Šolc izoštrio poruke, Vučić navodno iznenađen | Evropa | DW | 11.06.2022
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

Balkan

Šolc izoštrio poruke, Vučić navodno iznenađen

Nešto optimizma oko „evropske perspektive“ palo je u senku suprotstavljenih stavova kancelara Šolca i predsednika Vučića o Kosovu i sankcijama protiv Rusije, kažu sagovornici DW.

Šolc i Vučić u Beogradu

Šolc i Vučić u Beogradu

Poseta nemačkog kancelara Olafa Šolca na dnevnom redu je imala očekivane teme: Kosovo, evropske integracije, rat u Ukrajini i sankcije Rusiji. Pa ipak, konferencija za štampu prošla je uz nekoliko pikantnih detalja.

Kao najveće iznenađenje je predsednik Srbije Aleksandar Vučić dočekao raniju izjavu Olafa Šolca iz Prištine, gde je rekao da države koje se ne priznaju ne mogu postati članice EU. „Danas smo po prvi put čuli od Evrope da se traži međusobno priznanje“, rekao je na to Vučić.

„To je lekcija Vučiću da se o statusu mora razgovarati“, kaže za DW Dušan Janjić iz Foruma za etničke odnose.

„Ta formula o međusobnom priznanju postoji u svim razgovorima i nastupima predstavnika zemalja EU koje zagovaraju priznanje Kosova. A iznenađenje mogu samo da tumačim kao izbegavanje srpskih vlasti da se suoče sa činjenicom da je Kosovo u proteklih deset godina potpuno zaokružilo svoj suverenitet na severu Kosova“, napominje Janjić.

Šolc izoštrio poruke

Diplomata Ognjen Pribićević, bivši ambasador Srbije u Nemačkoj, ne misli da je izjava Olafa Šolca veliko iznenađenje, jer se tako nešto često čulo iz Vašingtona, a indirektno i iz nekih drugih evropskih zemalja.

„Sve je to i bilo očekivano i jer se sam kancelar Šolc suočava sa ozbiljnim unutrašnjim i spoljnim pritiscima kada je reč o ratu u Ukrajini, i stoga se moglo očekivati da će neke poruke izoštriti u Beogradu“, ocenjuje Pribićević.

Doduše, kaže ovaj diplomata, Šolc nije izoštrio poruke kad je reč o proširenju Evropske unije.

„Kancelar jeste pomenuo dvadeset godina Soluna, i privrženost Nemačke procesu pridruživanja. Očekivao sam neke konkretnije izjave kada je reč o budućem članstvu Srbije u EU“, kaže ovaj diplomata.

(Ne)opravdani optimizam

Moglo bi se ipak reći da je predsednik Srbije upravo na pitanju evropskih integracija pokazao nešto više optimizma nakon razgovora sa nemačkim kancelarom.

Dušan Janjić primećuje da poslednjih nedelja Aleksandar Vučić žestoko zagovara evropski put Srbije. Vučićevo nabrajanje oblasti u kojima je potreban napredak – vladavina prava, demokratija – Janjić vidi kao priznanje da Srbija na evropskom putu ne radi ništa.

„Proteklih sedam-osam godina nije urađeno ništa, krajnje je vreme da Srbija imenuje pregovarača koji će se time baviti, i počne da radi više na temama koje je naveo Vučić citirajući Šolca“, dodaje on.

Ognjen Pribićević veruje da srpska strana ima određeni optimizam jer je nemački kancelar u Beograd doneo drukčiji stav od onog francuskog gde se Makron protivi proširenju EU. „Mislim da odatle potiče blagi optimizam srpske strane koji smo čuli nakon ovih razgovora“, kaže Pribićević.

EU gubi strpljenje oko sankcija?

Prema rečima srpskog predsednika, nemački kancelar je „jasno i oštro“ poručio da Srbija treba da uvede sankcije Rusije, a sam Šolc je pred novinarima potvrdio te zahteve.

Dušan Janjić misli da EU neće dugo „trpeti“ ovakvu poziciju Srbije. „Moglo bi se razgovarati o tome kojim sankcijama bi se Srbija pridružila, s obzirom da nije članice EU. Ali, Srbija ne može unedogled da izbegava to pitanje, i da drugu stranu pokušava da pravi naivnom nekim neozbiljnim pričicama“, smatra Janjić.

Tu situaciju Ognjen Pribićević vidi „kao krug razočaranja i neispunjenih obećanja“.

„Mislim da je ključno što EU nije smogla snage da osmisli ozbiljnu strategiju kada je u pitanju Zapadni Balkan, i pre svega Srbija, kao najveća zemlja regiona. Srbija je odavno trebalo da postane članica EU“, kaže on.

U tom slučaju, navodi diplomata, mnoga pitanja se ne bi ni postavljala, poput pitanja sankcija Rusiji. „Ovako imamo samo međusobno iscrpljivanje EU i zemalja kandidata. Potpuno je pogrešan taj pristup, a rat u Ukrajini je apsolutno potvrda ovoga što govorim“, zaključuje Pribićević.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.

DW.COM