Šta čeka Generalštab – rekonstrukcija ili novi investitor?

U Srbiji ne prestaju polemike o tome šta će biti sa zgradama Generalštaba, nakon što je kompanija Džareda Kušnera 15. decembra odustala od projekta izgradnje luksuznog kompleksa na tom mestu.

Pitanja koja se postavljaju su da li će Vlada Srbije pokušati da nađe novog investitora za izgradnju na tom mestu, da li postoji šansa da se arhitekte koji se protive rušenju zgrada Generalštaba izbore da on bude obnovljen i da li Srbija rizikuje da plati odštetu Kušnerovoj kompaniji, jer, po svemu sudeći, nije ispunila garancije iz ugovora koji je potpisan 2024. godine.

„Bez PR-štita američkog partnera“

Arhitekta Miljan Salata za DW skreće pažnju da postoji još jedno otvoreno pitanje, a to je ono koje se tiče „drugog partnera na projektu“.

„Koliko sam razumeo, to je arapski investitor (Mohamed Alabar, tj. njegova kompanija Eagle Hills) koji je prisutan i na projektu Beograd na vodi. Sada, bez ’PR-štita’ koji je omogućavao američki partner i u kontekstu medijskog pritiska, upitno je koliko će taj drugi partner biti spreman da ostane u projektu. Upitno je i, imajući u vidu istražne radnje, tj. optužne predloge (u predmetu Generalštab), ko je sada spreman da investira na toj lokaciji“, ukazuje Miljan Salata, koji je i član Udruženja arhitekata Srbije.

Uprkos tome, on kaže da je siguran „da se vlast neće zaustaviti na ovome i da će tražiti načine kako da nastavi projekat“.

I konzervatorka Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture (RZS), Estela Radonjić Živkov, veruje da će Vlada Srbije pokušati da nađe novog investitora.

„Iskustvo iz prethodnih godina pokazuje da Vlada Srbije taj prostor posmatra prvenstveno kao prostor pogodan za prodaju i izgradnju, a ne kao istorijski urbani prostor na kome se nalazi više nepokretnih kulturnih dobara. Zato je realno očekivati da će se pokušati pronalaženje novog investitora, verovatno kroz sličan model kao do sada“, ocenjuje Radonjić Živkov.

Ona dodaje da bi u tom slučaju „jedini zakonit i stručan potez RZS-a morao biti insistiranje na važećem pravnom poretku – pre svega na činjenici da je odluka o ukidanju statusa kulturnog dobra Generalštabu duboko sporna i da je predmet ozbiljnih pravnih i stručnih osporavanja“.

Pretnje krivičnim prijavama

Vest o odluci kompanije Džareda Kušnera objavljena je istog dana kada je Javno tužilaštvo za organizovani kriminal (JTOK) podnelo optužni predlog protiv ministra kulture Nikole Selakovića, sekretarke tog ministarstva Slavice Jelače, v.d. direktora RZS-a Gorana Vasića i v.d. direktora Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada Beograda Aleksandra Ivanovića.

Oni su optuženi za zloupotrebu službenog položaja i falsifikovanje službene isprave i to, kako je naveo JTOK, „u vezi sa nezakonitostima prilikom skidanja svojstva kulturnog dobra nad zgradama Generalštaba“.

To je, osim odluke Kušnera da odustane od projekta, izazvalo bes predsednika Srbije Aleksandra Vučića, koji je izjavio da će podneti krivične prijave protiv svih „učesnika u uništenju (Kušnerove) investicije“ – protiv pojedinaca iz policije i tužilaštva, i svih koji su doprineli „ekonomskom podrivanju Srbije“.

Postavlja se pitanje da li bi se na Vučićevom spisku mogli naći i zaposleni u RZS-u koji su odbili da Generalštab izbrišu iz registra spomenika kulture, nakon što je u Skupštini Srbije usvojen leks specijalis kojim je tom kompleksu ukinut status kulturnog dobra i omogućeno njegovo rušenje.

