Zid polako nestaje, razlike ostaju | Izbor iz štampe | DW | 03.10.2014
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

Izbor iz štampe

Zid polako nestaje, razlike ostaju

Treći oktobar je „formalno važan datum, ali ipak oslobođen velikih osećanja“, komentariše nemačka štampa. „Velikog slavlja neće biti, jer osećaj zajedništva među Nemcima, može da obezbedi jedino fudbal.“

„Istok još uvek zaostaje. Bilo da je reč o zaradama građana, penzijama ili vlasništvu. Jaz između Zapada i Istoka se smanjio, ali nije nestao“, podseća Libeker nahrihten, povodom obeležavanja 3. oktobra, Dana ujedinjenja Istočne i Zapadne Nemačke. „Ako ništa drugo, u glavama mlađih generacija, polako nestaje Zid. Oni više i ne znaju šta taj izraz znači, kao ni šta je Štazi. Istok i Zapad su za današnju omladinu beznačajni pojmovi. Ako budemo imali sreće, možda ćemo se i mi tako osećati, u ne tako dalekoj budućnosti. Posebno ako na tome budemo radili.“ Tiringiše landescajtung (Vajmar) piše da ima razloga za slavlje, ali da bi „trebalo da budemo svesni da u Nemačkoj i dan danas imamo regione kojima je potrebna pomoć – a to se i dalje odnosi na Istok. Građani koji u tom delu zemlje žive od našeg iskustva mogu da profitiraju. Ukoliko im zaista budemo pomogli, to će biti novi doprinos ujedinjenju koje danas obeležavamo.“

Vestfalen blat iz Bilefelda piše: „Zvanična statistika i dalje ukazuje na jasne razlike između Istoka i Zapada. Pored finansijskog aspekta, uključujući i razlike u broju nezaposlenih, građani na Istoku i glasaju drugačije. Predrasude u glavama starijih građana i dalje su prisutne. Narod koji živi u tih pet ‚novih‘ nemačkih pokrajina na istoku zemlje, građane na Zapadu očigledno smatra kao isuviše egoistočne. Jer izgleda da oni bolje znaju kako je bilo živeti u Istočnoj Nemačkoj. Zbog toga neki od njih govore da na Istoku nije sve bilo loše. Na primer poliklinike ili vrtići, kojih je bilo više nego na Zapadu, gde crkvi i dan danas pripada mnogo više nego na istoku zemlje.“ Konzervativni Velt primećuje da građani na istoku i dalje žele da imaju što manje posla sa državom. „Tamo gde građani ne žele da budu država, opada i interesovanje države za građane. Oni je ignorišu, u nekim slučajevima i preziru. U takvim okolnostima, ni osećaj građanske odgovornosti na Zapadu, koji se sporo razvija, nema mnogo šanse.“

Iako je u pitanju državni praznik, ne treba očekivati zastavice na automobilima ili nekakve parade u crno-crveno-zlatnim bojama. Ni na televiziji neće biti mnogo priče o rezultatima ili rekordima, piše Hanoveriše algemajne cajtung. „Danas, kada se i u Hanoveru budu obeležavale 24 godine od ujedinjenja, osećaj zajedništva nacije će verovatno izostati. Takvu atmosferu među Nemcima može obezbediti jedino fudbal. Razlog je krajnje jednostavan: 3. oktobar nije datum urezan u kolektivno pamćenje. Za razliku od 9. novembra 1989, kada su se otvorile granice. Ili recimo 1. jula 1990, kada je i u Nemačkoj Demokratskoj Republici uvedena nemačka marka. To je i na Istoku i na Zapadu shvaćeno kao preokret, nešto što nagoveštava promene na bolje. Zbog toga 3. oktobar deluje kao Dan za notare: formalno veoma važan, ali oslobođen od velikih osećanja.“

„Nenasiljem se može postići mnogo – to je za Nemačku nakon višedecenijskog militarizma, sve do 1945. godine, bilo sasvim novo iskustvo. Ono je uticalo na dalje oblikovanje zemlje i ponudilo odgovor na pitanje zašto je ispravna politika suzdržana od vojnih operacija“, navodi se u komentaru lista Nirnberger nahrihten. Prioritet dijaloga u rešavanju krize u Ukrajini, koja je postala nepodnošljiva, ima veliku šansu. Savezna Republika Nemačka u toj krizi sebe vidi kao posrednika. To ima čime i da ilustruje. Pre svega time, koliko je ujedinjenje promenilo Nemačku“, dodaje list.

Audio i video