„Čarobnjaci iz međuprostora“
29. oktobar 2018.
Romi i nemački Romi koji se nazivaju Sinti su prema navodima nemačke Savezne centrale za političko obrazovanje „najmanje omiljena etnička grupa u Nemačkoj i u Evropi“. Širom Starog kontinenta živi oko dvanaest miliona Roma. Na mnogim mestima se susreću sa predrasudama. Često ih posmatraju kao egzotične ili kao ljude čiji način života mnogima izgleda stran.
Umetnička dela koja koriste romsku tematiku kao što je opera „Karmen“, neke Listove kompozicije ili slike ekspresioniste Ota Milera kojeg su nazivali slikarem Cigana sigurno su imali dobru nameru. Ipak, i ona utvrđuju stereotipe. Retko su sami Romi mogli da ispričaju sopstvenu priču.
Osnivanje „Galerije Kaj Dikhas“ 2011. u Berlinu može se shvatiti kao odgovor na sve to. Ona se u potpunosti posvetila radovima romskih umetnika. Osnivač galerije i njen direktor Moric Pankok kaže: „Ideja galerije jeste da služi kao platforma umetnicima manjine, kako bi oni mogli predstaviti sebe, svoje teme i perspektive.“
Mesto gledanja
Ime galerije ima u osnovi romsku reč koja približno znači „mesto gledanja“. To je programski naziv, pošto galerija hoće da bude mesto na kojem zainteresovana publika može stupiti u dijalog sa romskim umetnicima. Ova galerija u berlinskoj četvrti Krojcberg jedina na svetu je posvećena isključivo romskoj umetnosti.
Uspon romske likovne umetnosti počeo je 2007. godine na Bijenalu u Veneciji. Tada je postavljen međunarodni romski paviljon sa izložbom „Paradise Lost“, koja je izazvala veliku pažnju. Selektorka radova Timea Junghaus je u katalogu izložbe napisala: „Pojavila se nova generacija romskih intelektualaca i umetnika, a sa njima i nova samosvest Roma.“
Izložbu je finansirao Džordž Soros. Ona je značila radikalni zaokret jer je prvi put u istoriji Bijenala neki paviljon bio zamišljen kao transnacionalan – izlagalo je šesnaest umetnika iz osam zemalja.
Zatim je 2011. u Berlinu postavljena sledeća značajna izložba „Reconsidering Roma – Aspects of Roma and Sinti Life in Contemporary Art“. Austrijski romski pisac koji je preživeo nacističke pogrome Karl Stojka i njegova sestra, slikarka Čaja Stojka, posvetili su izložbu masovnim zločinima nacista nad Romima. Inače, te zločine je Bundestag priznao tek 1982. Čaja Stojka je umrla 2013. godine.
Njeni radovi o nacističkim logorima smrti su i danas veoma cenjeni. I njeni zapisi o tom vremenu „Živimo u prikrivenom“ su izuzetno čitani. U maju ove godine „Galerija Kaj Dikhas“ je po sedmi put prikazala radove Čaje Stojke. To su bili sumorni i stravični ekspresionistički prizori Holokausta.
U isto vreme je u Parizu u renomiranom izložbenom prostoru „Maison Rouge“ priređena retrospektiva pod nazivom: „Čaja Stojka – romska umetnica 21. veka“. Pankok se seća da su na izložbu došli brojni umetnici, kritičari I kolekcionari: „Ljudi su uvideli da Čaja Stojka nije samo nečija žrtva ili neko ko tek svedoči o progonima koje su pretrpeli Romi za vreme genocida. Već i da je ona bila veličanstvena umetnica.“
Moric Pankok je iz zapadnonemačkog grada Milhajma. Kao da je bio predodređen za osnivanje berlinske galerije. On potiče iz šire porodice Ota Pankoka, ekspresionističkog slikara koji je u Nemačkoj postao poznat između dva svetska rata po drvorezima i crtežima sa motivima iz života nemačkih Roma.
Moric Pankok pripoveda o svom slavnom prezimenjaku: „On je bio izložen nacističkim progonima i prokazan kao jedan od degenerisanih umetnika. Dela su mu bila izložena na minhenskoj izložbi Degenerisana umetnost.“
Dodaje da je Oto Pankok i dalje portretirao nemačke Romi, postao je poznat kao slikar koji je portretirao žrtve pogroma. Pre osim godina Moric Pankok je priredio izložbu radova Ota Pankoka u britanskoj galeriji Grinvič.
„Mi smo čarobnjaci“
U „Galeriji Kaj Dikhas“ je 23. oktobra otvorena izložba poznate romske umetnice iz Španije Lite Kabejut, Ona je odrasla kao romsko siroče na ulicama Barselone. Postala je poznata po svojim uljima na platnu, među kojima su portreti Fride Kalo i Bili Holidej.
Jednom je za medije rekla: „Opsednuta sam idejom da naslikam ljudskost.“ A u intervjuu za književni časopis „Southeast Review“ ona je rekla: „Mi smo izuzetni, imamo kreativnost u krvi, mi smo čarobnjaci iz međuprostora, između jedne i druge zvezde.“
Pankok kaže da je ova španska Romkinja koja živi u Holandiji komercijalno najuspešnija romska umetnica. Na otvaranju je postavljen crveni tepih za ovu međunarodnu umetničku zvezdu. Ona je nedavno sa osam velikih formata oblikovala scenu za jednu Rosinijevu operu, a upravo ti radovi su izloženi u Berlinu.