Čeka se na odgovor Irana

Stručnjaci bi trebalo da postave okvire za nastavak pregovora. Preganjanje SAD sa Iranom poslednjih godina se odvijalo po krivulji nejednakog intenziteta. Krajem 2010. i početkom 2011. godine, glavna tema spora bio je - stepen obogaćenosti uranijuma. Prema nekim izveštajima američkim medija, Iran je do sredine maja prošle godine bio u stanju da proizvodi do 20 odsto obogaćeni uranijum, što još ni izdaleka nije dovoljno za proizvodnju atomske bombe. Negde oko leta, licitiranje oko tih procenata je odjednom potpuno zaboravljeno; Zapad se usmerio delom na kršenje ljudskih prava u Iranu, a delom na postojanje postrojenja za koja se tvrdi da mogu da posluže i za ratnu nuklearnu tehnologiju, bez bližih tehničkih objašnjenja o tome. U maju su pooštrene pooštrila sankcije protiv Irana – u „paketu“ sa Belorusijom, Libijom i Sirijom. Oko 100 kompanija je prestalo da trguje sa Iranom. Posle nedavnog ubistva jednog iranskog naučnika koji je radio u nuklearnom centru u Natanu, malo ko je verovao da iza tog atentata ne stoje SAD ili Izrael, iako obe zemlje poriču da imaju veze sa tim.

Najnovije sankcije EU o zabrani kupovine Iranske nafte pojačale su pritisak na tu zemlju. Sada je tamo i delegacija Međunarodne agencije za atomsku energiju. Šef te organizacije, Jukija Amano, u Davosu je rekao: „Iran je prijavio svoje aktivnosti našoj Agenciji, i mi možemo da potvrdimo da je reč o mirnodopskim aktivnostima, ali ne znamo da li postoje neprijavljene akitivnosti i ne znamo da li su one mirnodopske. Sada su pitanja jasna. Identifikovali smo oblasti o kojima Iran sada mora da nam pruži odgovor.“

Iz Irana stižu različite reakcije na ovu posetu. Ministar spoljnih poslova Ali Akbar Salehi, zrači optimizmom i samopouzdanjem. “Iran nikada nije pokušavao da proizvede nuklearno oružje, što je i u skladu sa principima islama kojih se pridržavamo. Naš lider je već eksplicitno saopštio da osuđujemo kupovinu, proizvodnju ili skladištenje nuklearnog oružja. Utoliko mi nemamo šta da krijemo.”

Test za Međunarodnu agenciju

S druge strane, predsednik parlamenta u Teheranu Ali Laridžani, rekao je da je ova poseta test za Međunarodnu agenciju za atomsku energiju, te da, ukoliko se ispostavi da je ona samo “oruđe inostranstva” čiji je cilj da se izvrši pritisakna Iran, da će Teheran preispitati svoje odnose sa kontrolorima.

Američki predsednik Barak Obama je prošle nedelje u obraćanju naciji jasno rekao da je “Amerika odlučna da spreči nuklearno naoružavanje Irana. Neću propustiti nijednu mogućnost da to sprečim.“

Vlada u Vašingtonu je procenila da je Iranu za gradnju atomske bombe sada potrebna godina dana. Istovremeno su američki mediji objavili informacije prema kojima su Amerikanci napravili specijalnu bombu koja posebno razornom snagom prodire u bunkere i podzemna skloništa – MOP-penetrator. Te bombe su navodno u funkciji od septembra i šest puta su veće od dosadašnjih penetratora. Vol strit džernal navodi da je Pentagon pokušao da od Kongresa dobije 82 miliona dolara za usavršavanje tih bombi, a o njihovoj stvarnoj razornoj snazi se malo zna.

Autor: Saša Bojić (dpa, rojters)
Odg. urednik: Jakov Leon