Zelena energija za turistički raj | Evropa | DW | 30.11.2014
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

Zelena energija za turistički raj

Malo kanarsko ostrvo Jero je na najboljem putu da uz pomoć vode i vetra zadovolji svoje energetske potrebe, i to rafiniranom tehnologijom. Model budućnosti!

Da bi iz srca Europe uopšte stigli na ostrvce Jero (El Hierro), na kojem živi oko 10.000 ljudi, potrebno je puno fosilnih energenata. Prvo se leti avionom, a onda treba presesti u manju letelicu ili trajekt. I konačno ste na Jeru, najzapadnijem kanarskom ostrvu, usred Atlantika 1.000 kilometara od evropskog kopna. Jero je bio poslednji "komadić" Evrope koji je Kolumbo video svojim očima, pre nego što je otkrio Ameriku.

Spain-Energy Island

Glavni grad Valverde

Jero je danas deo Španije, iako putovanje do njega zna da potraje i 12 sati. Toliko je vremena donedavno bilo potrebno dizelaškim tankerima da prevale put. Svake godine se brodovima s kontinenta na ostrvo prebacivalo oko 6.600 tona dizela. Skup i ne baš ekološki poduhvat. Alternativa bi bila struja s kopna. Međutim, za električne vodove je morsko tlo pod vodom oko vulkanskog ostrva jednostavno previše nemirno, a voda preduboka.

Dizel za struju

Zato je ovog leta Jero prešao na "zelenu energiju" i postao prvo ostrvo na svetu koje svu potrebnu energiju proizvodi koristeći snagu vode i vetra, dakle uopšte više ne "uvozi" energiju.

Spain-Energy Island

Deo sistema "Gorona del Viento"

Elektrane na vetar profitiraju od atlantskih pasata. Kad opadne potrošnja električne energije, npr. tokom noćnih sati, višak energije od vetra se koristi za dobijanje energije iz vode. Voda se pumpa iz skladišta u moru i prebacuje u bazen na vulkanu. Kad vlada zatišje voda se "gura" kroz turbine nizbrdo - i tako se ponovno proizvodi struja.

"Zelenih" ostrva ima svuda: Tokelau, sićušno ostrvo u južnom Pacifiku i dansko ostrvo Samso takođe "pokrivaju" svoje energetske potrebe iz obnovljivih izvora. Ali oba ostrva su i ranije bila priključena na strujnu mrežu, Jero je pak svoju energetsku transformaciju realizovao od "nule".

Idealni uslovi

Pet ogromnih vetrenjača, raspoređenih na velikom vulkanu usred ostrva, svojim kapacitetom od 48 gigavata stvaraju struju za celo ostrvo. "Visoke su 64 metra. Bila je to logistička noćna mora prebaciti ih na ostrvo, a onda i postaviti na brdo", kaže nam uz osmeh Huan Manuel Kintero, inženjer i član uprave parka vetrenjača "Gorona del Viento". "Vetrenjače smo podelili u tri segmenta i dopremili smo ih u tri različite luke. Zbog transporta smo morali da proširimo puteve!"

Spain-Energy Island

Juan Manuel Quintero

Senzori se pobrinu da već posle pet sekundi bez vetra počinje da radi pumpa. Stanovnici ni ne primećuju promenu, sijalice i dalje svetle normalno. Sistem je relativno jednostavan. 24 sata na dan ga nadziru dva inženjera. "Jedinstven je", smatra Kintero, "jer niko do sada nije kombinovao vodu i vetar." Vetrenjače i vodene turbine su već postojale, objašnjava on i dodaje da je jedina inovativna stvar bila "spajanje dva sistema".

Investicija za budućnost

Španska vlada, lokalni univerzitet i španoska elektroprivreda u projekt su investirali ukupno 90 miliona evra. "Gorona del Viento" je bio jedan od poslednjih projekata pre nego što je Madrid zbog krize pre dve godine "srezao" sve subvencije za eksploataciju obnovljivih izvora energije.

Predsednik ostrva Alpidio Armaš žali se da puno ljudi napušta Jero. Ljudi koji su tu rođeni idu u Evropu i Ameriku, u potrazi za poslom i boljim životom. Energetska revolucija mogla da ih navede na povratak. Većina stanovnika, čini se, podržava projekt, iako energetski novitet još ne utiče na smanjenje računa za struju. Svejedno odakle je struja, u Španiji svi plaćaju istu, nacionalnu tarifu. Ipak vlada u Madridu štedi: zahvaljujući uštedi goriva za prevoz dizela, godišnje oko dva miliona evra. U kalkulaciju su uračunati troškovi gradnje i održavanja vetrenjača.

Spain-Energy Island

Kontrolni uređaji "Gorona del Viento"

Gonsalo Eskribano, energetski sručnjak iz madridskog "Real Instituto Elcano" ukazuje na još jednu činjenicu: "Koliko ćemo plaćati naftu za 20 godina? To ne znamo, ali znamo da će i za 20 godina biti vetra na Kanarima". Stručnjaci kažu da ekološki bilans ide u prilog projekta: smanjenjem potrošnje od oko 40.000 barela nafte, godišnje se u atmosferu ne emituje 20.000 tona ugljendioksida.

Sledeći korak na Jeru se već planira: do 2020. godine, sva vozila na električni pogon!