Šta očekivati od samita o demokratiji u SAD?

Posle turbulentne administracije Donalda Trampa koja je promovisala teorije zavere i autoritarni stil rukovođenja, predsednik Džozef Bajden, time što organizuje virtuelni samit za suprotstavljanje autoritarizmu, borbu protiv korupcije i promovisanje ljudskih prava, ponovo uspostavlja posvećenost Bele kuće demokratiji.

Pobuna na Kapitolu u januaru, koordinisani napori Republikanske partije da smanji izlaznost birača ograničavanjem prevremenog glasanja i glasanja putem pošte ili, prema nedavnoj anketi, činjenica da samo trećina republikanaca veruje da su izbori u SAD fer – sve su to jasni znaci da je američka demokratija uzdrmana. S obzirom na sve to, Bajdenova administracija ima pred sobom težak zadatak i mora mnogo toga da nauči.

Da li su SAD spremne da uče od drugih?

Na samitu o demokratiji koji će se održati 9. i 10. decembra, Sjedinjene Države će morati da preispitaju svoju tradicionalnu ulogu – da drugima drže lekcije o demokratskim vrednostima. Stejt department je nagovestio da će biti iskren u preuzimanju svoje nove uloge navodeći da mora da iskoristi „priliku da sluša, uči i govori o izazovima sa kojima se suočava demokratija u Sjedinjenim Državama“.

Ostaje da se vidi da li će SAD zaista primeniti strategije koje druge zemlje koriste za odbranu ili jačanje svojih demokratija. „Mislim da je odgovor ne“, kaže Erik Voeten, profesor geopolitike i prava na Univerzitetu Džordžtaun. „SAD obično nisu spremne da uče od drugih zemalja. SAD vole da misle da su svetionik za druge zemlje.“

Globalni problem i lista zvanica

Prema Indeksu Economist Intelligence Unit's Democracy skoro 70 odsto zemalja u svetu zabeležilo je pad u 2020. što je najgori rezultat od 2006. kada je indeks pokrenut. Samit se bavi velikim globalnim nazadovanjem demokratije u protekloj deceniji. Na njemu će učestvovati 110 zemalja, nekoliko privatnih preduzeća i nevladinih organizacija.

Ali, takođe treba istaći zemlje koje Bajdenova administracija nije pozvala – poput Rusije, Kine i Mađarske. Pritom su pozvane zemlje poput Filipina i Konga, na indeksima demokratije niže rangirane od Mađarske.

Iako bi cilj stvaranja ekskluzivne liste zvanica mogao biti čisto politički, Lamond vidi listu kao forsiranje razgovora ili stvaranje podsticaja ljudima da žele da budu na toj listi. „Nema načina da se identifikuje lista demokratija koja će biti nesporna. To će uvek biti subjektivno“, rekao je Voeten.

Razlike između Evrope i SAD

Ugled SAD kao standarda demokratije je okrnjen: posle četiri godine pod Trampovom administracijom u kojoj su demokratski principi bili zapostavljeni, pa su Kina i Rusija su brzo odgovorile na licemerje toga što nisu pozvane.

U želji da se suprotstavi Kini i Rusiji, Bajdenova administracija kreirala je samit u kontekstu sve žešće borbe za vlast, ocenjuje Voeten. Razlika u tome kako Evropa i SAD doživljavaju ovu veliku borbu za moć je „nešto na šta treba obratiti pažnju“, dodao je on.

Najbolji scenario

S obzirom na sumorno stanje demokratskih vrednosti u SAD i svetu, postavlja se pitanje šta očekivati od tog samita. Čini se da postoji konsenzus da se takvi samiti održavaju prvenstveno radi identifikovanja problema, a ne radi njihovog rešavanja.

„Verovatno iz toga neće proizaći nikakve konkretne ili važne konkretne mere“, rekao je Voeten. On samit vidi kao simboličnu vežbu koja signalizuje prioritete američke spoljne politike, a jedan od njih je demokratija.

Džejms Lemond, direktor Programa demokratske otpornosti u Centru za analizu evropske politike (CEPA), kaže da će postaviti dva pitanja kako bi procenio ishod samita: da li će zemlje i učesnici preuzeti konkretne obaveze, kao i da li su te obaveze značajne?

Samit je značajan pomak u odnosu na Trampove godine, a činjenica da se SAD bave sopstvenim manama jedan je od ključnih elemenata za očuvanje funkcionalne demokratije.

Osim toga, to je signal da SAD pokušava da se ponovo etablira na globalnoj sceni kao akter protiv korupcije i autoritarizma i promoter ljudskih prava i sloboda. „Samit govori o potrebi da demokratija bude stalan projekat na kome uvek treba raditi, jer potencijalno uvek može biti u opasnosti“, zaključuje Lamond.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.