Švarc-Šiling o udžbenicima istorije: Istina ili propaganda?
6. avgust 2019.
Krajem jula iznenadila nas je vest da je Republika Srpska spremna da uvede nove udžbenike istorije za učenike srednjih škola u kojima će biti uključene i lekcije o ratu u Bosni i Hercegovini od 1992. do 1995. godine. U dosadašnjim udžbenicima istorije samo se sporadično govorilo o tome i u njima je bilo samo nekoliko opštih činjenica o ratu. Zato su, kako je navedeno, potrebne nove knjige, a na njima će, predviđeno je, da rade pedagoški zavodi Srbije i Republike Srpske.
Ta vest je veoma interesantna, jer u ovom slučaju nije reč o Komisiji za školske udžbenike nalik onoj koja je oformljena nakon Dva svetskog rata između dve nekada neprijateljske države, Nemačke i Francuske. Cilj rada tadašnje zajedničke nemačko-francuske komisije bio je: suočiti se i preraditi istoriju stogodišnjeg neprijateljstva i omogućiti pomirenje pronalaženjem istine o minulim događajima.
-pročitajte još: Patriotski udžbenici – trend u EU
Rezultat rada te komisije za udžbenike bio je stvaranje i jačanje zajedničke budućnosti u miru i razmena učenika. Sve to je našlo uporište u posebnom Nemačko-francuskom sporazumu o prijateljstvu koji su 22. januara 1963. potpisali tadašnji nemački kancelar Konrad Adenauer i predsednik Francuske Šarl de Gol. Tada je nastao nemačko-francuski „Jugendwerk“, neka vrsta nemačko-francuske inicijative za saradnju i razmenu mladih, čiji je značaj sada, u vreme ponovnog jačanja nacionalističkih tendencija, ponovo prepoznat i oživljen.
Taj pozitivan primer unapređenja francusko-nemačkih odnosa doveo je do još jednog zajedničkog poduhvata: formiranja Nemačko-poljske komisije za udžbenike, nastale pre svega kao rezultat inicijative katoličkih biskupa iz obeju zemalja. Zadatak, prikazati istorijsku istinu o borbama i dešavanjima u ratu, bio je svakako mnogo teži i komplikovaniji. Strašna nedela nacističke Nemačke tokom Drugog svetskog rata, odlučnost da se razori i uništi Poljska i masovna ubistva u koncentracionim logorima smrti podignutim u toj zemlji, bila su užasna realnost. To je Komisiju za udžbenike, koju su činili nemački i poljski eksperti, stavilo pred, moglo bi se reći, nadljudske napore i zadatak. Ali, zahvaljujući iskrenosti svih učesnika u potrazi za istorijskim činjenicama i istinom, ti napori doveli su do konstruktivnog rezultata.
Koji zadatak ima nova Komisija?
Nakon ta dva primjera uspešne saradnje postavlja se pitanje koji zadatak ima nova Komisija za udžbenike Republike Srpske i Srbije? U ovom slučaju radi se o istorijski potpuno različitoj situaciji. Ne sastaju se predstavnici dve nekada neprijateljske zemlje, već dve zemlje koje su u vreme diktature, agresije i genocida bile na istoj strani.
U najavi Ministarstva prosvete Republike Srpske o izradi novih udžbenika ne radi se o iznošenju istine o dešavanjima u proteklom ratu, već o tome da vlasti jednog bosansko-hercegovačkog entiteta nekritički preuzimaju istorijske udžbenike Srbije. Pošto predstavnici obeju pogođenih strana u ratu – Hrvata i Bošnjaka – ne sede u toj Komisiji, njeni pripadnici bi navodno morali da se unesu u uloge drugih u ratu stradalih naroda, kako bi se približili istini. Veruju li oni da to mogu?
I kako obrazovna ustanova u Srbiji zamišlja da to uradi kad njena politička elita do danas ne smatra da je potrebno da prizna svoju saodgovornost ili glavnu odgovornost u ratu? Kako će članovi Komisije da se odnose prema negiranju genocida u Srebrenici, ako se zna da u njegove negatore spada i dugogodišnji predsednik Republike Srpske, a sada srpski član Predsedništva Bosne i Hercegovine Milorad Dodik?
-pročitajte još: Milorad Dodik, predsednik koji ne priznaje svoju zemlju
Moj zaključak glasi: ili će Komisije za udžbenike (Pedagoški zavodi RS i Srbije) savladati herkulovski zadatak u iznalaženju istine i imati gotovo nadljudsku hrabrost da tu istinu unesu u udžbenike istorije, ili će rezultat njihovog rada biti još jedan korak u pravcu državne propagande i ograničavanja pluralizma mišljenja.
Zar ne bi stoga bilo primerenije da susedne države, kao što su Hrvatska, kompletna BiH i Crna Gora, učestvuju u radu institucija nadležnih za izdavanje novih udžbenika istorije i da na taj način daju zajednički doprinos istorijskom suočavanju s prošlošću. To bi bila važna komponenta u kreiranju mira i budućnosti zemalja Zapadnog Balkana. S nestrpljenjem čekamo da vidimo šta će da uradi Komisija za udžbenike Srbije i Republike Srpske.
Prof. dr Kristijan Švarc-Šiling bio je od 1982. do ’92. ministar za poštu i telekomunikacije u nemačkoj vladi kancelara Helmuta Kola. Iz protesta prema uzdržanosti nemačke vlade tokom rata u BiH podneo je ostavku. Deset godina bio je međunarodni medijator za BiH, u periodu 2006-2007. obavljao je funkciju Visokog predstavnika u BiH. Povremeno piše kolumne za DW.