Šta je sa prijateljstvom Vašingtona i Rijada?

Predsednik je bio ljut, pa se poverio svom političkom prijatelju, australijskom premijeru Malkolmu Ternbulu. Pitao ga je šta misli o tome što Saudijska Arabija i druge zemlje Persijskog zaliva žele da stroga shvatanja islama nametnu i drugde, na primer, u Indoneziji. „Pa zar Saudijci nisu vaši prijatelji“, upitao je Ternbul. „Komplikovano je“, odgovorio je Obama.

Ova mala angedota, koju je nedavno objavio američki magazin „Atlantik“, pokazuje koliko su se saudijsko-američki odnosi. Tiha sloga koja je decenijama krasila taj odnos, sada je ustupila mesto nepoverenju i rezervama.

Uticaj 11. septembra 2001.

Nepoverenje je stvoreno 11. septembra 2001, posle terorističkih napada na Njujork i Vašington. Petnaest od ukupno 19 atentatora bili su saudijski državljani. Otada Vašington kritički gleda na vehabizam koji je saudijska državna religija. Jer, fundamentalizam vehabijskih državnih teologa blizak je ekstremizmu sunitskih džihadista, ako ne i srodan sa njim.

Upravo poslednjih nedelja u SAD se diskutuje o dosad neobjavljenom dodatnom protokolu o napadima od 11. septembra 2001. „Kada je reč o Saudijskoj Arabiji, tu svakako nismo sledili sve linije“, rekao je bivši senator Bob Keri, nekadašnji član Istražne komisije, u emisiji „60 minuta“.

Saudijska Arabija već dugo bez uspeha pokušava da dođe do jedne kopije izveštaja koji se drži u tajnosti. „Ako ima optužbi protiv Saudijske Arabije, na njih želimo da odgovorimo, jer mi znamo da one nemaju osnova“; rekao je tadašnji saudijski ministar spoljnih poslova Saud al Fajsal još 2003. godine. Saudijci još nisu imali uvid u izveštaj.

Ostavljeni na cedilu

Putovanje predsednika Baraka Obame za Rijad nije nimalo jednostavno, a dodatno ga komplikuju nesuglasice koje su mnogo skorijeg datuma. „Saudijska Arabija smatra da su je SAD ostavile na cedilu“, kaže Sebastijan Sons iz Nemačkog društva za inostranu politiku, „i to pre svega zbog nuklearnog dila sa Iranom, najvećim rivalom Saudijske Arabije. Ali, i podrška SAD saudijskoj vojnoj kampanji u Jemenu je nevoljna“. Ni interesi u Siriji im se ne poklapaju. „Saudijska Arabija traži svrgavanje Bašara al Asada, a SAD su, kada je o tome reč, do sada bile uzdržane.“

Saudijska Arabija, kako kaže Sons, žele da se SAD više angažuju – i pored otvorenog ekonomskog rivalstva. „Ne treba zaboraviti da je fraking u SAD vrlo uticao na saudijsku prevlast na tržištu nafte. Zbog toga Saudijci i dalje žele da cena nafte bude niska.“

Saudijski i američki interesi se trenutno razilaze, primećuje i socijalna antropološkinja sa londonskog Kings koledža, Madavi al Rašid. Dok se Obama zalaže za multipolarni poredak na Bliskom istoku, u kome učestvuje više regionalnih sila, Saudijci žele da se etabliraju kao vodeća sila. „Obama zato u Rijadu važi kao jedini američki predsednik koji je omeo taj san iz koga su se Saudijci probudili i našli u neprijatnoj stvarnosti“, piše Rašidova u internet-magazinu „Al-monitor“.

„Ako Obama zaista želi da nešto postigne tom posetom, mora da ubedi Saudijce da je vreme regionalnih hegemonijalnih sila prošlo, bar u doglednoj bodućnosti“, kaže Al-Rašidova.

Zajednički interesi

I pored svih razlika, SAD i saudijska Arabija su i dalje povezane zajedničkim interesima, kaže Sebastijan Sons. „Borba protiv takozvane Islamske države“ svakako je interes koji oni zajednički slede. Kraljevska kuća u Rijadu je shvatila da IS nije bezbednosno politički, već ideološki izazov. Poslednjih meseci su se pojačali napadi boraca IS na saudijskoj teritoriji. To je duboko uznemirilo Saudijce.“

Oni su uznemireni i zbog nestabilne situacije u neposrednom susedstvu. Tako su odlučili da vojno intervenišu u Jemenu. Tamo kraljevska kuća izabranog predsednika Abeda Raboa Mansura Hadija podržava Hutijevce čiji borci su u tesnom kontaktu sa Iranom. Do sada nije bilo uobičajeno da Saudijska Arabija direktno vojno interveniše, kaže Sebastijan Sons.

Ta intervencija je i signal Vašingtonu, prenosi ovaj stručnjak – cilj Rijada je da pokaže da može da rešava probleme i bez SAD. Doduše, pitanje je da li je poruka baš ubedljiva. „Površno gledano, to je znak snage. Ali, ispod površine je to ipak znak slabosti, jer se tako odstupa od tradicionalnog spoljnopolitičkog kursa ostvarivanja uticaja diplomatskim sredstvima, i ide se kursom vojne konfrontacije koji u Jemenu do sada nije pokazao nikakav uspeh.“

Obama kreće u tešku posetu. Odnos dve države je opterećen. Mogao bi da se pogorša, ali i poboljša.