Šolc na Balkanu: Rešavanje tuđih bilateralnih problema | Politika | DW | 09.06.2022
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

Diplomatija

Šolc na Balkanu: Rešavanje tuđih bilateralnih problema

Olaf Šolc po prvi put u svojstvu nemačkog kancelara obilazi Zapadni Balkan kako bi rešio zamrznute sporove. Cilj te mini-turneje je pre svega pomeranje političkih blokada s mrtve tačke.

Svoju posetu Kosovu i Srbiji nemački kancelar Olaf Šolc najavio je još početkom maja, prilikom odvojenih razgovora u Berlinu s predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem i premijerom Kosova Aljbinom Kurtijem. To se sada pretvorilo u proširenu misiju rešavanja bilateralnih problema koji stoje na putu proširenju Evropske unije na Zapadni Balkana.

Osim Srbije i Kosova, nemački kancelar će posetiti i Severnu Makedoniju i Bugarsku čiji sukob takođe usporava proces širenja uticaja Brisela na regiona. U međuvremenu se u ta dva dana, 10. i 11. jun, našlo mesta i za posetu konferenciji Procesa saradnje u jugoistočnoj Evropi (SEECP) u Solunu.

-pročitajte još: Vučićev zaokret je već počeo

Srbija se priprema na zahteve Berlina

Prva stanica na toj blic-turneji koja počinje u petak ujutro je Kosovo, gde će Šolc obići i nemačke vojnike koji se tamo nalaze u sklopu jedinica KFOR-a. Nakon razgovora u Prištini, sledeća stanica je glavni grad Srbije, gde nemački kancelar dolazi na malo drugačiji teren: izgleda da se proces koji je počeo još mnogo pre prvog zvaničnog susreta Vučića i Šolca u Berlinu, poslednjih dana intenzivirao.

Radi se naime o pripremi državnog vrha Srbije na kompromise na koje će Beograd biti prisiljen da pristane ako želi da nastavi svoj put u smeru Evropske unije. Tako ovih dana mediji bliski srpskim vlastima naveliko pišu o uslovima s kojima Šolc dolazi u Beograd. Predsednik Vučić govori o tome da će nemački kancelar „doći s teškim porukama koje se mnogima neće svideti“. U istom dahu, međutim, Vučić govori i o zahvalnosti Nemačkoj čije investicije u Srbiji obezbeđuju 77.000 radnih mesta.

Aleksandar Vučić i Olaf Šolc 4. maja u Berlinu

Aleksandar Vučić i Olaf Šolc 4. maja u Berlinu

Vučić je rekao, a kako prenose mediji u Srbiji, da su mu iz kabineta Olafa Šolca poručili da bi kancelar došao u Beograd čak i da je u ponedeljak (6.6.) u posetu Srbiji stigao i ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov. No, to se, kao što je poznato, nije dogodilo zbog toga što su Bugarska, Severna Makedonija i Crna Gora zabranile prelet avionu ruskog ministra.

-pročitajte još: Vučić se sprema da okrene leđa Putinu

Pomeriti pregovore s mrtve tačke

Beogradski mediji spekulišu da će Šolc, kako u Prištini, tako i u Beogradu, insistirati na kompromisima koji bi na kraju trebalo da urode normalizacijom odnosa. „To će funkcionisati samo kroz konkretne sporazume koje postignu dve zemlje. Tu postoje mnogi detalji, ali naravno da u to spada ono što je Nemačka već odavno učinila, a to je priznanje Kosova“, rekao je Šolc još 4. maja u Berlinu, nakon sastanka s premijerom Kosova Aljbinom Kurtijem. Nakon toga se kancelar istog dana susreo i sa Vučićem, i možda su to „teške poruke“ o kojima govori predsednik Srbije.

U svakom slučaju, od susreta Šolca sa Vučićem i Kurtijem početkom maja, nakon kojeg je istog dana usledio i direktni susret predsednika Srbija i premijera Kosova, uz prisustvo specijalnog izaslanika EU za pregovore Miroslava Lajčaka, nije načinjen nikakav pomak.

