Đukanović: Kad rušite institucije, rušite i državu | Politika | DW | 21.03.2019
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

Intervju

Đukanović: Kad rušite institucije, rušite i državu

„Protesti u regionu imaju zajedničku nit: očiglednu nervozu i želju da dođe do promene vlasti na drugačiji način od onog koji je predviđen Ustavom i zakonom“, kaže u intervjuu za DW predsednik Crne Gore Milo Đukanović.

DW: Gospodine predsedniče, u ponedeljak (18.3.) ste se u Berlinu sreli sa Vašim nemačkim kolegom Frank-Valterom Štajnmajerom. S kojom porukom ste se vratili sa tog susreta?

Milo Đukanović: Sa porukom dalje pomne posvećenosti nemačke regionu Zapadnog Balkana, i Crnoj Gori kao zemlji koja predvodi proces integracije regiona u Evropsku uniju i NATO.

Imao sam utisak da je predsednik Štajnmajer dobro informisan, generalno svakako visoko ceni ono što je Crna Gora uradila u prethodnih dvanaest i po godina nezavisnosti, i naravno ukazuje na ono što bi trebalo da budu prioriteti u daljem radu, kako bismo s jedne strane postigli naš cilj – članstvo u Evropskoj uniji – i bili dobar, podsticajan, primer drugim zemljama regiona.

Crna Gora vidi sebe kao lidera u procesu približavanja zemalja regiona Evropskoj uniji. Vi ste imali dosta uspeha na tom planu, ali ipak imate sada i demonstracije protiv Vas, optužuju Vas za korupciju i navode nekolike slučajeve, te zahtevaju da odete sa funkcije. Kako reagujete na tako oštre optužbe?

Kao na nešto što je uobičajeno. Nije to ništa novo – kao što znate, od vremena devedesetih godina do danas sam uvek imao kritičare koji su bili vrlo oštri prema politici koju sam personifikovao – politici snažnog zaokreta i Crne Gore i regiona Zapadnog Balkana ka našem zajedničkom evropskom cilju.

Kao što znate, ne dele svi ljudi ni u Crnoj Gori ni u regionu takvu perspektivu. Oni misle da bi neki drugi pravac razvoja, koji bi više bio konzerviranje politike vođene pre devedesetih – politike koja bi u suštini izopštila Zapadni Balkan iz Evrope – da bi to bilo bolje rešenje. I to je politička borba koja se vodila i dalje se vodi ne samo u Crnoj Gori nego i u svim zemljama regiona.

U Berlinu ste rekli da je crnogorska vlast spremna da razgovara sa onima koji formalno predvode proteste. Šta to konkretno znači?

Ukoliko ljudi imaju određene zahteve i određena očekivanja kada je reč o vlasti Crne Gore, i ukoliko su to ljudi koji nisu u političkim strankama nego su, kako sami vole da kažu, predvodnici građanskih protesta, smatram da svaka odgovorna vlast treba da kaže da su protesti legitiman način izražavanja političke volje. Da tim ljudima – ako se oni ne svrstavaju u partije, ni vladajuće ni opozicione – treba omogućiti da mogu kontaktirati sa vlašću i izložiti joj svoje predloge, da mogu o njima razgovarati sa predstavnicima vlasti, jer ja smatram da je to dokaz demokratskog kapaciteta vlasti i da je to dokaz odgovornosti i posvećenosti vlasti interesima građana.

Rekli ste i ovo: protesti u Crnoj Gori, Srbiji i Albaniji su pokazatelj napretka Zapadnog Balkana. Na Zapadnom Balkanu je protesta bilo od 90-ih godina. Šta je ovaj put drukčije?

Drukčije je to što – govorim o Crnoj Gori – ovi protesti do sada nemaju nasilan karakter, nemaju ideju rušenja institucija, rušenja zgrada u kojima su smeštene crnogorske institucije, kao što je bio slučaj sa protestima 2015. godine, kao što je bio slučaj sa organizovanim i pripremljenim protestima na dan izbora 2016. godine.