„Ako se poštovanje zakona, struke i javnog interesa smatra „učestvovanjem u uništenju investicije“, onda je jasno da problem nije u zaposlenima Zavoda, već u načinu na koji se investicije pokušavaju nametnuti mimo pravnog sistema države“, kaže Estela Radonjić Živkov.

Ona skreće pažnju da zaposleni u RZS-u „nisu politički akteri, niti protivnici razvoja, već profesionalci koji postupaju u skladu sa zakonom“.

„Kriminalizacija stručnog rada i zastrašivanje zaposlenih predstavlja opasan presedan koji direktno ugrožava nezavisnost institucija i vladavinu prava. Takav pristup je neprihvatljiv u bilo kojoj pravnoj državi, a nadam se da Srbija to i dalje jeste“, naglašava Radonjić Živkov.

Mogućnost plaćanja odštete

U medijima se pominje mogućnost da Srbija plati odštetu Kušnerovoj kompaniji u slučaju da je prekršila neku od garancija iz ugovora, a jedna od njih je da zgrade Generalštaba budu uklonjene u skladu sa zakonom. Da li je to moguće, posebno ako se ima u vidu da je Generalštabu ukinut status spomenika kulture leks specijalisom za koji mnogi pravnici kažu da je neustavan?

„To kako je izgledao pokušaj da se Generalštabu ukine svojstvo kulturnog dobra predstavlja jedan od najvećih pravnih rizika za državu. Ako bi se utvrdilo da je odluka doneta protivno zakonu, bez poštovanja procedure i stručnih kriterijuma, odgovornost ne bi mogla da se prebacuje na institucije zaštite, već isključivo na donosioce političkih odluka“, ocenjuje Radonjić Živkov.

„Alternativno rešenje“

Miljan Salata najavljuje da će se, u slučaju da Vlada Srbije nađe novog investitora, arhitekte suprotstaviti rušenju Generalštaba između ostalog i tako što će nastaviti svoj angažman u javnoj sferi.

„Treba i da se aktivno pozabavimo pitanjem obnove Generalštaba, da damo viziju kako bi taj prostor mogao da izgleda i kako bi ta zgrada mogla da se rekonstruiše“, objašnjava Salata.

Vlasti u Srbiji su, međutim, odavno odbacile mogućnost rekonstrukcije kompleksa Generalštaba, izgrađenog polovinom prošlog veka po projektu arhitekte Nikole Dobrovića. To je 16. decembra – govoreći o odluci Kušnera kao rezultatu „blokaderske hajke protiv ljudi koji su odgovorno radili svoj posao“ – potvrdio i Vučić, rekavši da je Generalštab „srušena zgrada za koju je pitanje kada će s nje početi da padaju cigle“.

Salata, ipak podseća da je u junu i julu održana javna rasprava o rekonstrukciji zgrada Generalštaba. On najavljuje da će arhitekte ponuditi „alternativno rešenje“ za prostor na kome se prostire kompleks koji je u opasnosti da bude srušen.

Rekonstrukcija – standard u Evropi i svetu

I Radonjić Živkov naglašava da kompleks Generalštaba nije srušen, „već teško oštećeno, ali očuvano arhitektonsko delo izuzetne vrednosti“.

„Stručne analize su pokazale da je nosiva konstrukcija stabilna i da je moguće sprovesti kombinaciju restauracije, rekonstrukcije i savremene adaptacije, uz očuvanje autentičnih vrednosti objekta“, navodi Radonjić Živkov.

Podseća i da su takvi zahvati „standard u Evropi i svetu, naročito kada je reč o objektima sa snažnom simboličkom, istorijskom i arhitektonskom vrednošću“.

„Čak i da je Generalštab teže oštećen i da je srušen, konzervatorska praksa poznaje slučajeve totalne rekonstrukcije objekata stradalih u ratnim sukobima. Imamo primer Starog mosta u Mostaru koji je bio srušen tokom ratnih sukoba i koji je rekonstruisan – i tako rekonstruisan upisan u Uneskovu listu svetske kulturne i prirodne baštine“, podseća za DW konzervatorka Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture Estela Radonjić Živkov.