1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Izbor iz štampe

Da li je Berlin za vojnu opciju?

Pošto se stiče utisak da je vojne intervencija u Siriji sve izvesnija, nemačka štampa se sa pravom pita kakav je stav Berlina. U jeku izborne kampanje, niko ne želi da govori o eventualnom angažovanju nemačkih vojnika.

„Polako, ali sigurno, Zapad klizi u novi vojni sukob jer je predsednik Sjedinjenih Američkih Država Barak Obama samo povremeno zainteresovan za spoljnu politiku. Svojom krivicom upao je u klopku. Amaterski pristup problemu, u kojem se u najavama govori o tome kako je sirijski diktator Asad na nišanu ukoliko protiv sopstvenog naroda upotrebi otrovni gas, ne ukazuje na nekog ko traga za rešenjem problema, već na nekog ko njime manipuliše. To ne samo da ne deluje suvereno, već ne pokazuje ni ono što je za političara na takvoj funkciji važno, a to je sposobnost rukovođenja“, primećuje Tiringiše landescajtung iz Vajmara.

Američka krstarica u Sueckom kanalu na putu ka istočnom Sredozemlju

Američka krstarica u Sueckom kanalu na putu ka istočnom Sredozemlju

„Iako se situacija u Siriji ne može porediti sa prilikama u Iraku 2002. godine i protivljenjem tadašnjeg nemačkog kancelara Šredera vojnoj akciji, trebalo bi imati na umu da Nemci, zbog uglavnom lošeg dosadašnjeg iskustva, na takve vojne intervencije negoduju. Problemi do kojih je u tim operacijama dolazilo na kraju bi se uvek pretvorili u velike i ozbiljne. S druge strane, ni čekanje nije rešenje. To samo govori da ne postoji ni jasno dobro pa ni loše rešenje za zaustavljanje krvoprolića u Siriji. Upravo se u takvim situacijama ogleda umeće jedne vlade. Zbog toga je Angela Merkel aktuelna kancelarka. U protivnom, time bi mogao da se bavi bilo ko“, komentariše Zaksiše cajtung iz Drezdena.

„Publika na Zapadu bi, kao u nekom igranom filmu, htela da se jasno podele uloge – na dobre i loše momke. Ali ko je u Siriji dobar, a ko zao? Zavisno od regiona, pobunjenici slede svoje interese, jedino ko tu ima nekakvu moć na nacionalnom nivou jesu tzv. Sveti ratnici. A šta je sa Egiptom? Tamo je vojska legitimno izabranog predsednika uklonila sa vlasti odgovorno tvrdeći da je vojni puč bilo demokratsko rešenje. Među pomalo zbunjujućim zaključcima ovog leta, sigurno je i taj kako postaje sve teže naći 'dobre momke', onda kada su vam hitno potrebni“, piše Hanoveriše algemajne cajtung.

Inspektori UN u Siriji

Inspektori UN u Siriji

„Sjedinjene Američke Države se zapravo plaše klizavih terena. Ukoliko bi bile uvučene u sirijski građanski rat kojem se kraj ne nazire, a pri tome ni sam front nije pregledan, to bi značilo da bi bile potrebne godine da se iz istog izvuku“, navodi se u komentaru lista Badiše nojste nahrihten iz Karlsruea.

„Postoje pitanja, na koje je gotovo nemoguće dati tačan odgovor. Jedno takvo pitanje bi uskoro moglo da se nađe i pred Nemačkom – i to u sred izborne kampanje. Pitanje glasi: Kako odgovoriti na upotrebu hemijskog oružja u Siriji. Kancelarka preko svog portparola poziva na jasnu reakciju međunarodne zajednice. Ostalo je nejasno šta je time htela da kaže. Građani bi radije da znaju da li je Berlin za vojnu opciju protiv Asada ili ne, i da li to znači bi u toj intervenciji učestvovali i nemački vojnici. Doduše, takvom porukom teško bi se mogli animirati birači. Većina Nemaca je posle dva svetska rata i ogromnih dugova do kojih su ratovi doveli, prema vojnim opcija opravdano skeptični“, prenosi Badiše cajtung iz Frajburga.

„Konflikt u Siriji za sobom donosi nepredvidljive posledice po region jer se postavlja pitanje da li će Rusija ostati uzdržana? Da li će Iran, odnosno Hamas i Hezbolah iskoristi priliku za napade na Izrael? Da li nas očekuje novi talas terorističkih akcija Al Kaide? Moglo bi se dogoditi da zločini protiv sirijskog naroda potisnu sva ta pitanja. Istovremeno, građani očekuju da vlade u Vašingtonu, Londonu, Parizu, pa i u Berlinu, razmotre sve rizike i mogućnosti“, piše Kiler nahrihten.

„U oblacima otrovnog gasa, u Siriji, umiru deca. Za to vreme, SAD su pod pritiskom kako da pređu sa reči na dela. Vojna intervencija protiv diktatora Asada, sve je bliža. S druge strane, iskustva u Avganistanu i Iraku, učinila su Ameriku opreznom. Ne treba zaboraviti, da još uvek nije najjasnije, šta se u Siriji dogodilo. Ko je protiv civila upotrebio otrovni gas – režim ili pobunjenici? Ko inspektore UN sprečava u istrazi? Ko je na njih pucao? Sve dok na ta pitanja ne stignu jasni odgovori, bilo bi nedvosmisleno neodgovorno, kompletan Bliski istok uvući u požar. Čak i ako se utvrdi Asadova krivica, vojnu opciju ne bi trebalo shvatiti olako, jer Damask i dalje ima moćne saveznike“, komentariše Zidkurir iz Konstance.

Pripremio: Jakov Leon
Odgovorni urednik: Ivan Đerković