Tri scenarija napada na Siriju | Politika | DW | 27.08.2013
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Tri scenarija napada na Siriju

Mnoge zapadne vlade ubeđene su da se hemijski napad u Siriji dogodio i da iza njega stoji Asadov režim. S obzirom na to da je, smatraju, „crvena linija“ prekoračena, u Beloj kući se razmatraju tri moguća scenarija.

Na stotine mrtvih i preko 3.000 otrovanih – to je, po izveštaju organizacije „Lekari bez granica“, bilans napada hemijskim oružjem koji je nedavno izveden u okolini Damaska. U Vašingtonu ne kriju da stratezi već razrađuju opcije za vojnu intervenciju.

Grad Homs je pretrpeo velike štete zbog napada aviona sirijske armije

Grad Homs je pretrpeo velike štete zbog napada aviona sirijske armije

Prva opcija predviđa uspostavljanje zone zabrane leta. To podrazumeva da će Amerikanci iznad određenih područja u Siriji onemogućiti preletanje bombardera i helikoptera Asadove vojske. Na taj način, Asadova vojska više ne bi bila u poziciji da iz vazduha vrši napade na ustanike i sirijsku opoziciju. Za pobunjenike bi to bila velika pomoć, smatra Hans-Joahim Šmit iz hesenske Fondacije za mir i istraživanje ratnih konflikata.

Ruski protiv američkih sistema

Da bi uspostavili zonu zabrane leta, Amerikanci moraju da neutrališu sirijsku protivvazdušnu odbranu, ističe Pol Rodžers, ekspert za bezbednost britanskog trusta mozgova „Oksfordska istraživačka grupa“ (Oxford Research Group). „To bi moglo da bude veoma skupo, a pre svega opasno, zato što je Rusija Siriji obećala isporuku modernih sistema za protivvazdušnu odbranu“, smatra Rodžers.

Sirijski pobunjenici se nadaju isporukama oružja

Sirijski pobunjenici se nadaju isporukama oružja

Hans-Joahim ŠmitSchmidt s tim u vezi primećuje: „Ako ih Rusija zaista isporuči, Amerikanci u tom slučaju imaju ozbiljan problem.“ Šmit smatra da manje verovatan scenario da će se SAD odlučiti za zonu zabranjenog leta: „To bi Amerikance uvuklo dublje u konflikt, a to američka administracija ne želi.“ Osim toga, za to je potrebna i saglasnost Saveta bezbednosti UN i sasvim je sigurno da će Kina i Rusija biti protiv.

Udari raketama na izabrane ciljeve

Druga opcija vojne intervencije bila bi napadi raketama. Ekspert Rodžers podseća da takve rakete pogađaju cilj sa maksimalnim odstupanjem od 20 metara. „Deset takvih raketa na jedan cilj imalo bi i efekat zastrašivanja“, smatra Rodžers. Tako bi mogli da se unište vojni ciljevi kao što su aerodromi, čime bi se oslabila vojna eskadrila Bašarovog režima.

SAD imaju nekoliko razarača i podmornica u Sredozemlju, s kojih bi mogli da se pokrenu takvi napadi. U tom slučaju, sirijski vojni avioni ne bi mogli da poleću, ali bi se piste mogle brzo popraviti. Hans-Joahim Šmit smatra da je ta opcija najverovatnija. To bi, po njegovom mišljenju, bio efektivan, ali ograničen napad, u koji Amerikanci ne bi duboko ulazili.

Isporuke oružja

Treća opcija bila bi pojačana isporuka oružja ustanicima. Amerikanci zvanično ne isporučuju oružje sirijskoj opoziciji, ali preko Turske i Jordana oružje i municija stižu, što finansiraju Saudijska Arabija i Ujedinjeni Arapski Emirati. Hans-Joahim Šmit smatra da je ta opcija manje verovatna jer za moderno američko oružje pobunjenici moraju da budu i dobro obučeni.

Autori: Mihael Hartlep / Jasmina Roze
Odgovorni urednik: Ivan Đerković