Zelena ekonomija kao izlaz iz krize | Politika | DW | 15.04.2020
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

Privreda

Zelena ekonomija kao izlaz iz krize

Kako bi trebalo da izgleda privreda posle pandemije? Zeleno! Neobična inicijativa u kojoj su se udružili političari i međunarodne kompanije

Skoro 200 političara, šefova kompanija, predstavnika sindikata i nevladinih organizacija zahtevaju „zeleni uzlet" posle krize izazvane pandemijom koronavirusa. U njihovom apelu se kaže da virus neće učiniti da nestanu klimatske promene ili uništavanje prirode. 

Ovaj apel je objavljen u novinama u Francuskoj, Belgiji, Italiji, Portugaliji, Španiji i Slovačkoj. U tekstu se dalje kaže da bi klimatske promene morale da imaju centralno mesto u ekonomskoj strategiji Evropske unije: „Preoblikovanje u ekonomiju koja će biti povoljna za klimu, zaštita biološke raznovrsnosti, i drukčije usmerenje agrarne i prehrambene industrije pružaju priliku za brzo otvaranje radnih mesta i rast – i mogu doprineti stvaranju veće otpornosti društva".

Savez privrede, nevladinih organizacija i politike

Inicijator ovog apela je francuski poslanik u Evropskom parlamentu Paskal Konfan, koji je iz stranke francuskog predsednika Emanuela Makrona. Inicijativi su se priključili 78 poslanika, uglavnom socijaldemokrata, liberala i zelenih, kao i članovi vlada iz jedanaest zemalja Evropske unije, a među njima je i nemačka ministarka za zaštitu okoline Svenja Šulce iz redova nemačkih socijaldemokrata.  I brojni šefovi kompanija kao što su Unilever, E.ON, L'Oreal, Danone, Coca Cola, H&M, Volvo, Microsoft, Renault i Ikea, kao i sindikalni savezi  i nevladine organizacije potpisali su apel.

Potpisom se obavezuju da će da „pripreme naše ekonomije za svet budućnosti". Privredni uspon nakon krize može da se podstakne samo „velikim investicijama". Potpisnici žele da „daju doprinos odlukama o investicijama".

„Produktivnija, sveobuhvatnija, otpornija"

U izjavi se kaže da obnova privrede nudi mogućnost razvoja novog modela blagostanja. Stoga su potrebne velike investicije u novi evropski ekonomski model. On bi morao da bude produktivniji, sveobuhvatniji i otporniji na krize od sadašnjeg modela. Prema mišljenju potpisnika već postoje instrumeniti i brojne nove tehnologije za takav novi model.

Tako su se u poslednjih deset godina već desile velike promene. Pre jedne decenije postojali su samo eksperimentalni modeli električnih automobila, energija vetra je bila tri puta skuplja, a solarna čak sedam puta. Potpisnici smatraju d apostoji politička volja za te promene.

Nedavno je nova predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen predstavila svoj program „Green Deal". Evropska unija bi se prema tom programu morala zakonski obavezati da će dostići „klimatsku neutralnost" do 2050. godine. I nemačka akademija istraživača prirode Leopoldina se zalaže za to da najavljene investicije budu usmerene na cilj održivosti i da se „principijelno orijentiše prema evropskim ciljevima zacrtanim u programu Green Deal".

Otpor Babišovim idejama

Prethodnih nedelja su sve glasniji bili zahtevi da se zbog pandemije odgode ili zanrznu mere za zaštitu klime. Češki premijer Andrej Babiš je, na primer, pozvao Evropsku komisiju da zamrzne svoju strategiju za zaštitu klime „Green Deal". Evropska komisija je odbacila taj zahtev.

ts,dd,

DW.COM