Šta žvaću Somalijci u Nemačkoj?

U prostoriji u zaleđu jedne kafane u Kelnu grupa od desetak Istočnoafrikanaca sa grančica otkida zelene listove, stavlja ih u usta i žvaće. Ta prostorija je merfeš, mesto gde se žvaće droga kat koja se gaji prvenstveno na jugu Arabijskog poluostrva i istočnoj Africi.

Ljudi govore mnogo i glasno, smeju se. Međutim, posle pitanja da li bi neko mogao nešto da kaže o katu – ućutali su, neki su napustili prostoriju. Nepoverenje je razumljivo, od 1998. godine kat je zabranjen u Nemačkoj. Tek je jedan Nemac, Johan, pristao nešto da kaže – on je kat počeo da žvaće pre dve godine u Etiopiji:

„Tamo je uobičajeno da vam, kada vas pozovu u goste, ponude i kat. U početku je gorak, ali oko sat kasnije, čovek postaje veoma živahan, pričljiv i dobro se oseća. Možda bi se moglo uporediti sa kafom.“

Droga stiže iz Holandije

Međutim, kat baš i nije kao kafa. Dugotrajno uživanje dovodi do poremećaja sna, umora, oštećenja sluzokože usta i impotencije. Dva osnovna sastojka katinon i katin stvaraju zavisnost i zato je kat zabranjen u Nemačkoj.

U zemlju se krijumčari uglavnom iz Holandije gde je legalan, a u Holandiju svakodnevno stiže avionom iz Kenije. Naime, nakon branja, kat u kratkom vremenu gubi opojna svojstva. U Nemačkoj ga prodaju uglavnom Somalijci, policija godišnje zapleni 20 do 30 tona. Najveći deo droge namenjen je Skandinaviji gde postoji velika istočnoafrička zajednica.

„Za Nemca prilično je teško da nabavi kat. Kat prodaju uglavnom Istočnoafrikanci i oni su veoma nepoverljivi i oprezni – Somalijci strahuju da ne budu optuženi kao dileri droge“, priča Johan.

Velike protivnice kata su žene kao što je Somalijka Amina: „Kat ne donosi ništa, samo upropašćava zdravlje i porodice. Nadam se da će jednog dana biti uništen.“

Autori: Bahir Amrune / Nenad Briski

Odg. urednik: Nemanja Rujević