Šta je bilo dobro 2022. u Nemačkoj?

Ruski napad na Ukrajinu prožeo je celu 2022. i u Nemačkoj, ali i brige oko skladišta gasa, korone i inflacije. Ipak, postoje i pozitivni primeri.

Pomoć za ukrajinske izbeglice

Milioni ljudi su zbog rata napustili Ukrajinu, veliki broj je došao u Nemačku. Prema Centralnom registru za strance krajem oktobra ih je bilo skoro jedan milion.

Spremnost ljudi u Nemačkoj da pomognu je bila velika. Neki su ljudi čak ustupili dnevnu ili gostinsku sobu da bi primili žene i decu iz Ukrajine i to je trajalo nedeljama i mesecima. Brojni građani su prikupljali donacije za izbeglice, odeću i potrepštine za domaćinstvo, pomagali su deci da urade domaće zadatke i pratili izbeglice prilikom poseta institucijama i lekarima.

Nemački Centar za istraživanje integracije i migracije pratio je spremnost Nemaca da pomognu tokom dužeg perioda i došao do zaključka da je spremnost da se pomogne doduše opala u odnosu na period posle početka rata, ali da se i dalje drži na visokom nivou. Prema tim podacima svaka druga osoba u Nemačkoj je otvorena za volonterski angažman, više od polovine ljudi je spremno da izdvoji neku donaciju za izbeglice, a skoro svaki peti učesnik u anketi bi bio spreman da prihvati izbeglice i kod kuće.

Nemačke firme sa rekordnim profitom

Za velike nemačke firme koje su registrovane na berzi godina je bila dobra, uprkos energetskoj krizi i inflaciji. Prema podacima konsultantske firme EY, u trećem kvartalu, između jula i septembra, 40 najvećih nemačkih koncerna na Nemačkom deoničarskom indeksu (DAX) zabeležili su porast vrednosti od 23 odsto, a dobit je porasla čak za 28 odsto. Vodeći koncerni su bili Mercedes, Folksvagen i Simens.

„Ko je računao sa opadanjem obima poslova razočarao se. Kod većine koncerna registrovanih na berzi rastu i promet i zarada, posao cveta“, objašnjava saradnik ove konsultantske firme Henrik Alers. On čak računa sa tim da će, kad se podvuče crta, 2022. biti rekordna godina.

Terminali za tečni gas završeni pre roka

Veliki građevinski projekti inače traju znatno duže. Ako pomislimo na Elbsku filharmoniju za koju je planirano da se završi 2010. a radovi su okončani tek 2016. onda može da nas obraduje činjenica da je moguće graditi brže. Plutajući terminal za uvozni tečni gas, koji je nedavno otvoren u Vilhelshafenu, zahtevao je samo deset meseci planiranja i gradnje.

„To je sada novi nemački tempo kojim želimo da unapredimo infrastrukturu i treba da bude uzor ne samo za ovo postrojenje već za mnoga, mnoga druga“, rekao je nemački kancelar Olaf Šolc prilikom svečanog otvaranja postrojenja. Ovaj terminal koji pluta pred obalom Severnog mora doprineće bržem nadoknađivanju manjka gasa izazvanog zaustavljanjem ruske isporuke.

Nemački privrednici su se ponadali da će ovaj primer efikasne gradnje postati pravilo. Predsednik Nemačke industrijske i trgovačke komore (DIHK) Peter Adrijan je rekao da je potrebno bitno ubrzavanje planiranja i procesa izdavanja dozvola za sve projekte infrastrukture. Za neke je ovakav način gradnje čak prebrz. Ekološke organizacije su kritikovale gradnju i zahtevale jednako ubrzanje procedure za energetske projekte koji se zasnivaju na obnovljivim izvorima.

Tehnologija i klima

Može li tehnologija rešiti naš klimatski problem, makar donekle? Jedno preduzeće iz Hunsrika upravo to i pokušava. Mašina P500 uzima CO2 iz atmosfere. Kako to radi? U cevima i reaktorima se ugljenišu grane drveća bez prisustva vazduha. Normalno bi u tom procesu spaljivanja nastao ugljen-dioksid i nastalo bi novo zagađenje, ali P500 sagoreva biljnu masu bez prisustva vazduha, pa se biljni i drveni otpad upotrebljavaju na najbolji mogući način.

Postoje dodatni pozitivni efekti. Pri nastanku tog biljnog uglja nastaje i regenerativna toplota koja je zbog nestašice gasa trenutno veoma tražena. Osim toga, poljoprivrednici bi biljnim ugljem mogli povećati plodnost svog zemljišta. Cena ovakvog uglja je još uvek velika, ali bi se sa porastom ponude mogla promeniti.

Kraj pandemije?

Čuveni nemački virolog Kristijan Drosten, koji je inače poznat po svojoj skepsi i upozoravajućim porukama zaista je obznanio kraj pandemije: „Ove zime doživljavamo prvi endemski talas virusa SARS-CoV-2, što po mojoj proceni znači da je pandemija prošla“, izjavio je nedavno Drosten.

On je objasnio da će imunitet stanovništva posle ove zime biti tako širok i izdržljiv, da virus jedva da će moći da opstane tokom leta. Šef odeljenja virologije na berlinskoj klinici Šarite jedino se ogradio za slučaj nastanka sasvim novih varijanti virusa. „Ali ni to u ovom trenutku ne očekujem“, dodao je on.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.