Netanjahu i dalje ne veruje Iranu

I pre nego što je izraelski premijer stao za govornicu Generalne skupštine Ujedinjenih nacija, iranski ministar spoljnih poslova Mohamed Šarif Džavad zatražio je od UN da „ignorišu paniku“, koju pravi izraelska vlada. „Od Netanjahua ne očekujemo ništa osim laži i prevare“, rekao je Šarif, a prenela iranska novinska agencija ISNA. Očigledno je Šarif reagovao na Netanjahuove primedbe od prethodnog dana, koji je u prisustvu predsednika SAD Baraka Obame, svoje rezerve prema američko-iranskom približavanju izrazio rečenicom: „Iran je spreman da uništi Izrael“.

Govor u skladu sa očekivanjima

Netanjahuov govor pred Generalnom skupštinom UN bio je jednako upečatljiv, uz obilje arhaičnih izraza: „jedina razlika između bivšeg iranskog predsednika Mahmuda Ahmadinedžada i njegovog naslednika Rohanija je u tome što je Ahmadinedža vuk u vučijoj koži, a Rohani vuk u jagnjećoj koži“.

Netanjahu je dobar deo svog govora iskoristio da kritikuje Rohanija, koji je pre nedelju dana, na istom mestu, umerenim rečima ponudio pregovore o iranskom nuklearnom programu. Skoro da se stekao utisak da su dvojica državnika imala duel, na daljinu. U nastojanju da ospori kredibilnost svog protivnika, izraelski premijer rekao je da je Rohani verni sluga svog režima, mada tako ne deluje: „Dok je bio savetnik za nacionalnu bezbednost, iranska tajna služba je u berlinskom restoranu ubila disidente i vršila terorističke napade širom sveta.“

Natan Saks iz Centra za bliskoistočnu politiku „Šaban“ na institutu Brukings kaže da Netanjahu smatra da se iranski režim ni malo nije promenio, uprkos „ofanzivi šarma“.

Netanjahuov govor „nerazumno grub“?

Izraelski premijer veoma je zabrinut da bi međunarodna koalicija protiv Irana sada mogla da izgubi iz vida svoj cilj. „Bio je to grub govor, a u takvim slučajevima uvek postoji opasnost da se govor oceni kao nerazumno grub“, kaže Saks. „Bilo bi dobro, za njega, da je i on istakao pozitivne aspekte promene u Iranu.“

I tako je Netanjahu ponovio maksimalni zahtev Izraela: da bi se sankcije ukinule, Iran mora u potpunosti da odustane od svog nuklearnog programa. Iz Bele kuće, Obamin portparol je signalizirao da SAD „u potpunosti opravdavaju“ Netanjahuov skeptičan stav. Ranije je razumevanje sa Netanjahua izrazio i ministar spoljnih poslova Nemačke Gido Vestervele. Međutim, ni jedan od njih dvojice nije konkretno komentarisao Netanjahuov zahtev.

„Uloga Izraela jeste da izgradi izuzetno visoke prepreke i stvori očekivanja koja ne mogu biti ispunjena“, kaže za DW Kaled Elgindi, stručnjak sa Bliski istok u Vašingtonu. „Mislim da većina pregovaračkih partnera smatra zadovoljavajućim i rezultate ispod tih očekivanja.“

Skepsa, ne samo u Izraelu

Izrael uvek igra tako: oni su skeptični i treba ih ubediti. Natan Saks kaže da to sa Iranom nije samo stvar Izraela već i međunarodne zajednice. Izrael najjasnije govori o nuklearnom programu Irana, ali zabrinuti su i mnogi drugi: Amerikanci, Nemačka i arapski susedi.“

Jedna od drastičnih rečenica Netanjahua glasila je da on nimalo ne sumnja da Iran pravi nuklearnu bombu, „dok nas Rohani omamljuje diplomatskom maglom“. On je pred Generalnom skupštinom UN takođe dodao da Izrael nikada neće prihvatiti to da Iran poseduje nuklearnu bombu.

Pritisak Izraela i upozorenje da će, ako je neophodno, i vojnim sredstvima uništiti nuklearni program Irana, važan su podsticaj međunarodnoj podršci za sankcije. „Izrael sigurno ponekad deluje previše ratoborno, ali bez njihovog insistiranja, mnogo manji bi bio globalni osećaj hitnosti reagovanja u slučaju Irana“, kaže Saks.

Važna uloga Izraela

Koliko je uticajan Izrael? Koliko težine ima njegova reč kod američkog saveznika, koji u svom vidokrugu mora da ima ceo Bliski istok, a ne samo Iran? Izrael, kaže Saks, „usko je povezan sa SAD, ima mnogo saveznika i veoma je uticajan. Izrael ne može da ima direktnu ulogu, ali je njegova indirektna uloga veoma značajna.“

Ako se Izrael vojno aktivira, on može da zaustavi iranski nuklearni program, ali ne i da ga eliminiše, upozorava Kaled Elgindi. „Na duge staze, pregovarački proces može da postigne više nego vojni napad. Za Iran bi to bio još veći podstrek da nastavi svoj program.“

Autori: Gero Šlis / Dijana Roščić
Odgovorni urednik: Ivan Đerković