Čeka se stav Amerike | Politika | DW | 30.04.2019
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

Srbija

Čeka se stav Amerike

Učešće drugih zemalja Zapadnog Balkana na smitu u Berlinu dobija na težini ako se ima u vidu izjava nemačke kancelarke Angele Merkel, u kojoj stoji da rešenje kosovskog problema ne može biti na štetu drugih u regionu.

Zvanični Beograd, reklo bi se, bez preterane euforije ocenjuje domete proteklog berlinskog samita. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je dao jednu globalniju i optimističniju analizu proteklog samita, dok se nešto konkretniji stavovi i pogled Beograda na rešavanje kosovskog pitanja moraju tražiti u izjavama ministra spoljnog Ivice Dačića, ili ministra vojnog Aleksandra Vulina.

Predsednik Srbije se tako, ocenjujući rezultate proteklog samita, pre svega osvrnuo na značajnu ulogu Angele Merkel i Emanuela Makrona, kojima se zahvalio na angažovanju. „Oni su bili vrlo racionalni i ozbiljni, odgovorno se ponašali i pokušavali da pronađu rešenje za nastavak dijaloga“, istakao je Aleksandar Vučić. Pre nekog nastavka Berlinskog procesa verovatno će doći do novog sastanka u Parizu početkom jula u užem formatu, u nameri da se pronađe rešenje za dijalog, dodao je tom prilikom Vučić.

Početak komunikacije- razlike ostaju

Neke druge izjave su takođe išle u sličnom pravcu: nekakva komunikacija Beograda i Prištine sada postoji, ali je svako i dalje ostao čvrsto pri svojim stavovima. U svakom slučaju je najvažnije da je do tog sastanka uopšte došlo, kaže za DW i Dragan Đukanović, predsednik Centra za spoljnu politiku, „i to u jednoj krizi dijaloga koja traje već više od godinu dana. To jeste bilo na neki posredan način, ali ipak je značajno što se sve odvijalo pod pokroviteljstvom Nemačke i Francuske, i uz učešće drugih zemalja Zapadnog Balkana“.

Učešće drugih zemalja Zapadnog Balkana posebno dobija na težini ako se ima u vidu izjava nemačke kancelarke Angele Merkel, u kojoj stoji da rešenje kosovskog problema ne može biti na štetu drugih u regionu. Deklaracija samita u Berlinu inače poziva na implementaciju postojećih sporazuma Beograda i Prištine i da se ponovo uključe u dijalog. To je, očito, bilo daleko lakše napisati nego izvesti u praksi, i o tome je govorio i srpski predsednik Vučić.

„Srbija je imala samo jedan uslov a to je da takse budu povučene. Neki drugi su smatrali da je važnije od toga da im takse ostanu...Rekao sam da ne dolazi u obzir da nas neko uslovljava i da ne želimo spisak njihovih želja, jer su oni insistirali samo na priznanju Kosova“, kazao je Aleksandar Vučić. Beogradski mediji su tvrdili pre početka samita u Berlinu da se na Beograd vrši pritisak da nastavi dijalog i bez ukidanja taksi, ali u prvim reagovanjima srpski zvaničnici nisu eksplicitno o tome govorili- osim ako se u takav razvoj događaja ne uklapaju izjave da sledi totalni pritisak na Beograd.

Čeka se stav Amerike

Dragan Đukanović primećuje da je i ovom prilikom svako ostao čvrsto na svojim pozicijama, ali dodaje da je Beogradu i Prištini poslata jasna poruka da nema ništa od njihove evropske perspektive ukoliko ne postignu zajednički sporazum.

„Tako da je vrlo teško očekivati da će brzo doći do deblokade dijaloga. A sa druge strane trebalo bi videti kakva će biti reakcija Amerike nakon ovog berlinskog sastanka. Tačnije, da li će SAD imati neku svoju agendu ili neki svoj plan narednih poteza. U svakom slučaju do deblokade dijaloga neće doći bez pune usaglašenosti SAD i vodećih država Evropske unije“, smatra Đukanović.

Beograd i dalje za razgraničenje

Ivica Dačić, srpski šef diplomatije, ističe da bi najveći uspeh sastanka u Berlinu bio „ako se Priština natera da povuče nerazumne odluke“. Dačić se osvrnuo i na izjavu srpskog ministra odbrane Aleksandra Vulina „kako bi što pre trebalo ići na razgraničenje“, i naglasio da je to „njegova ideja i da je to jedno racionalno i pragmatično rešenje koje bi zatvorilo najveći i najdugovečniji konflikt na Balkanu. To rešenje može da bude osnov za trajni i kompromisni dogovor Srba i Albanaca“. Srpski ministar spoljnih poslova ocenjuje da Priština ne želi dijalog „već samo priznanje Kosova. A priznanje Kosova u sadašnjim granicama je nemoguće misija“, istakao je Dačić.

To je neki način bio odgovor kosovskom predsedniku Hašimu Tačiju, koji izjavljuje da neće nikakvu razmenu teritorija već da želi da Kosovu pripoji i Preševsku dolinu.

Dragan Đukanović ocenjuje da je „reč o maksimalističkim i nerealnim planovima. Mislim da su i Nemačka i Francuska zauzele jasan stav da promene granice između centralne Srbije i Kosova neće biti. Vidim to samo kao još jednu populističku izjavu Hašima Tačija“, kaže Đukanović.

Kada je reč o tvrdom stavu srpskog šefa diplomatije da nema priznanja Kosova u sadašnjim granicama Dragan Đukanović smatra da je „rano u ovoj fazi zamrlog dijaloga govoriti o nekim konačnim rešenjima. Mislim da postoji mogućnost za neke mane, ali ne suštinske korekcije, ali zaista bi trebalo sačekati neku narednu etapu u samom dijalogu“.

Beograd očekuje totalni pritisak

Kao neka vrsta zaključka u Beogradu mogu se izdvojiti i dve na prvi pogled različite izjave Aleksandra Vučića i Ivice Dačića. Dok srpski šef diplomatije ocenjuje da format samita u Berlinu „nije adekvatan“, predsednik Srbije napominje da je „pozicija Srbije sada snažnija nego ranije“. Ivica Dačić smatra da je Berlin priprema nastavka „totalnog pritiska organizatora sastanka na Beograd“, i dodao kako „lideri Zapadnog Balkana nemaju šta da govore o odnosima Beograda i Prištine“. Dačić je ipak primeto da je sastanak organizovan u dobroj nameri, ali i naveo da „Priština očito ima nečiju podršku da bude tako tvrdoglava“.

Srpski predsednik sa druge strane učešće Srbije na samitu u Berlinu vidi kao ozbiljno i odgovorno, ali i upozorava srpsku javnost kako može da očekuje još mnogo problema. Aleksandar Vučić se osvrnuo i na činjenicu da se kosovski premijer Ramuš Haradinaj, umesto sa Federikom Mogeriini, sastao sa američkim ambasadorom u Berlinu Ričardom Grenelom, primetivši da je to „interesantno“, ali da je delegacija Srbije ispoštovala svoje domaćine.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

DW.COM