Zločin nad Jermenima jeste bio genocid | Evropa | DW | 24.04.2015
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

Zločin nad Jermenima jeste bio genocid

Danas, 24. aprila, navršava se sto godina od genocida nad Jermenima u Osmanlijskom carstvu. Iz obzira prema Turskoj, Berlin je do sada izbegavao da upotrebi reč – genocid. Nemačka vlada sada je promenila kurs.

Nemačka vlada promenila je kurs kada je u pitanju zločin nad Jermenima, počinjen u doba Osmanlijskog carstva. Portparol vlade Štefen Zajbert u ponedeljak (20.4.) je izjavio da vlada u Berlinu „prepoznaje masakr nad Jermenima kao genocid“. To omogućava nacrt rezolucije, koja će danas (24.4.) biti usvojena u Bundestagu, na dan obeležavanja sto godina od tog zločin. U nacrtu rezolucije koju su pripremili brojni poslanici iz redova vladajućih demohrišćana (CDU) i sovcijaldemokrata (SPD ) između ostalog piše: „sudbina Jermena u Prvom svetskom ratu tipična je za istoriju masovnog uništenja, etničkog čišćenja i progona, odnosno zločina genocida počinjenih u 20 veku“.

Vlada će upotrebiti reč genocid

Time se u Nemačkoj menja mnogo više od same retorike. Po prvi put bi Bundestag masakr nad Jermenima u Osmanlijskom carstvu mogao da nazove onako kako većina istoričara veruje da bi i trebalo – kao genocid. To je apsolutna novina, jer su nemački političari do sada izbegavali da upotrebe tu reč. Govorilo se o masakru i proterivanju, ali ne i o genocidu jer se želelo da se izbegne diplomatski spor sa NATO-partnerom Turskom. Turska, kao zemlja naslednica Osmanlijskog carstva, striktno odbacuje pojam genocid i preti svim mogućim merama i konsekvencama onima koji dešavanja sa Jermenima tako nazovu. U Turskoj se patnja Jermena i dalje posmatra kao „ratom uslovljen i izazvan progon, koji je bio ništa drugo do neophodna mera bezbednosti“. Turska osporava i broj žrtava genocida. Brojni istoričari tvrde da je ubijeno 1,5 miliona ljudi, dok Turci to opovrgavaju.

Deutschland Gottesdienst Gedenken Mord an Armeniern Gauck Rede

Joahim Gauk: Sudbina Jermena je istorijski primer masovnog uništenja, etničkog čišćenja, proterivanja i genocida koji 20. vek obeležava na užasan način

I dok sama Jermenija kao i još 20 drugih zemalja taj zločin ocenjuju kao genocid, SAD i Nemačka su do sada odbijale da to učine. Sada se čini da je u Berlinu nestao strah od zahladnjenja diplomatskih odnosa sa Turskom. Portparol vlade Zajbert je, s obzirom na upotrebu reči genocid u novoj rezoluciji, izjavio: „Iza toga stoji nemačka vlada.“ Erika Štajnbah, zadužena za pitanja ljudskih prava u poslaničkom klubu Stranaka unije (CDU/CSU), s tim u vezi je izjavila: „Dalje ćutanje bio bi signal da Nemačka jednostrano stavlja interes NATO-partnera iznad ljudskih prava“.

Govor pape kao inicijalna kapsla

Neposredno pred stotu godišnjicu zločina nad Jermenima, Nemačka je, kako se čini, spremna na konsenzus, što je mesecima i godinama bio povod za diskusije. Još 2005. Bundestag je podsetio na jermenske žrtve, bez da je masakr tada nazvao pravim imenom. Sigurno je da je promeni odnosa prema tom zločinu doprineo i govor pape Franje koji je rekao da je nad Jermenima izvršen prvi genocid u 20. veku. Turska vlada reagovala je razjareno. Predsednik Resžep Tajip Erdogan to je nazvao besmislicom: „Nećemo dozvoliti da se istorijski događaji izvlače iz konteksta i da se koriste kao instrumenat za kampanju protiv naše zemlje.“

Činjenica da Erdoganove pretnje ne nalaze odjeka u Evropskoj uniji, mogla bi da ima veze sa Evropskim parlamentom u Strazburu. Većina tamošnjih poslanika priključila se oceni pape da se zločin nad Jermenima nazove genocidom i zatražila od Turske da i sama sledi taj primer.

