1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Izbor iz štampe

Ruski koncept „zone slobodne trgovine“

Nemačke socijaldemokrate su ili bile na vlasti, ili na čelu opozicije. Ovo drugo bi sada trebalo da bude slučaj, ali izgleda da nije, sudeći prema debati o budžetu u Bundestagu. Nemačka štampa se danas bavi i Rusijom.

Putin i Medvedev

Putin i Medvedev

Tako list Ziddojče cajtung pod naslovom „SPD, ugašeni vulkan“ piše: „Najveća opoziciona stranka trebalo bi da se raduje generalnoj debati o budžetu, jer tom prilikom nije toliko reč o brojkama, koliko o odmeravanju snaga sa vladom, o duelu vođe opozicije sa kancelarom, u ovom slučaju kancelarkom. Međutim, proteklih dana u Bundestagu duela nije bilo, štaviše SPD je ponižena na svojevrstan način: Ona gotovo da nije imala neku ulogu u Bundestagu.

Ni kancelarka, ni šefica parlamentarnog kluba koalicionih partnera, liberala, Birgit Homburger, čuvena po govorničkoj veštini, nisu smatrale za potrebno da detaljnije odgovaraju na kritike socijaldemokrata. Umesto toga bavile su se Zelenima, manjom, ali trenutno mnogo zabavnijom opozicionom strankom.

Generaldebatte im bundestag Merkel NO FLASH

Socijaldemokrate sada ignorišu i u parlamentu i to je najgore što je moglo da im se desi. Razlog ne može biti samo do prilično bledog govora šefa njihovog poslaničkog kluba Franka Valtera Štajnmajera. Naime, ni predsednik stranke Zigmar Gabrijel, obdaren vulkanskom retorikom, proteklih nedelja nije uspeo da spreči gubitak značaja socijaldemokrata.

Od poraza na izborima prošle jeseni socijaldemokrate se bave isključivo sobom i ispravkama programa za koji su se zalagali dok su bili na vlasti u velikoj koaliciji. Šta nude građanima to se do sada nije moglo saznati ni od Štajnmajera, ni od Gabrijela. Međutim, za uspeh opozicionoj partiji je potreban koliko-toliko atraktivan projekat – to bi bar SPD mogla da nauči od Zelenih“, piše „Ziddojče cajtung“.

Ideja ruskog premijera Vladimira Putina o privrednom prostoru od Lisabona do Vladivostoka, koju je izneo u članku za „Ziddojče cajtung“ uoči posete Nemačkoj, privukla je dosta pažnje i tako list Fajnenšel tajms Dojčland komentariše:

„Vladimir Putin do sada nije bio zapažen kao gorljivi zagovornik slobodne trgovine. I kada sada uoči posete Nemačkoj predlaže „harmoničnu privrednu zajednicu od Lisabona do Vladivostoka“ u Berlinu i Briselu trebalo bi da budu veoma oprezni. Naime, nakon maglovito formulisanog zahteva za uspostavljanjem „zone slobodne trgovine“ jasno je do čega je zapravo premijeru stalo. Naime, on bi da obezbedi ruskim kompanijama pristup zapadnoj tehnologiji i kapitalu, ali pod ruskim uslovima.

Putin kündigt Vergeltungsschläge gegen Georgien an Flash-Galerie

Kao bivšem čoveku KGB, bliska mu je dirigovana privreda i letos je stranim fabrikama automobila pretio uvoznim carinama ukoliko proizvodnju ne premeste u Rusiju. Dok je bio predsednik stvorio je niz industrijskih konglomerata pod državnom kontrolom. Takav model rado bi da vidi i kod evropskih suseda. Pri tom gubi iz vida da je upravo taj model velika prepreka napretku ruske privrede i koči razvoj zemlje.

Otkako je počela svetska ekonomska kriza jasnije je nego ikada koliko Rusija zavisi od izvoza sirovina – pad cena nafte i gasa na svetskim tržištima za rusku privredu predstavlja egzistencijalnu pretnju. Istovremeno, zemlja zaostaje u grupi BRIK u kojoj su i Kina, Indija i Brazil. Te tri zemlje brže napreduju i privlačnije su za strane investitore. Ruski premijer shvatio je problem, ali je izveo pogrešan zaključak. Ruska privreda ne može da se modernizuje i diverzifikuje time što će država određivati industrijsku politiku. Potencijale zemlje moguće je u punoj meri iskoristiti ako se kompanijama obezbede sloboda delovanja i pravna sigurnost. Međutim, sloboda je ideja sa kojom Putin nikada nije znao šta bi zapravo započeo“, piše „Fajnenšel tajms Dojčland“.

I list Merkiše odercajtung bavi se Putinovom idejom i piše: „Ne može se prevideti namera da se postepeno prevaziđe tehnološko zaostajanje Rusije za Zapadom. Od toga bi mogle imati koristi obe strane. Rusija ima 140 miliona stanovnika i ogromno je tržište koje će biti utoliko interesantnije ukoliko bude rastao standard. Međutim, do stvarnih promena doći će tek kada Kremlj odlučno suzbije sveprisutnu korupciju i birokratiju. Stranim kompanijama potrebna je pravna sigurnost. Moćni energetski koncerni kao što je Gazprom moraju odustati od monopola na domaćem tržištu i prenosnim cevovodima. A Evropska unija morala bi da ispuni rusku želju i ukine vize“, piše „Merkiše odercajtung“.

Ideju podržava i list Der noje tag koji piše: „Privredni prostor od Lisabona do Vladivostoka? Zašto da ne. Putinovi predlozi nisu nikakva maštanja, nego opis onoga što će morati da usledi. Bar u roku koji ima u vidu ruski premijer – sledećih pola veka. Šta će se sve promeniti u sledećih 50 godina jasno je ako se pogleda šta se sve promenilo u proteklih pedeset. Tada je nuklearni rat izgledao mnogo verovatniji od slobodne trgovinske zone sa Rusijom“, primećuje komentator lista „ Der noje tag“.

Pripremio Nenad Briski

Odg. urednik: J. Leon

DW.COM

  • Datum 26.11.2010
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/QIsU
  • Datum 26.11.2010
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/QIsU