„Što više satanizujemo Putina, pregovori će biti teži“

„Sankcije dugoročno nanose štetu, ali nikada ne mogu kratkoročno da promene fakte na ratištu. One moraju sankcionisanoj strani da ponude podsticaj da promeni neprihvatljivo ponašanje“, kaže kanadska politikološkinja Dženis Gros Štajn, govoreći o ratu u Ukrajini i reakciji Zapada.

„Šta ćemo preduzeti ako Putin okonča borbena dejstva? Ukidamo li onda sve sankcije ili samo one najteže? Takvi podsticaji su suština svakog režima sankcija, ali se trenutno potpuno gube iz vida“, kritikuje Štajn u razgovoru za onlajn izdanje nemačkog nedeljnika Cajt.

Štajn, poznata ekspertkinja za međunarodne odnose i rešavanje konflikata i osnivačica „Munkove škole globalnih poslova“ na Univerzitetu u Torontu, navodi da Zapad mora da pregovara sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom. „A što ga više satanizujemo, što više naše emocije preuzimaju primat, to će teže biti za NATO da stvori prostor za pregovore.“

Prema njenim rečima, Putin možda veruje da je u istorijskoj misiji „ujedinjenja izvorno ruskih naroda“. „Ali i šefovi država sa ogromnim ambicijama mogu da potpadnu pod pritisak. Putin vidi pukotine u sistemu. Njegovi najbliži saradnici brinu zbog posledica ovog rata u samoj Rusiji. Niti je Putin sasvim odsečen od realnosti niti je imun na štetu koju ovaj rat nanosi njegovom ugledu u Rusiji, ako se ovako loše nastavi.“

Dve moralne zapovesti

Pitanje je, navodi politikološkinja, koliko daleko je Putin spreman da ide. Jer, još nikada Zapad nije iskusio direktni sukob sa nuklearnom silom u čijoj vojnoj doktrini je i opcija upotrebe taktičkih atomskih bombi. „Bilo bi nadmeno tvrditi da je to samo blef. Niko ne zna šta je u glavi predsednika Putina osim Putina samog“, dodaje Štajn.

Dobro je, kaže, što NATO šalje odbrambeno oružje Ukrajini, ali je i pametno da se ne meša više od toga. „Jer, imamo najmanje dva moralna izazova istovremeno. Jedan je kako pomoći žrtvama brutalnog napadačkog rata, dakle Ukrajincima“, kaže ona. „Druga moralna zapovest je pak da se rat ograniči i izbegne smrt stotina hiljada ljudi u Rusiji i Evropi.“

Na pitanje da li pritisak javnosti na Zapadu tera NATO u konfrontaciju, ona kaže da je pritisak zaista ogroman: „Ali političari imaju zadatak da prosvetle javnost. Moraju da objasne ljudima koliko brzo jedan rat može da pređe u sasvim drugi red veličine. Prvi svetski rat počeo je konfliktom Austrije i Srbije na leto 1914. U septembru je od toga postao svetski rat.“

nr (die zeit)

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.