Armenien Völkermord Gedenkstätte in Eriwan

Spomenik žrtvama genocida u Jerevanu

Odgovor iz Turske stigao je brzo i bio je nedvosmislen. Tursko Ministarstvo spoljnih poslova optužilo je predstavnike EU za „kulturni i verski fanatizam“. Ne mali broj političara u Berlinu pribojava se da će slični tonovi biti upućeni i Nemačkoj, nakon današnje debate u Bundestagu. Madlen Fartijan, potpredsednica Centralnog veća Jermena u Nemačkoj u intervjuu za Dojče vele je izjavila: „Ukoliko Nemačka zločin nad Jermenima nazove genocidom, time će pomoći i civilnom društvu u Turskoj da stane na noge.“ Političar opozicionih Zelenih Džem Ozdemir zatražio je od nemačke vladajuće koalicije da se ofanzivnije založi za to da se zločin nad Jermenima prizna kao genocid. „Dajte da tokom debate u Bundestagu 24. aprila pošaljemo jasan, kolektivni signal da Nemačka ima odgovoran stav prema genocidu nad Jermenima, ali i prema odgovornosti tadašnjeg Nemačkog carstva.“

Nemački strah od presedana

Inače, samo par časova pre nego što je portparol nemačke vlade u ponedeljak obznanio promenu stava vlade u Berlinu, šef diplomatije Frank-Valter Štajnmajer još uvek je branio dosadašnju nemačku uzdržanost po tom pitanju. „Imati odgovornost znači takođe da odgovornost ne treba svoditi samo na jedan jedini pojam“, rekao je Štajnamjer u intervjuu za nemački javni servis ARD. Između redova to bi, ocenili su mnogi, moglo da znači da je dosadašnje ustručavanje nemačke vlade da koristi pojam genocid u vezi sa Jermenima imalo veze i sa sopstvenim suočavanjem sa prošlošću. Naime, mogu se povući paralele sa nemačkom kolonijalnom istorijom i bivšim „nemački jugozapadom Afrike“, današnjom Namibijom. Konačno, ne mali broj istoričara prvi genocid u 20. veku ne pripisuje Osmanlijskom, već Nemačkom carstvu.

Namibia Geschichte Deutsch-Südwestafrika Gefangene Hereros

Još bez zvaničnog izvinjenja: zarobljeni pripadnici plemena Herero 1904/05

Između 1904. do1908. nemački kolonijalni gospodari ubijali su i istrebljivali pripadnike plemena Herero i Nama. U zločinu, koji su Ujedinjene nacije 1948. godine okarakterisale kao genocid, Nemci su u roku od četiri godine istrebili 80 odsto pripadnika plemena Herero. Nemačka vlada više puta je izbegavala da se zvanično izvini žrtvama i njihovim potomcima. S obzirom na to da se mogu povući jasne paralele između uloge današnje Nemačke u genocidu u Africi i Turske u genocidu nad Jermenima, mnogi smatraju da vlada u Berlinu ima dvostruku obavezu da svoj stav koriguje.

To je prepoznao i nemački predsednik Joahim Gauk. On je na ekumenskoj misi u berlinskoj katedrali podsetio na masakr nad Jermenima koristeći pri tom izraz - genocid. Nemačka vlada za sada ne računa da će njena promena kursa, odnosno upotreba reči genocid za zločin nad Jermenima, dovesti do napetosti sa Turskom. Ili, kako je to rekao jedan od portparola Ministarstva spoljnih poslova u Berlinu: „Sačekajmo prvo da vidimo šta će se desiti.“

DW.COM