1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Ukidanje sankcija na vidiku?

Postoje dobre šanse da spor oko iranskog nuklearnog programa bude razrešen. To bi podrazumevalo i ukidanje sankcija toj zemlji. Kako bi to moglo da se izvede i kome bi to koristilo, a kome ne?

default

„Naznake o otopljavanju odnosa su najbolje u poslednjih deset godina“, kaže Ali Fatolah-Nedžad iz londonske Škole orijentalnih i afričkih studija. Iran je poslao jasne i pozitivne signale, uoči pregovora sa takozvanom „Grupom 5+1“ u kojoj su zemlje sa pravom veta u Savetu bezbednosti i Nemačka. Čini se da iranske vlasti sa novim predsednikom Hasanom Rohanijem na čelu, žele da taj problem što pre reše. „Osim toga, na zapadnoj strani se menjaju stavovi. Sada postoji spremnost da se Iranu prizna pravo na atomski program“, kaže Fatolah-Nedžad u razgovoru za Dojče vele.

Spreman za razgovore: iranski predsednik Hasan Rohani

Spreman za razgovore: iranski predsednik Hasan Rohani

Pravo na mirnodopsku upotrebu atomske energije jedan je od dva zahteva koje je Teheran formulisao uoči pregovora. Drugi je ukidanje sankcija. Za uzvrat, Iran nudi transparentnost i mere kojima bi se izgradilo poverenje – kao neku vrstu garancije da se nuklearni program nikada neće upotrebiti u vojne svrhe. Taj predlog nedavno je u izjavi za „Frankfurter algemajne cajtung“ izneo Hosein Musavian, bivši portparol iranske delegacije za prevore.

Hod po žici

Zapadne zemlje smatraju da je Iran na potezu. Razgovori u Ženevi su prvi test za to da li će nakon pozitivnih signala uslediti i konkretna dela. Prvog dana pregovora u Ženevi, ministar spoljnih poslova Mohamed Džavad Sarif neočekivano je izneo trostepeni raspored za rešavanje krize. Međutim, učesnici u pregovorima nisu govorili o sadržaju tog rasporeda. Navodno, Teheran želi da postigne dogovor u roku od godinu dana, pri čemu bi prva rešenja trebalo da budu dogovorena za mesec do dva.

Predsednik Rohani u svojoj zemlji trpi pritisak, od njega se očekuje brzi napredak koji vodi ka ukidanju sankcija. Iranski duhovni vođa, ajatolah Ali Hamnej, navodno je Rohaniju dao rok od pola godine za postizanje rezultata. „Rohani mora da pokaže uspeh, kada prezentira rezultate u Teheranu. To je težak položaj u kome on mora da balansira“, kaže za Dojče vele Štefen Mejer iz nemačke fondacije „Nauka i politika“.

Pregovarači u Ženevi

Pregovarači u Ženevi

Borba za tržište

„Mislim da je presudno to šta će Zapad ponuditi, i u tome će sankcije sigurno igrati važnu ulogu“, kaže Jens Peter Štefen iz Udruženja lekara za sprečavanje nuklearnog rata. Da bi podržao Rohanijev kurs, Zapad mora da olakša sankcija, slaže se i Fatolah-Nedžad. Ali to je lakše reći nego učiniti.

Za taj korak, recimo, američka administracija pod Barakom Obamom mora najpre da dobije saglasnost republikanaca koji imaju većinu u Predstavničkom domu Kongresa. „Oni ne dele nužno Obamine stavove, po kome će slabljenje sankcija unaprediti proces pregovora“, smatra Mejer.

Uz to, Rusija i Kina imaju korist od sankcija, pa možda i nisu zainteresovane za brzo rešenje i približavanje Zapada i Irana, smatra Fatolija-Nedžad.

Kriza u naftnoj industriji

„Dok sankcije traju, Kina može da uživa monopol na izvoz“, objašnjava Fatola-Nedžad, a „ako Iran, nakon ukidanja sankcija uđe u trku za tržišta prirodnog gasa i nafte, Rusija bi mogla da izgubi položaj glavnog snabdevača Evrope“. Istovremeno, i Iranu će to takmičenje prilično teško pasti. „Iranska proizvodnja nafte veoma je opala, prvenstveno zato što nema velikih investicija“, kaže Fatola-Nedžad. „Da bi se ona povećala, bilo bi neophodno učešće Zapada.“

Ali za to je potrebno više od obnavljanja ekonomskih veza – neophodno je popustiti sankcije u finansijskom i bankarskom sektoru, jer su upravo one dovele do teške finansijske krize u Iranu. Ako se sankcije postepeno podižu samo u određenim oblastima, na primer u naftnoj industriji i rudarstvu, biće teško postići pozitivne efekte za iransku privredu.

„Postoji složeni režim raznovrsnih sankcija, pojedine je uvela Amerika, neke Evropska unija ili Savet bezbednosti“, objašnjava Mejer. „U takvoj mreži prilično je teško preduzeti korake koji će na iranskoj strani imati pozitivan ekonomski efekat.“

Autori: Vulf Vilde / Darko Janjević
Odgovorni urednik: Ivan Đerković