1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Izbor iz štampe

Osveta Irskoj

Irska je proteklih godina niskim porezima privukli veliki broj stranih kompanija. Sada, kada Dablin zavisi od strane pomoći, mnogi političari u Berlinu, Parizu ili Briselu vide priliku za osvetu…

default

Irska vlada moraće da uštedi 15 milijardi evra tokom sledeće četiri godine

Irske finansijske nevolje i dalje su osnovna tema komentara u nemačkim novinama. Tako list Fajnenšel tajms Dojčland piše:

„Irska vlada moraće da uštedi 15 milijardi evra tokom sledeće četiri godine. Pitanje je da li će se u tim okolnostima ostvariti optimističke prognoze o privrednom rastu. Međutim, važno je što su Irci odbili zahtev da povećaju poreze za firme sa sadašnjih 12.5 odsto. Irska je trebalo da plati cenu zbog toga što su tokom proteklih godina niskim porezima privukli veliki broj stranih kompanija. Sada, kada Dablin zavisi od strane pomoći, mnogi političari u Berlinu, Parizu ili Briselu vide priliku za osvetu. Dobro je što irska vlada nije podlegla tom pritisku.

Naglim i značajnim povećanjem poreza bile bi upućene dve fatalne poruke – prva, irskim građanima koji se ničeg ne boje više od jarma Evropske unije, da se podleglo pritisku Brisela. I druga, kompanijama koje bi zbog većih poreza povukle svoje filijale sa ostrva i tako samo doprinele zaoštravanju irskih finansijskih problema.

Iako je porez tako mali, zemlji donosi značajne prihode – prošle godine gotovo četiri milijarde evra što je desetina ukupnih prihoda. Poređenja radi, prihodi od te vrste poreza u Nemačkoj, koji je znatno viši nego u Irskoj, čini samo pet procenata ukupnih prihoda. Dakle, u interesu je i poverilaca, i Evropske unije da porez u Irskoj ostane nizak. Dugoročno, u okviru harmonizacije evropskih poreza i Irska će morati da se prilagodi. Naime, ako postoji želja da evro preživi onda će zemlje koje su ga uvele kad-tad morati da usklade ekonomsku i finansijsku politiku. Da bi se to postiglo potreban je razum, a ne osveta“, upozorava „Fajnenšel tajms Dojčland“.

Kriza evra

List Zidvest prese bavi se budžetom EU i sporom Evropskog parlamenta i Evropskog saveta, te piše:

„Spor Evropskog parlamenta i Evropskog saveta, u kome su nacionalne vlade, oko budžeta za 2011. godinu principjelnog je karaktera. Mnogi poslanici u Strazburu shvatili su ovih dana da veća prava koja je dobio Evropski parlament 2007. godine na osnovu Lisabonskog ugovora vlade koje su u međuvremenu došle na čelo Velike Britanije, Holandije, Švedske i Mađarske ne shvataju baš tako ozbiljno.

NO-FLASH Zweiter Aufmacher Haushaltsdebatte

Ponovo preovladava evroskepticizam – zbog problema sa dugovima, za koje su mnoge vlade same krive, i zbog loše privredne perspektive u većini članica. Međutim, oni koji obećavaju građanima da bi problemi bili lakše rešeni bez Evropske unije isto tako bi savetovali onima koji pate od morske bolesti da skoče preko palube i sve će biti u redu. Do nacionalnih populista argumenti ne stižu, kao ni do onih koje je kriza pogodila. Nema na vidiku projekata koji bi ponovo pobudili oduševljenje za evropsku ideju. Spor oko budžeta za 2011. godinu zato bi mogao biti vesnik novih sporova oko suštine Evropske unije. Naime, Evropsku uniju trenutno ne koče samo njeni protivnici, nego je sputava i nedostatak entuzijazma njenih pristalica. Posebno vlade u Berlinu i Parizu, koje su bile motor EU, sada taktiziraju kada je reč o odnosu prema njoj“, piše „Zidvest prese“.

Berlinski Tagesšpigel o krizi evra piše:

„Evropsku uniju ne ugrožavaju tržišta i poreske platiše, nego 27 predsednika i premijera koji nisu u stanju da dovoljno brzo uspostave dovoljno jasnu komunikaciju. To je utoliko gore što izgleda da počinje nova ekonomska epoha u kojoj Kina preuzima primat od Sjedinjenih Američkih Država. Od Evrope zavisi da li će ostati na vrhu ili izgubiti trku“, piše „Tagesšpigel“.

Putin stiže u Nemačku

U članku za minhenski list Zidojče cajtung ruski premijer Vladimir Putin, koji danas (25.11.) dolazi u dvodnevnu posetu Nemačkoj, zalaže se za tešnju saradnju Rusije i EU. Cilj bi bio stvaranje „zajedničkog kontinentalnog tržišta“ od Lisabona do Vladivostoka. Moguće je i stvaranje slobodne trgovinske zone u budućnosti, a bila bi potrebna i zajednička industrijska politika.

Putin smatra da bi bili korisni strateški savezi između kompanija, na primer u brodogradnji, proizvodnji aviona, automobilskoj industriji, kosmičkoj tehnologiji, , medicini, farmaciji, nuklearnoj energiji i logistici. Kako bi došlo do zbližavanja dve strane neophodno je i ukidanje viza, smatra ruski premijer. „Ukidanje viza bilo bi izraz ne kraja, nego početka prave integracije Rusije i EU“, piše Vladimir Putin u prilogu za „Zidojče cajtung“.

Pripremio: Nenad Briski

Odgovorni urednik: Ivan Đerković

  • Datum 25.11.2010
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/QHfJ
  • Datum 25.11.2010
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/QHfJ