u ovom trenutku očigledno od velike važnosti.

Autor: Saša Bojić

Odg. urednica: Ivana Ivanović

Reklama

Jezik

default

Moderni srpsko-nemački

Od frajera, giliptera i hohštaplera preko kuplunga, šoferšajbne sve do drukara i kupleraja - nemačke reči prožimaju srpski književni jezik i sleng. Predstavljamo Vam neke od njih i njihove čudne puteve do Srbije.