Šta mislite o optužbama koje dolaze iz Srbije u vezi s tamošnjim protestima – predsednik Vučić i drugi visoki zvaničnici su u više navrata pominjali takozvani „makedonski scenario“. Optužuje susednu zemlju Severnu Makedoniju da na neki način podržava opoziciju i da se meša u zbivanja. Smatrate li da ima istine u tome?

Zaista mi je teško da o tome sudim. Ne izbegavam tu temu, ali nisam detaljno upoznat sa tim da li u organizaciji protesta u Beogradu ima i drugih interesa. Kazao sam juče, u razgovoru na koji ste se pozvali, i to želim da ponovim, da svi ti protesti u regionu – i u Srbiji, i u Albaniji, i u Crnoj Gori – imaju neku zajedničku nit. Ta zajednička nit je očigledna nervoza i želja da dođe do promene vlasti na drugačiji način od onog koji je predviđen Ustavom i zakonom. Ustav i zakon su predvideli da se vlast bira na izborima i bude izraz slobodne volje građana.

Zbog toga smatram da zahtevi za promenu vlasti van institucija i onog što je predviđeno našim pravnim sistemom, izbornim sistemom, da to nisu dobri predlozi, da su to neodgovorni predlozi, da su to predlozi koji zapravo ruše institucije. A kada rušite institucije, rušite i samu državu. A države i institucije su na Balkanu krhka tvorevina. Na njima radimo, da kažem, tek poslednjih par decenija.

Takođe sam primetio, i to želim da podelim s Vama, da se insistira na tim protestima i na takvoj promeni vlasti čak i kada je potpuno jasno da će se time osujetiti neki od suštinskih nacionalnih interesa tih država.

U Podgorici je tema i to što će uskoro biti izrečena presuda grupi ruskih i srpskih državljana i šefovima crnogorskog opozicionog Demokratskog fronta, optuženih da su posle parlamentarnih izbora 2016. godine planirali upad u skupštinu, hapšenje i likvidacije tadašnjeg premijera – to ste Vi – i nasilnu smenu vlasti s ciljem da se spreči ulazak Crne Gore u NATO. Optuženi od samog početka negiraju krivicu. Kažu da očekuju političko suđenje i presudu. Kako Vi to komentarišete?

Pa dobro, da li Vi očekujete od nekoga da Vam na prvi poziv kaže da je učestvovao u zaveri koja je trebalo da obezbedi promenu vlasti u Crnoj Gori nezavisno od rezultata izbora? – Ja ne očekujem... Što se tiče toga da li verujem u navode optužnice – apsolutno da! I nije najvažnije da li samo ja u njih verujem; imali smo priliku da čujemo sa raznih adresa veoma slične ocene.

Ja ću Vas podsetiti na ono što je govorio, recimo, predsednik Vučić iz Beograda nakon što je ostvario uvid u dokumentaciju njihovih obaveštajno-bezbednosnih organa. Nakon toga ću Vas podsetiti na izjavu koju je izrekao potpredsednik SAD Majk Pens; na ocenu koju je izrekao ministar spoljnih poslova Velike Britanije Boris Džonson, i mnogi drugi evropski i svetski zvaničnici koji takve ocene sigurno nisu izricali bez prethodnog uvida u one podatke koji su najčešće obaveštajno-bezbednosnog karaktera.

Dakle, ako me pitate da li verujem u to: ne samo da verujem, nego sam apsolutno ubeđen, iz mnoštva informacija, mnoštva vrlo pouzdanih argumenata, da je postojao vrlo jasan scenario koji su kreirale ruske obaveštajne službe, dakle, da se sa jedne platforme koja je bila formirana u Beogradu, i koja je podrazumevala uključivanje jednog kruga nacionalistički orijentisanih ljudi iz Srbije, spremnih da pomognu opozicione političke partije i njihove lidere u Crnoj Gori, da izazovu nered i da se osvoji parlament, da se proglasi pobeda i da se na taj način, nezavisno od prebrojavanja glasova na dan izbora 16. oktobra 2016. godine, preuzme vlast. I da se tako obezbedi da Crna Gora neće ići putem integracije u NATO. Dakle, u to sam apsolutno ubeđen.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android