Šok za nemačku politiku prema Rusiji

Nemačka politika prema Rusiji je u ruševinama. Ta politika se oslanjala na dijalog, a predsednik Putin sada dovodi pred svršen čin – vojno. Putin je „razbucao“ Ukrajinsko-ruski sporazum iz Minska o smirivanju istočne Ukrajine, koji je ispregovaran uz značajno nemačko posredovanje, rekla je američka ambasadorka pri Ujedinjenim nacijama Linda Tomas-Grinfild na hitnom sastanku Saveta bezbednosti UN.

Sporazum iz Minska je „veliki deo nemačke politike prema Rusiji“, podseća za DW Tomas Kunce, šef moskovske kancelarije Fondacije Konrad Adenauer bliske CDU. „Nemačka, bivša kancelarka i sadašnji kancelar vodili su kampanju za sprovođenje sporazuma iz Minska. Odlukom Rusije to više nije moguće.“

Nemačke vlade svih boja stalno su ponavljale: ne postoji vojno rešenje. Za Putina postoji, kao što je i aneksija ukrajinskog poluostrva Krim 2014. s njegove tačke gledišta bila vojno rešenje.

-pročitajte još: Donjeck i Lugansk: hronika postepene okupacije

Promenjena svetska situacija

Ekspert za spoljnu politiku Johanes Varvik sa Univerziteta u Haleu smatra da u Nemačkoj dugo nije htelo da se uvidi da Putin zaista misli ozbiljno: „Naime, da dovodi u pitanje postojanje Ukrajine kao suverene države. I naravno, to više nije osnova za pregovore. U tom pogledu, situacija se promenila i svet danas zaista izgleda drugačije nego juče.“

Zato je nemačka diplomatija tu stala, jer se upravlja prema gvozdenim principima koji su za Putina potpuno bezvredni. Kancelar Šolc u utorak je podsetio na principe integriteta i nepromenljivosti granica, na čemu se zasniva ceo posleratni poredak.

Ovde bi se moglo govoriti o fundamentalnom problemu razumevanja, takođe o veoma različitim tumačenjima istorije: posle nacionalsocijalizma i svetskog rata koji je on pokrenuo, Nemačka je krenula putem nenasilja. Putin je, s druge strane, raspad Sovjetskog Saveza doživeo kao tragediju koju bi, uključujući i nasilje, u nekim slučajevima hteo da preokrene.

-ovde možete pročitati sve DW-tekstove o krizi u Uklrajini

Međusobne zavisnosti

Ali postoje i realni ekonomski razlozi za nemačku uzdržanost. Nemačka je izuzetno zavisna od ruskih energenata: više od 40 odsto nafte i skoro polovina prirodnog gasa dolaze iz Rusije.

„Rusija namerava da nastavi isporuke gasa na svetska tržišta“, pokušao je Putin da umiri zapadne kupce u utorak. Prema njemu, kršenje međunarodnog prava neće uticati na pouzdanost ruske isporuke. Jer, zavisnost postoji i obrnuto: Rusiji je neophodan novac koji Nemačka i Evropa plaćaju za te isporuke, kao i investicije.

Nemačka vlada je još pre ruske invazije bila pod velikim pritiskom da ne pusti u rad novi gasovod Severni tok 2. Na zajedničkoj konferenciji za novinare s kancelarom Olafom Šolcom nedavno u Vašingtonu, predsednik SAD Džozef Bajden rekao je da bi ruska invazija značila kraj gasovoda – dok Šolc to tada nije ni potvrdio ni demantovao.

„Današnja situacija je suštinski drugačija“, rekao je Šolc u utorak u Berlinu i obustavio proces odobravanja Severnog toka 2.

Cene gasa i benzina u Nemačkoj već mesecima vrtoglavo rastu i potrošači to osećaju. Ministar ekonomije Robert Habek iz redova Zelenih sada stanovništvo priprema za nova opterećenja: „Želim još jednom da naglasim da rat podiže cene“, rekao je Habek.

-pročitajte još: Podvala? Nemačka zaustavlja Severni tok 2 – za sada

Oprezni tonovi iz Berlina

Ipak, unutrašnjopoltički pritisak će verovatno ograničiti obim novih sankcija. To takođe objašnjava i zašto je nemački ton prema Rusiji i dalje umeren, posebno u SPD, kojem pripada kancelar Olaf Šolc. 

Nils Šmid, portparol poslaničke grupe SPD za spoljnu politiku, na Bavarskom radiju oprezno je izjavio da diplomatsko rešenje sada postaje sve teže: Rusija je raznela jedini preostali okvir za pregovore o istočnoj Ukrajini, ali „ipak bi trebalo da pokušamo da razgovaramo sa Rusima o parametrima sporazuma iz Minska.“

I lider Zelenih Omid Nuripur nastavlja da se fokusira na deeskalaciju. Da, Nemačka će raditi na novim sankcijama, „ali ne može se sve odjednom staviti na sto. Morate posmatrati šta radi ruska strana, korak po korak“, rekao je Nuripur za RBB.

Tvrđi stav dolazi od opozicionih demohrišćana CDU/CSU. Jirgen Hart, portparol za spoljnu politiku u toj poslaničkoj grupi sada izgleda žali što je Rusija relativno lako prošla sa aneksijom Krima. 

„Za razliku od 2014, posle aneksije Krima i destabilizacije istočne Ukrajine od strane Rusije, sada mora biti nedvosmisleno oštre i brze politike sankcija. Ako Zapad ne prođe ovaj test, u Evropi će nastati trajni razdor.“

Ekspert za spoljnu politiku Varvik takođe je za dalje sankcije, ali upozorava na prevelika očekivanja. „Odlučnost (Putina) je velika, a mogućnosti uticaja su male“, jer je Putin hladno iskalkulisao rizik.

-pročitajte još: Putinova objava rata

Potrebno je strpljenje

Šta tačno preostaje nemačkoj diplomatiji, osim ekonomskih sankcija? Deluje da je to nejasno.

„U ovoj fazi, pored početnih sankcija, važno je sprečiti dalju eskalaciju i samim tim još jednu katastrofu. Svi naši diplomatski napori su usmereni na to“, rekao je kancelar Šolc. Nije rekao kako to misli da postigne.

Uprkos svemu, Šolc kaže da, zajedno sa francuskim predsednikom Emanuelom Makronom, želi da se drži i „Normandijskog formata“.

Da li je to još uvek realno? Johanes Varvik za to vidi šanse samo na duže staze: „Ne smemo da zabijamo glavu u pesak i kažemo: Sve je propalo i moramo da se povinujemo događajima. Moramo nastaviti da radimo na tome, uključujući i ’Normandijski format’. „To se neće desiti sutra, možda ni prekosutra. Ali doći će dan kada će diplomatija ponovo biti tražena. I za to treba sada da se pripremimo.“

Tomas Kunce iz Fondacije Konrad Adenauer u Moskvi naglašava da je sporazum iz Minska na ivici da propadne. Ali, „Nemačka politika prema Rusiji ne sastoji se samo od spoljne politike. Postoji ogroman broj veza sa Rusijom – s civilnim društvom, između crkava, u nauci, kulturi. To svakako nije pred rasulom i ne sme biti pred rasulom.“

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.