Aljbin Kurti i Olaf Šolc 4. maja u Berlinu

Aljbin Kurti i Olaf Šolc 4. maja u Berlinu

Regionalna saradnja

U onih nekoliko sati koliko će provesti u Beogradu, zvanično bi trebalo da se raspravlja o, kako je kabinet kancelara najavio, „daljim, zajedničkim reakcijama na rusku agresiju na Ukrajinu“. Šolc je još tokom Vučićeve posete Berlinu naglašavao da je Srbija osudila rusku agresiju, dajući do znanja da se Beograd time, uprkos činjenici da se uzdržao od sankcija, svrstao na stranu EU i time ispunio uslov da se pridržava spoljnopolitičkih smernica koje Brisel nalaže zemljama-kandidatima za punopravno članstvo. Pitanje je da li će Šolc od domaćina da traži da se jasnije ogradi od Rusije, pogotovo kada je u pitanju uvoz ruskih energenata, jer je Nemačka jedna od onih zemalja EU koje su uzdražane kada su u pitanju totalne zabrane uvoza, naročito kada je reč o gasu.

Očekuje se da će u prvom planu svakako biti nastojanje da dođe do pomaka s mrtve tačke kada je u pitanju rešavanje bilateralnih problema.

Što se tiče pitanja regionalne saradnje, jednog od glavnih stubova Berlinskog procesa za Zapadni Balkan kojeg je još 2014. pokrenula Nemačka, Srbija tu igra važnu ulogu, i to bi isto tako moglo da bude po ukusu socijaldemokratskog kancelara. Jer, upravo je sredinom ove nedelje održan samit inicijative Otvoreni Balkan, koja se smatra Vučićevim projektom.

-pročitajte još: Otvoreni Balkan pred otvorenim pitanjima

Bosna i Hercegovina za sada zaobiđena

Ono što upada u oči pri prvom pogledu na spisak zemalja koje će Šolc da poseti jeste izostanak obilaska možda najvećeg bureta baruta u regionu, Bosne i Hercegovine. U trenutku kada stranke njegove vlade u Bundestagu pripremaju rezoluciju pod nazivom „Podržati Bosnu i Hercegovinu na njenom putu u bolju budućnost“, koja je, posebno kod nekih snaga u Hrvatskoj i Srbiji naišla na kritike, šef nemačke vlade u velikom luku zaobilazi upravo tu zemlju.

Bosnu i Hercegovinu je do sada posetila nemačka šefica diplomatije Analena Berbok, gde se 10. marta susrela i sa sva tri člana Predsedništva BiH

Bosnu i Hercegovinu je do sada posetila nemačka šefica diplomatije Analena Berbok, gde se 10. marta susrela i sa sva tri člana Predsedništva BiH

Izvor bliski vladajućim strankama u Nemačkoj za DW govore da je Šolcu tema ispunjavanja obećanja o proširenju EU na zemlje Zapadnog Balkana, a to se pre svega odnosi na Srbiju i Severnu Makedoniju, trenutno važnija od problema u Bosni i Hercegovini, koja je svojim statusom „potencijalnog kandidata“ udaljena od bilo kakvih ozbiljnijih EU-pretenzija. Kancelaru se tu – što to je ponavljao više puta, a posebno kada je reč o Severnoj Makedoniji – radi o „verodostojnosti EU“. Procenjuje se da Šolc želi da najpre pričeka opšte izbore u BiH koji bi trebalo da se održe u oktobru, da bi se onda okrenuo tom gorućem problemu.

No, kada je BiH u pitanju, i tu Vučić igra veliku ulogu – kroz svoj uticaj na lidera Srba u susednoj državi, Milorada Dodika. Zato i ne čudi mantra koja se stalno može čuti u političkim krugovima u Berlinu – da je Vučić, bez obzira na sve pritužbe zbog njegovog autokratskog stila, pritisaka na medije i predstavnike civilnog društva, za Nemačku još uvek faktor broj jedan kad je u pitanju bezbednost na Zapadnom Balkanu.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.