Dogovor sa mnogo otvorenih pitanja | Politika | DW | 27.09.2013
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Dogovor sa mnogo otvorenih pitanja

Retko kad se dešava da tokom zasedanja Generalne skupštine UN bude toliko napetosti. U diplomatskom sporu sa Iranom, ali i oko Sirije, konačno je došlo do konkretnog pomaka.

„Svi smo bili oduševljeni kada je iranski ambasador Šarif počeo da govori potpuno drugačijim tonom, od onog koji smo očekivali“, kaže šef američke diplomatije Džon Keri, nakon maratonskih razgovora u Njujorku. I zaista je bilo tako. Iranski ministar spoljnih poslova Džavad Šarif susreo se sa zvaničnicima svih zemalja sa pravom veta u Ujedinjenim nacijama – SAD, Rusije, Kine, Francuske, Velike Britanije, ali i Nemačke. Razgovori su protekli u atmosferi koja se ni najmanje ne može uporediti sa susretima koje su ambasadori uticajnih sila svojevremeno imali sa predsednikom Irana Mahmudom Ahmadinedžadom. Jer razgovori sa iranskim zvaničnicima su do sada uglavnom bili naporni sa dosta teških reči i provokacija. Ovoga puta toga nije bilo.

Američki državni sekretar Džon Keri

Američki državni sekretar Džon Keri

Šarif je izneo „konkretne predloge“, ističe Keri navodeći „kako je sada neophodno uložiti napore, kako bi se svi izneseni predlozi pažljivo razmotrili“. Vremena nema mnogo, jer je naredni susret već isplaniran za polovinu oktobra u Ženevi. Zapad očekuje konkretniji dogovor u rešavanju spora oko iranskog nuklearnog programa, u zamenu za ublažavanje ili čak ukidanje ekonomskih sankcija.

Dugo očekivano rukovanje

Razgovori stručnjaka u Švajcarskoj, predstavljaće vrlo konkretan test za nove iranske vlasti, koje nagoveštavaju promenu dosadašnje politike. Ozbiljnost izrečenih namera, mora biti potvrđena konkretnim potezima, izjavio je šef nemačke diplomatije Gido Vestervele. „Reči nisu dovoljne. Treba preći na dela i ostvariti opipljive rezultate“, podvukao je nemački ministar, navodeći kako nakon susreta sa Šarifom u Njujorku, ali i novim iranskim predsednikom Rohanijem, pre dva dana, ima veoma pozitivne utiske.

I Džon Keri, govori o značajnom koraku napred za vlasti u Teheranu. Šef iranske diplomatije ostavio je ohrabrujući utisak na sedam ministara, što potvrđuje i dugo očekivano rukovanje, nakon „veoma sadržajnih i konstruktivnih razgovora“, kako je Šarif nakon brojnih susreta izjavio.

Ministar spoljnih poslova Nemačke Gido Vestervele i predsednik Irana Hasan Rohani

Ministar spoljnih poslova Nemačke Gido Vestervele i predsednik Irana Hasan Rohani

Tokom zasedanja Generalne skupštine Ujedinjenih nacija (GS UN), predsednik Irana Hasan Rohani govorio je o iskrenoj nameri Teherana da dokaže međunarodnoj zajednici, kako iranski nuklearni program „nije ništa drugo sem mirnodopski“. A to znači da će Iran dozvoliti inspektorima UN da obiđu nuklearna postrojenja, potvrdio je Džon Keri u jednom intervjuu.

Proboj u razgovorima o Siriji

Metju Dus iz Centra za američki progres u Vašingtonu ističe kako je susret između Kerija i Šarifa bio veoma ohrabrujuć, jer je šef iranske diplomatije bio veoma konkretan, iznoseći predloge, a ne samo najave kako je Iran spreman na saradnju. To pokazuje, da je Šarif čvrsto rešen u nameri da reši višegodišnji spor, a to znači da se upornost i tvrdoglavost Obamine administracije na kraju ipak isplatila, tvrdi ovaj stručnjak za Bliski istok u razgovoru za DW.

Ali Amerikanci su ostvarili još jedan diplomatski poen na međunarodnom planu, s obzirom da su i sa Rusima postigli dogovor o sadržaju Rezolucije UN o Siriji. Diplomate govore o značajnom „proboju“, čiji će rezultati biti vidljivi, koliko već na narednom zasedanju Saveta bezbednosti UN. „Postigli smo dogovor o sadržaju Rezolucije. Sada smo angažovani na formulaciji teksta“, rekao je Džon Keri, posle susreta sa ruskim kolegom Lavrovim.

Kakve mogućnosti otvara nova rezolucija?

Doduše, još uvek je nejasno koliko će nova rezolucija biti eksplicitna i obavezujuća u eventualnoj primeni vojne sile protiv režima u Siriji. Njujork tajms nije imao uvid u kompletan sadržaj rezolucije, ali je navodno sedmo poglavlje ovog dokumenta već procurelo u javnost. I zaista, šef američke diplomatije je bio u pravu, kada je u zvaničnom saopštenju naveo da je Moskva deifinitvno pristala na opciju vojne intervencije, mada ne i pod kojim uslovima.

U nacrtu rezolucije se, po svemu sudeći, neće naći ko je odgovoran za upotrebu hemijskog oružja u Damasku i smrt velikog broja civila. Vestervele je novinarima potvrdio da je ostvaren značajan pomak, rekavši „kako je reč o koraku u pravom smeru“. Dogovor otvara mogućnost usvajanja pravno obavezujućeg dokumenta, koji će obuhvatiti jasne smernice i vremenski okvir, u kojem će sporni arsenal konačno biti uništen.

Rezolucija neće zaustaviti građanski rat

I dok Rusi i Amerikanci u Njujorku slave pomak u razgovorima o Siriji, na terenu iz dana u dan umire sve već broj civila. Kakva god bila formulacija Rezolucije UN, građanski rat u Siriji neće biti okončan. „To je tačno. Rezolucija neće zaustaviti krvoproliće. Ona nas ni malo neće približiti prekidu sukoba“, kaže Metju Dus. Jer primarni cilj američke vlade, u ovom trenutku jeste sprečavanje upotrebe hemijskog oružja u budućnosti.

„Međutim, uključivanje Irana u razgovore o budućnosti Sirije, predstavlja pozitivan signal za političko rešenje u toj zemlji“, dodaje američki stručnjak. Konsultacije diplomata uticajnih zemalja o eventualnoj međunarodnoj konferenciji o Siriji u Ženevi i dalje traju. Kada ona konačno bude i organizovana, ukazaće se prilika da se razgovara o prekidu nasilja i konflikta – direktno između strana u sukobu.

Autori: Gero Šlis / Jakov Leon
Odgovorni urednik: Ivan Đerković