Čekajući azil u Nemačkoj | Evropa | DW | 13.09.2014
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

Čekajući azil u Nemačkoj

Izbeglice iz Iraka, Eritreje, Srbije i drugih zemalja, našli su utočište u staroj školi u Esenu. Žive na malom prostoru, i nadaju se boljoj budućnosti. A prihvatili su ih i komšije, Nemci koji su isprva negodovali.

Flüchtlingsheim Essen-Kupferdreh

Zgrada u predgrađu Esena koja služi kao dom za izbeglice

Predgrađe Esena, siva velika zgrada: "Stanari doma trenutno dolaze iz Eritreje, Sudana, Alžira, Iraka, Sirije, Avganistana, Somalije, Bosne, Srbije, Albanije, Kosova", kaže Ridar Martini, šef doma za izbeglice. "Možemo da primimo 80 ljudi i trenutno smo puni."

Već godinu dana ove žive izbeglice koje čekaju da im se reši zahtev za azil. Mesta ima malo. Samci ili samice su smešteni u sobama sa po 14 drugih ljudi. Ne može se reći da hodnicima zrači toplina doma, mada se vidi da se neko trudi: slike evropskih metropola krase sivilo zidova.

Uprkos tome, izbeglice su zadovoljne. Nije neki komfor, ali je bezbedno i imaju šansu za bolji život. Sve više ljudi traži spas u Nemačkoj: Savezni zavod za migraciju kaže da je u prvoj polovini ove godine 97 093 ljudi tražilo azil u Nemačkoj. To je 62 odsto više nego u istom periodu 2013. Većina azilanata dolazi iz Sirije, zatim Srbije i Eritreje. Skoro polovina su deca, ima ih 37.

Flüchtlingsheim Essen-Kupferdreh

Ridar Martini

Život na minimalnom prostoru

Ahmed je 31-godišnji Rom sa Kosova. Pre šest meseci je došao u Esen, sa suprugom i troje dece: dva sina, 13 i 5 godina i 10-godišnja ćerka. "Želeo sam mesto gde sam siguran sa svojom porodicom. Na Kosovu sve Rome loše tretiraju,"kaže on.

Sami je iz Eritreje i ne žali se na život na malom prostoru. "U početku mi je bilo teško", priznaje 29-godišnjak, koji je pre osam meseci sam došao u Esen. "Ali sad mi je dobro." Živeo je u sobi sa 13 ili 14 drugih izbeglica: "To mi nije problem", kaže Sami i dodaje da voli da igra fudbal i bilijar sa ostalim stanovnicima, ili da zajedno sa njima gleda TV.

Stanari zajedno obeduju. Za doručak i večeru hleb, naresci, jogurt, voće i povrće, a u podne topli obrok. Vodi se računa o verskim i zdravstvenim ograničenjima. Nema svinjetine i alkohola, ali zato ima obroka za vegetarijance i specijalne hrane za dijabetičare. "A ako neko beš ne voli ribu, dobija nešto drugo", kaže Martini, smejući se.

Samo prelazno rešenje

Flüchtlingsheim Essen-Kupferdreh

Socijalni radnici sa decom u domu

Ugovor o kolektivnom centru u školi kod Esena traje do kraja 2014. Ako do tada bude dovoljno drugog smeštaja, biće zatvoren. Kada je u decembru 2012. saopšteno da će u staroj školi biti smeštane izbeglice, u komšiluku je izbio metež, bilo je manjih mirnih protesta. U međuvremenu su uspostavljeni dobri komšijski odnosi: Mnogi ljudi doniraju odeću ili rade volonterski sa izbeglicama. Neki penzioneri koji su tu išli u školu, sada izbeglicama drže časove nemačkog. "Izbeglice su veoma dobro zbrinute. Mnogo nam pomaže, na primer, ovdašnja katolička zajednica," kaže Martini.

Reklama